Onim Subotičanima kojima je grad u srcu, nije preporučljivo da ulaze u Harambašićevu ulicu. Nakon što su završeni radovi na zameni kanalizacione cevi i granitne kocke vraćene na svoje mesto – „usledio je šok“, kako bi to opisali tabloidi.
Kaldrma je postavljena toliko aljkavo da više ne postoje dva kvadratna metra koja su u istoj ravni. Ulegnuća i neravnine koje su ostale nakon radova, odaju da onaj ko je bio zadužen za vraćanje kocke uopšte nije mario za izgled ili je možda na ovaj način želeo da izrazi neko svoje nezadovoljstvo. O nadzoru i onome ko je ove radove proglasio završenim, ne može se govoriti pristojnim rečima.
Svako podizanje kocke je nova prilika da se one slože bolje nego što su zatečene. Ova ulica nije presvučena asfaltom upravo zbog toga da bi u njoj bio sačuvan ambijent prošlog vremena. Stare građevine i mala frekvencija saobraćaja dali su joj šansu da ostane posebna. Zato je neshvatljivo da je ona dovedena u katastrofalno stanje baš kada se očekivalo da će biti ulepšana. Pogotovo što u Subotici, za razliku od drugih evropskih varoši, nije sačuvano više ovakvih popločanja.
Ono što treba da nas teši, to je činjenica da kaldrma uvek može da se presloži ponovo. Ako ne sada, onda jednom kada za to budu zaduženi ljudi dostojni čuvanja onoga što smo nasledili.
