Šta se to žuti u polju s proleća

Pejzaž subotičkog atara ovog proleća bio je obojen u žuto kao nikada ranije. Ko god  putuje preko naše ravnice i voli da uživa u promenama koje godišnja doba čine koloritu ovog kraja, zainteresovao se za more žutog cveta. To je uljana repica. U poslednjih desetak godina u Vojvodini se udesetrostručila setva uljane repice. Momentalno je najperspektivnija ova uljana kultura. U državama EU sve više se koristi za prizvodnju biodizela, jer je manje štetna za okolinu.

Potreba Evropske unije za tom kulturom sve više raste. To je samo jedan od razloga zbog čega bi upravo ova uljarica mogla da bude odlična šansa za ratare u Srbiji – navodi agromedia.rs.

April oko Subotice
moja ravnica 26. april 2017
Ukoliko proizvodnju uljane repice posmatramo na globalnom nivou, primetićemo da ova kultura, bez obzira na to što proizvodnja poslednjih godina opada, predstavlja jedan od tri najpoznatija ratarska useva u svetu.

Sudeći po zastupljenosti na srpskim njivama, proizvodnja uljane repice još uvek je veoma daleko od proizvodnje kukuruza ili pšenice. Ipak, izgleda da se u poslednjih nekoliko godina sve više naših ratara odlučuje za gajenje ove uljarice. I to na štetu pšenice.
Naime, cenom pšenice ratari već dugo nisu zadovoljni, a slika je na tom polju iz godine u godinu za njih sve lošija. S druge strane, cena uljane repice u poslednje tri godine ne samo da je veoma stabilna, već je i više nego zadovoljavajuća. Nakon žetve 2015. godine, na primer, tona ovog useva koštala je 340 evra.

Da li samo zbog ove cene, ili zbog zagarantovanog otkupa, ili pak u želji da se uvedu određene novine, proizvodnja ove popularne uljarice se svake godine sve više povećava. Prema podacima pojedinih kompanija, tokom žetve 2016. godine u Srbiji je pod uljanom repicom bilo između 40.000 i 45.000 hektara.



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    Ja sam bio taj koji je udario na ovaj tekst jedan veliki minus.
    Zašto?
    Zato što potražnja uljane repice na tržištu i cene na svetskoj berzi pokazuje gramzivost, bezobzirnost i surovost zapada.
    Odnosno, licemerje bogatih.
    Milioni ljudi nemaju dovoljno hrane da jedu, ima na svetu gde se umire od gladi, ali je nekima bitnije da se neka gospoda na zapadu, a bogami sada već i na istoku dnevno vozikaju po nekoliko stotina kilometara svojim autom na pogon na motor koji koristi biodizel.
    Ljudi u vozilu za 5 osoba sede sami samcijati i hiljade takvih vozila prolazi putevima i ulicama i voze se svakodnevno do posla i nazad, trošeći na hiljade litara biodizela, dok ljudi u nekim delovima sveta umiru jer nemaju šta da stave u usta.
    A uz to su ti siromašni što nemaju dovoljno hrane toliko neobrazovani, da samo prave decu, po 10-12 komada, ne misleći na surovu stvarnost i činjenicu da hrane nema dovoljno za sve, da tržište diktira šta će se proizvoditi i po kojoj ceni.
    Nažalost, mi sitni ljudi na ovo ne možemo uticati, ovakve stvari se rešavaju na globalnom svetskom nivou.
    A naravno da će svako da seje na svojoj zemlji ono što mu se najviše isplati.

  2. Kenjereš Andraš kaže:

    Dizel gorivo, u ,promeni klime, zauzima, značajno mesto. I ovu činjenicu treba imati na umu. Godina 2016/2017 je pokazala svoje zube, značajno umanjeni proizvodi svih žitarica. Ishrana čovečanstva, je globalni problem, na raznim resursima življenja. Mislim, na sveukupni pogram zelenih, što obuhvata svaki momenat života populacija.

  3. Vladimir kaže:

    Ne ide svo ulje u biodizel kako bi se zaključilo iz ovog teksta. Svaka konzerva ribe koju otvorite ima u sebi ulje iz uljane repice. Kristi se u pripremi hrane bez termičke obrade. Ostaci od ceđenja koriste se u ishrani životinja.

OSTAVITE KOMENTAR