U foajeu bioskopa Zvezda, zavaljeni u fotelje sedeli su gosti SOFFa nakon što su gledali film „Miris dunja“. Gost je bio režiser Mirza Idrizović lično, pa se zapodenuo razgovor o njegovom najnovijem ostvarenju, o filmskoj umetnosti…
Jednom dečku, koji je u publici bio najmlađi, na pameti je bilo samo jedno pitanje koje se nije usuđivao da postavi: Kako to da stara puška nije bila ispravna kada je filmski junak skinuo sa zida da ubije konja na umoru, a opalila je iz prve kada su mu Švabe upale u kuću?
Klincu još nije bilo poznato dramaturško pravilo Antona Čehova da puška na zidu koja se pojavi u prvom činu, mora da opali u poslednjem. Al’ ako već tako mora, ne štima to što smo u prvom delu videli da tandžara ne radi. Ipak, bio je tu i neko ko se nije ustručavao. Student je pored tog pitanja postavio još jedno, što se pokazalo spasonosno za reditelja koji se raspričao oko toga i izbegao da odgovori na ovo oko puške. Dakle, ne zna ni sam autor filma kako to puška ne radi pa radi. Možda je neko u priči popravio pušku pa je taj deo posle isečen u montaži? Ko to zna…sve je to palo u zaborav, kao i film „Miris dunja“. Ono što se pamti, bile su te filmske večeri i razgovori iz velikih fotelja u ušuškanom ambijentu „Zvezde“.
SOFF– Subotički omladinski filmski forum nastao je 1972. godine i trajao je 17 leta. SOFF je bio tribina na kojoj se nakon filma vodio razgovor na unapred zadatu temu. U početku je imao festivalski karakter. Svakog oktobra u 7 do 10 dana, a kasnije je imao pet ciklusa tokom godine. Gosti nisu bili samo ljudi iz sveta filma već i ugledni sociolozi, filozofi, politikolozi, publicisti i drugi kulturni radnici iz cele Jugoslavije. Osnovna ideja je bila da se mlad svet okupi i javno iznosi svoje stavove o filmovima ili temama koje su filmovi pokretali.
SOFF u Domu omladine
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
A danas, na čelu jednog bioskopa u gradu sedi žena sa iskustvom u prebrojavanju semenki. Zato je SOFF- off.
Da, žao mi je što su naprednjaci praktično ugasili Art bioskop. Ranijih godina sam tamo slušao Gorana Markovića, sjajnog Đorđa Kadijevića (Leptirica, Karađorđeva smrt) i još neke zanimljive goste. Bio je kino klub Orijent…koncerti, izložbe… Šteta, šteta, šteta
Možda to ipak nije bilo za nas
Danas da neko iznosi svoje mišljenje, ako nije iz SNS. Šta je vama ljudi? Oni danas svi samo prenose (moraju) mišljenje av av. A pošto su se baš svuda inficirali, samo jedni druge slušaju i naravno cecu i B. Drljaču i sl. To je za njih in.
SNS kadrovi su jahači apokalipse subotičke kulturne scene. Postavljeni su da unište i poslednja uporišta građanske kulture da bi umesto toga promovisali srBski tradicionalni kulturni narativ koji nema nikakvo uporište u istoriji i senzibilitetu grada.
Tako nam i treba kad cutimo! Gde je opozicija ?
Poznavao sam reditelja Mirzu Idrizovića. povremeno bismo sedeli i televizijskom kafeu.Bio je sjajan televizijski i filmski reditelj. Prateći informativni program znao bi ponekad dati pokoji mudar dramaturški savet kako efektnije napraviti prilog. On je režirao sva čuvena „Hodoljublja“ Zuke Džumhura pa sam tako u druženju i priči imao prilike da saznam koliko je mnogo pripreme, iščitavanja literature, razgovora sa stručnjacima i drugog rada trebalo da bi Zuko i Mirza to oblikovali na jedan naoko spontan i lagan način prihvatljiv za široku publiku.
Poznavao sam i suprugu Mirze Idrizovića Zlatu Kurt koja je bila novinar Radio Sarajeva i pratila kulturna zbivanja, a posebno zbivanja u sferi filma. Još pamtim njeno izveštavanje sa projekcije prvog filma Emira Kusturice koji će biti nagradjen na medjunarodnom festivalu. Već u prvom izveštaju sa mnogo argumenata je saopštila da Emir ima mnogo šanse da pobedi na festivalu. Njene izveštaje o zbivanjima u svetu filma pratio sam sa velikom pažnjom jer je i najsloženije estetske i dramaturške stavove o filmovima iznosila tako jednostavno da ju je i onaj sa manje znanja o filmu lako mogao razumeti. Bilo je to i ostalo i danas retko novinarsko umeće. Čak mislim da je ona bila i scenarista filma o kom se govori. To veče sa Mirzom Idrizovićem- bilo je za sve one koji su bili prisutni- verujem- pravi mali filmski praznik.
A beše nekada sedamdesetih pored SOFF-a i „Otvorena knjiga“! Imali smo prilike „uživo“ da čujemo takve veličine kao što su Kiš, Pekić, Selenić, Tišma…