Šta traže poslodavci

Obrazovanje treba prilagoditi potrebama privrede, poručuju subotički privrednici, pošto se suočavaju sa nedostatkom adekvatne radne snage. Sa druge strane, oni koji se bave zapošljavanjem poručuju da bi poslodavci trebalo da ublaže zahteve po pitanju iskustava i znanja stranih jezika, pošto obrazovanih ima.

Međutim, u nevladinom sektoru i to obrazovanje dovode u pitanje, pošto smatraju da je sistem obrazovanja zastareo i da ga treba menjati, odnosno prilagoditi potrebama privrede, dok oni koji već imaju diplomu treba više da rade na sebi kako bi podigli sopstvenu konkurentnost u moru onih koji konkurišu za posao.

 

Na nedavnim sastancima gradonačelnika Subotice Jenea Maglaija sa stranim i domaćim investitorima, kao jedan od problema potenciran je nedostatak adekvatnih kadrova, odnosno mali procenat odgovarajuće radne snage među 12.000 nezaposlenih u Subotici.

Kako je rečeno, nedostaju inženjeri svih struka, zatim ljudi sa diplomama iz prehrambene industrije, kao i određena trogodišnja ili četvorogodišnja zanimanja u mašinskoj i elektrostruci.

Socijalno

Član Gradskog veća zadužen za privredu Milan Vučković, izjavio je ovim povodom da preduzeće “Mini Pani”, grinfild investicija iz Mađarske poznata po ranijem brendu “Forneti”, nije uspela da zaposli nijednog od potebnih 17 inženjera prehrambene struke, dok se preduzeće “Al pak” požalilo da bi u ovom momentu zaposlilo 20 mašinskih inženjera, kojih nema na tržištu rada u Subotici.

“Ako bi mi sa svom infrastrukturom koju nudimo i stranim i našim ulagačima da otvaraju nove pogone i zapošljavaju ljude došli do toga da se sve to uradi, a da na kraju nemamo ljude koji će tu da rade – onda nismo ništa uradili” – rekao je Vučković.

S obzirom da su strani investitori u Subotici do sada ostvarili i premašili zacrtane planove, odnosno da imaju nameru da se dalje šire, Vučković je zaključio da se sistem obrazovanja mora prilagoditi potrebama privrede, odnosno da se obrazuju kadrovi koji odmah nakon završenog školovanja mogu pronaći posao.

Sa druge strane, u subotičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, u konkretnom slučaju prehrambenih inženjera, rečeno je Tanjugu da pet ovakvih inženjera traži zaspolenje.

 

Međutim, poslodavci više nisu dužni da angažuju ovu službu prilikom posredovanja u zapošljavanju, već poslove nude i putem oglasa.

Prema rečima Verice Kaloserović iz subotičke filijale NSZ, tačno je da na evidenciji nema diplomiranih mašinskih i elektroinženjera, ali ih ima sa završenom višom školom.

Pored toga, prema njenim rečima, problem prilikom pronalaženja adekvatnog kadra predstavljaju i zahtevi poslodavaca, koji osim obrazovanja traže i dobro poznavanje engleskog ili nemačkog jezika, što mladi često imaju na nižem nivou od traženog, odnosno radnog iskustva, koje često nemaju.

“Možda bi poslodavci trebalo da kroz naše programe obuke za poznatog poslodavca prilagode to lice, koje ima tehnička znanja, ali mu je potrebno ipak neko konkretno znanje na određenom radnom mestu, da daju šansu takvom mladom čoveku, jer je jako teško bilo gde u svetu dobiti odmah spremnog i mladog radnika. I poslodavci treba da budu svesni te činjenice”, rekla je Kaloserović Tanjugu.

 

Međutim, iskustva Otvorenog univerziteta, jednog od lidera u neformalnom obrazovanju u Srbiji, stečena tokom realizacije projekta “Mečdu”, kroz okrugle stolove širom zemlje, pokazuju da je i Subotica i cela Srbija u problemu nedostatka adekvatnih kadrova.

Kako je Tanjugu izjavio programski direktor ove ustanove Pavle Budinčević, brojni poslodavci raspisuju konkurse na koje se prijavljuje veliki broj ljudi, a koji često ne ispunjavaju ni bazične kriterijume.

 

Prema njegovim rečima, projekat je pokazao da posla u Srbiji ima, a da često ne postoji adekvatna radna snaga za ponuđena radna mesta, da poslodavci “kukaju”, tako da je jedan od zaključaka da obrazovanje treba prilagoditi potrebama privrede, jer se u ovom momentu obrazuje mnogo učenika i studenata za čije profile na tržištu nema posla.

“Obrazovni sistem proizvodi ljude sa srednjoškolskim zvanjima koja su potpuno nepotrebna na tržištu radne snage. Za brojne od tih profila danas više ne postoje radna mesta. A postoje radna mesta za kojima postoji potražnja, ali ni jedna obrazovna institucija ne sprema dovoljno tih kadrova” – rekao je Budinčević.

Osim neadekvatnog sistema obrazovanja, prema njegovim rečima, problem predstavljaju još dve činjenice – pojedina znanja koja se usvajaju su zastarela i neupotrebljiva, a ljudi u Srbiji malo “rade na sebi”. Naime, dok u Skandinaviji učešće građana u projektima doživotnog učenja iznosi oko 30 odsto, u Srbiji iznosi svega oko 3 odsto.

 

Navedeni problemi i predlozi rešenja sredinom marta biće prezentovani na republičkom nivou svim donosiocima odluka, kako bi se ovaj problem sistemski počeo rešavati. Ali, dodaje Budinčević, prvo treba da se desi “promena u glavama naših ljudi”.

 



KOMENTARI

  1. Bohrer kaže:

    Nisu ti strani investitori bedasti: Srbija da im izgradi poslovne zone ,potom da izgradi potrebnu infrastrukturu  ,sada već traže umesto već izgrađenih autoputeva ,alternativno rešenje da im država gradi do fabrika prugu jer je željeznički transport jeftinije ,pa onda za svakog zaposlenog radnika traži se sufinanciranje u iznosu od desetak hiljada eura ,itd . Sada još da im i školujemo radnu snagu i to po kvalifikacijama i veštinama koje oni zahtevaju.Zašto oni ne školuju i dovedu kvaliciranu radnu snagu ? Zato što školovanje je skupo i treba platiti,a školovat se može samo taj ko za to ima sredstava. Zar smo mi kao država tako bogati da moramo tetošiti te kvazi ulagače i njihovo izvoljevanje. Da li je neko od ovih Maglaija ,Vučković i drugih napravio ekonomsku isplativost prije nego što sve lako obečava stranim i inim investitorima-poslodavcima.? A na kraju gde su naši stručnjaci koji su se školovali na teret države ,šta oni rade da bi otvorili nova proizvodna radna mesta,zašto ne konkuriraju tim strancima koji tu otvaraju proizvodne pogone povoljnim kreditima svoje matične države ,a često nemaju nikakve škole,a kamo li su inžinjeri ,već su takozvani menađeri .

  2. laki kaže:

    Čak i diplome za koje si nekad ozbiljno "grejao klupu" su postale bezvredne zahvaljujući ovima što ih danas možemo kupiti maltene u trafici.

    Znam da će sad da me zaskoče novopečeni akademski građani i sveži diplomci sa svakojakih fakulteta, ali moram reći da današnje znanje studenta ili srednjoškolca u većini slučajeva može da se u najboljem slučaju poredi sa znanjem iskusnog priučenog zanatlije ili učenika nekadašnje osmoljetke. To je slučaj za ozbiljno i stručno razmatranje, jer kako objasniti javnosti da totalni promašaj od studenta na državnom fakultetu, posle na nekom (a ima ih mnogo) privatnom sve ispite daje u roku. Isti je slučaj i sa srednjim školama… na polugodištu učenik se ispisuje iz državne gimnazije sa "suvih" 8-9 kečeva,  u drugom polugodištu privatne ekonomske škole bude vrlodobar ili odličan.

    Isti "obrazovani" kadrovi tako postaju nezdrava konkurencija "štreberima", a po pravilu i lakše dolaze do radnog mesta, jer im roditelji uglavnom imaju odlične društvene i poslovne veze. PRAVI HAOS! Još gore je što niko ne pokušava tome da stane na put. Ili je možda to normalno? Pa da, i prvi čovek države ima jedan slično završen fakultet i tako stečenu diplomu. Pogrešno smo shvatili poruku razvijenog sveta o niskom nivou našeg opšteg obrazovanja. Umesto da smo počeli da učimo, mi smo "štancovali" hiljade diploma i preko noći postali država koja se nalazi u svetskom vrhu po broju visokoobrazovanih građana. Kakvi smo mi debili? Nismo mi ni za antarktičku, a kamoli za evropsku uniju.

  3. Bence kaže:

    Laki u svemu te podržavam ,čak i o tome da ovi štancovani fakultetlije služe i za statističke podatke za prikaz EU -u o visokoškolovanom kadru srbije kao buduči uslov za pristupanje ,jedino se neslažem sa tvojom tezom ,da naši mladi diplomci mogu da se porede sa znanjem iskusne priučene zanatlije.Nažalost ni to nisu ,jer i za to treba iskustvo,a tek onda dolazi znanje ,a oni to znanje nemaju. Nemoj da brineš,kako čemo sve bliže biti razvijenom svetu pa i Evrop,biće važno znanje i iskustvo tako da razne diplome na "turbo" fakultetima moći će da se koriste samo za šminku.U razvijenom svetu do prave diplome dolazi se radom i učenjem i to postepeno od stupnja znanja, do stupnja znanja,tamo nikakve veze ,vezice,imenjaci ,partije ne pomažu jer iza radnog mesta mora biti proizvod,i ako toga nema nema ni zaposlenog-vrlo jednostavno. No ni razvijene zemlje poput Nemačke nisu imune od "kupljenih" diploma pa i doktorata koji imaju čak zvanični pečat i zvaničan upis fakulteta gde ste položili ispite i sve je to krasno i lepo dok se ne želi zaposliti,ali onda nastaju problemi kada vas pitaju : "šta znate raditi ? "

  4. Anonimni kaže:

    dokle ce ovi politicari bacat prasinu u oci ovim mladim ljudima , prosveta svetska a kad zavrse skolu na ulici ih ostave .

  5. ljubira kaže:

    Evo ja sam dipl. inž. preh. tehnologije – master sa 10 godina rada kao tehnolo. Gde je taj konkurs da konkurišem.

OSTAVITE KOMENTAR