Stampedo ispred Miki radnje /kad pozorište izađe na ulicu/

Ispred „Namine“ prodavnice došlo je do nemilih scena iako je sve dobro zamišljeno. Subotičko Dečje pozorište trebalo je da organizuje predstavu u prostranom izlogu ove prodavnice na korzou, pa je ispred postavljena improvizovana ograda od konopca, da najmlađi gledaoci ne prilaze staklu isuviše blizu. Tu je bila i Narodna milicija da održava red, jer se skupio priličan broj dece i njihovih roditelja.

Nije to bio skup visokog rizika, iako ponašanje gomile može da izmakne kontroli, što se ovaj put desilo. Neodgovorni među odraslima gurali su od nazad, u želji da zauzmu bolju poziciju, ne mareći za one napred. Predstava je bila u toku kada je nastalo komešanje i nervoza. Neka deca su počela da plaču što je izazvalo guranje njihovih roditelja i dovelo do ivice panike.

Kada je gužva dostigla kulminaciju, organizator je doneo najrazumniju odluku – da prekine predstavu. A odmah zatim je napravio neoprostivu grešku. Umesto da sačekaju da se svet raziđe, počeli su da bacaju paketiće bombona u gomilu. Tada je nastao stampedo u kome je jedno dete pregaženo zadobivši ozbiljne povrede, dok se drugom obmotao konopac oko vrata zbog čega je mališan pao u nesvest.

Za sve su krivi odrasli koji su se u tom momentu poneli detinjastije od dece.

Ta predstava 1964. godine, nije bila prva u izlogu ove robne kuće za decu. Kada je otvorena tri godine ranije, bila je to najveća i najraskošnija prodavnica takvog tipa u zemlji. U izlogu ispod neonske reklame bilo je mesta za razne atrakcije, kao što su male vrteške i igračke koje prave pokrete. Za priredbe i animacije poput ove opisane, može se reći da su u marketinškom smislu bile daleko ispred svog vremena, bar što se tiče socijalističke trgovačke prakse.

Možda građani nisu bili dovoljno spremni za ovako nešto, mada sličnih situacija ima i dan danas kada se nešto deli u nekontrolisanim uslovima. Stvari vrlo male vrednosti, ako se ponude besplatno, od naizgled pristojnih građana načine krdo.

Predstave izvan pozorišta

Izlog kao pozornica, u ono vreme deluje prilično avangardno, gledajući sa ove vremenske distance. Kulturni život je bio bogatiji nego danas, tadašnje društvo nije štedelo na duhovnoj nadgradnji ali kada je reč o prostorima predviđenim za to, oni su bili jasno određeni. Čak ni ulični svirači nisu mogli tek tako da se pojave i stave šešir ispred sebe. Kada je šezdesetih godina skupština opštine preseljena u novu zgradu, Gradska kuća je prekrštena u „Dom kulture“ s namerom da postane svojevrsna centrala.

Možda su zato mladi Subotičani 1985. sa oduševljenjem dočekali pozorište Ljubiše Ristića kada se igralo, sviralo i pevalo svuda, samo ne pod krovom. Godinu pre toga Narodno pozorište je bilo u ozbiljnoj krizi. Za neke predstave je prodato svega 5-6 karata jer je subotičkoj publici dosadio još jedan „Pop ćira i pop Spira“ ili „Sumnjivo lice“ sa dobro poznatim glumcima iz mnogih uloga. Izuzetak je bila rok opera „Zelenokosa“ za koju se tražila karta više, ali za nju se ne može reči da spada u klasično pozorište.

Posle nekog vremena publika se zaželela starih udobnih stolica i baršunastih zavesa, ali i svojih starih života u uređenom društvu, koje je nestalo zajedno sa državom i nekadašnjim poretkom.

Modna revija u izlogu

Kada bi neko danas hteo da opet odigra nešto u izlogu, teško da bi to bilo moguće. Jednostavno, tih izloga više nema. Vraćanjem starog izgleda gradskim palatama, sedamdesetih i osamdesetih godina preuređena su prizemlja mnogih zgrada koja su u prošlosti menjana u korist prostora za izlog tako što su okovana staklom i čelikom.

Kako je izgledala prodavnica Željezničar na Trgu Republike, podsećaju fotografije sa jedne modne revije 1970. godine.

Novitete mondne konfekcije „Željezničar“ posmatralo je nekoliko stotina Subotičana.

U tada novootvorenoj prodavnici prikazane su neke od najuspelijih kreacija za sezonu jesen-zima.

„Najveće interesovanje pobudile su bunde rađene od španske kože, koje su namenjene izvozu u Zapadnu Nemačku a u buticima Beograda predstavljaju pravu modnu novost.“

„Posmatrači su istovremeno upoznati da će za mesec dana i Subotica dobiti svoj prvi butik, koji takođe otvara „Željezničar“ i to u ulici Borisa Kidriča. U butiku će se moći kupiti najmoderniji odevni predmeti sašiveni od najkvalitetnijih materijala iz uvoza, i to prvenstveno iz Italije, Nemačke i Francuske.“


Lansky



KOMENTARI

  1. Lebara kaže:

    Lepa vremena.

  2. Trovach kaže:

    Nema bas veze sa Suboticom, ali kada se kaze izlog kao pozornica, prvo sto mi padne na pamet je Pekinska Patka i stvar “Ruzan, pametan i mlad”.
    https://gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2021/04/conta.jpg

  3. Kertvaros kaže:

    Miki radnja je valjda jedna od retkih ako ne i jedina prodavnica na Subotickom Korzu u koju nikada nisam usao. Kada je otvorena bio sam vec suvise star da bi se tamo oblacio i suvise mlad da bih ja nekoga tamo oblacio. Naravno svakodnavno sam prolazio pored nje i kao sto primecuje Lansky bili su vrlo progresivni u svom marketingu. Pozorisne predstave se ne secam i ni stampeda oko toga. Cesto (skoro uvek) su imali neku atrakciju u izlogu sto je privlacio decu i odrasle. U to vreme je manje bio problem u prodati, a vise je bio problem sta prodati. Recimo jednog leta se pojave lepe letnje majice sa dezenom raznih automobila i to je naslo odziv kod mladje publike. Medjutim stvar je bila u tome sto se nije moglo nista drugo naci osim tih majica sa tim istim dezenom i celokupna decurlija i tinejdzeri u celoj Subotici su bili jednoobrazno odeveni. Uniformisani kao vojska. Suboticke prodavnice koje su malo drzale do sebe i sebi mogle finansijski dozvoliti, su zaposljavale profesionalne aranzere izloga. Ti aranzeri su kako koji i kako gde sa manje ili vise uspeha aranzirali izloge pa je tako grad, odnosno njegova trgovacka jezgra i licila na grad i ono sto se pod tim podrazumeva. Prilikom odredjenih svetkovina, kao N.Godina, 1 Maj, Duzijanca i slicno, u gradu bi se izlozi obicno tematski aranzirali za tu priliku, a bilo je valjda i nekakvo medjusobno takmicenje izmedju prodavnica i njihovih aranzera. Ja ne znam vise kako to izgleda danas, ali nekada su Subotici postojali profesionalni peraci izloga koji su svojim karakteristicnim lestvama suzenim pri vrhu, izgledale sa kao valiko slovo “A” , isli u ranim jutarnjim satima dok jos nije bilo mnogo prolaznika, od jednog do drugog izloga i marljivo oprali prljavstinu i prasinu sa njih. Sto se je vise udaljavalo od centra grada, izlozi su bili manje atraktivni, zapusteni i ne retko koristeni kao dodatni ili prirucni magacinski prostor dekorisan mumificiranim muvama.
    Nas grad je u svoje vreme imao prilicno jaku konfekcijsku proizvodnju i Konfekcijski lanci iz Zapadnoevropskih zemalja su rado donosili takozvane Lon (Lohn) poslove. Bila je to jedna cista vin-vin relacija u kojoj je svako nasao svoju racunicu. Stranci solidan i relativno jevtin rad, a Suboticka konfekcia je dobro koristila i popunila svoje kapacitete kako u ljudskom tako i u masinskom potencijalu. Osim toga su bili na taj nacin u stalnom kontaktu sa najnovijim modnim trendovima. Sve je to bio i jedan znacajan izvor deviza.

  4. Lansky kaže:

    Sad mi je jasniji detalj sa ove slike. Po opisu, to bi trebalo da budu lestve perača izloga. Ja ranije nisam video taj tip lestvi pa mi se činilo da su ove na staroj fotografiji izobličene u nekoj perspektivi.

  5. Kertvaros kaže:

    Na slici su tacno one tipicne lestve peraca izloga koje sam pokusao opisati. Suzene su pri vrhu iz prakticnih razloga jer su se mogle lakse prisloniti na neku upornu tacku, na ili okolo izloga. Recimo na usku lajstnu izmedju dve zastakljene povrsine. One nisu morale biti narocito dugacke jer je peracu bilo dovoljno da se popne samo na metar iznad trotoara i onda ispruzenom rukom dohvati svaki deo izloga. Perac izloga je bila profesija kojom se bavilo vise ljudi kao samotalnom delatnoscu. Svaki od njih bi imao svoje stalne musterije i dok je zavrsio poslednji izlog, bilo je vreme da se pocne opet sve iz pocetka. Imati uvek cist i oprani izlog je bilo izuzetno vazno za celokupni image prodavnice.

  6. Miša _Su kaže:

    Uz automobil, koji drži dečak na četvrtoj slici, dobijala se i mala pumpa, pošto su točkovi mogli da se naduvaju…

  7. Pajo Vizin kaže:

    Na zadnjoj slici, gde su oznacene lestve peraca prozora, izlog mi izgleda jako ‘futuristicno’ za svoje doba.

  8. Lansky kaže:

    @Pajo
    Da je taj izlog u nekoj metropoli, bio bi baš supermoderan za 1930. godinu.
    U neko doba je to prizemlje pokriveno talasastim pločama. Nisam još odredio kada je to bilo, možda pre rata a možda 40-50ih. Verovatno je i to bilo neobično tada, ali kada su došle osamdesete, govorilo se da je to materijal za krov a ne za fasadu.
    Ako zamislimo vreme u kojem Subotica nije imala još ni jednu modernu zgradu (ili samo nekoliko), a Subotičanima su stizale slike iz sveta, sigurno da su priželjkivali nešto od toga i kod nas. U starim predgrađima se mogu naći kuće starog tipa sa zabatom prema ulici, kojima je dodata kockasta fasada i moderni detalji na njoj, iako je iza ambetuš i ostalo.

  9. Lansky kaže:

    Evo jedan primer

  10. Kertvaros kaže:

    Fenomen “Potemkinovih sela” nije nepoznat vecini covecanstva. Njemu se pristupa iz razlicitih razloga. Pre svega finansijskih. Renoviranje starih i zahtevnih fasada je jedan vrlo skup posao, ne samo sa materijalne strane i troskova oko toga, vec i pronalazenja dovoljno iskusne i kvalifikovane radne snage za jedno takvo restaurisanje. Nije dovoljno dovesti nekoliko “dunjdjera” strpati im zidarsku mistriju u sake i poslati na gradjevinu. Stoga se cesto primenjuje “maskiranje” fasade, jer je ono mnogo jevtinije, tahnicki manje zahtevno i obavlja se mnogo brze. Takve fasade se onda po kratkom postupku proglasavaju savremenim i modernim (belo)svetskim trendovima i stanovnistvo to lako proguta kao simbol napretka i put u bolju i lepsu buducnost. To sminkanje fasada je zapocelo kao jedan posleratni, sveopsti Evropski trend. Po razorenim i izbombardovanim gradovima je prvo trebalo resiti bukvalno pitanje krova nad glavom, zatim srediti stambene prostorije da budu bar donekle upotrebljivoe za stanovanje. Sve ostalo je bio cisti luksuz koji je mogao i malo da saceka. Fasade su cesto imale tragove bombardovanja, rupe od srapnela ili mitraljeskih rafala iz ulicnih borbi i njih je bilo vrlo tesko obnoviti u predjasnje stanje. Zbog toga su jednostavno oguljene do cigle i onda ravno i jednostavno izmalterisane. Cesto su dobijale i neke dodatne elemente od tada modernih materijala “Salonit” “Eternit” i slicnog, obicno na bazi cementa i azbesta. Smatralo se jako izdasnim fasadu presvuci Salonit plocama jer se verovalo da je to onda nesto za vecnost i nikad vise nece biti nikakve potrebe za nekim posebnim odrzavanjem. Vreme prolazi, moda se menja, nove generacije imaju i novi ukus i novu pretstavu o lepom i prema tome menja se i izgled na starim/novim fasadama.

  11. Kertvaros kaže:

    P.S.

    Dodao bih da je Robna kuca Korzo, iako oblozena “necim za krov” u svoje vreme izgledala vrlo lepo i savremeno. Obloga fasade, upravo zbog svoje valovite linije i obojena u lepu srebrnu boju i natpisima firme koji su bili obojeni u tamnoplavo , ta tamnoplava boja na srebrnoj podlozi delovala je vrlo estetski, smireno, dobro se opticki uklapala u okolinu i odisala za ono vreme izvesnom decentnom otmenoscu. Naravno nesto sto se ne odrzava gubi vremenom svoj glanc i postaje samo jedna stara i siva polurusevina. Natpis iznad ulaza je bio reljefno istaknut i podvucen u tada modernom tipu slova “Kurziv” Iznad izloga je natpis “Namateks” u perfektnoj srazmeri sa povrsinom na kojoj je istaknut. Niti je bio pretenciozno velik niti nepotrebno mali. Prvobitno su bila nesto veca slova (takodje tamnoplava, i bilo ih je samo cetiri) ispisana je bila skracenica “Na-Ma” nastala od naziva “Narodni magazin”

  12. Lansky kaže:

    Šezdeset i neke

  13. Pajo Vizin kaže:

    Moze mi neko reci, gde se nalazila tacno Robna kuca Korzo? Sta se sada tamo nalazi?

  14. Lansky kaže:

    Danas

  15. Trovach kaže:

    @Lansky…Kako to da moderne fotografije deluju toliko iskrivljeno u odnosu na one starije od 50 godina?

  16. Lansky kaže:

    To je zato što sam ih skinuo sa streetview-a.
    Zato su malo izobličene. Na terenu je sve na svom mestu 🙂

OSTAVITE KOMENTAR

16 + = 22