Na domaku samog korzoa, duboko u 21. vek ušao je skromni izlog zanatske radnje, kakvih je nekada u gradu bio priličan broj. Bio je to izlog „Brze usluge“. Na prizor iza stakla niko nije obraćao pažnju jer je bio oduvek tu i uvek izgledao isto.
Iza naziva koji obećava brzo završen posao, nalazila se radionica za popravku cipela, koja je potrajala dovoljno dugo da svako u nju navrati barem jednom u životu. Kada je taj prostor zauzela nova kafe-poslastičarnica, nestao je poslednji trag stare Nušićeve ulice, koja nije bila ništa drugo nego zadnja strana palata koje su činile glavnu ulicu, šetalište.
Zgrada u kojoj je bila „Brza usluga“, izgrađena je kao pomoćni objekat raskošne zgrade na korzou. Ni planovi iz 70-ih godina XX veka nisu za taj šor imali bolju ulogu, osim da bude parking i prilaz važnijim ulicama i trgu.
Sačuvani nacrt otkriva da je cela strana ulice trebala da bude porušena i na slobodnim placevima uređen parking.
“Ovaj parking treba da reši i probleme parkiranja tranzitnih turista i ostalih korisnika najužeg gradskog centra” – piše u elaboratu.
Čekajući da se to desi, stari objekti su ostavljeni bez održavanja, tako da su početkom devedesetih izgledali prilično bedno. Danas bi neko pred ovakvim prizorom pomislio kako bi rušitelji učinili uslugu gradu.
Stanje 1992. godine
Na sreću, stihijski ili sa planom, preduzimljivi ljudi su na tom potezu otvorili čitav niz lokala i dali prostoru novi život. Ugostitelji su uvideli prednost uskih uličica, koje imaju hlad i šarm starih evropskih gradova, što je Nušićevu učinilo posebno privlačnom. To je jedna od retkih ulica gde su se i investitori novih građevina skladno uklopili u gradsko tkivo.
Druga terasa hotela Patria
Kako bude odmicalo vreme, biće sve manje onih koji će se sećati velike terase hotela „Patria“, a da li još ima nekog ko pamtiti malu baštu koju je hotel imao sa zadnje strane? Za razliku od velike terase sa orkestrom, ona sa druge strane zgrade bila je jedan intimniji prostor, koji je kao svoj glavni adut u reklamama imao specijalitete sa roštilja.
Međutim, već pet–šest godina nakon otvaranja, ukazala se potreba za proširenjem zgrade. Grad je 1964. godine dobio veliki hotel koji je trebao da zameni sve stare pansione, ali potrebe su se pokazale veće.
Već 1970. je počelo planiranje nove urbanističke situacije tog dela grada. Hotel je trebao da se proširi u nekoliko pravaca. S druge strane Nušićeve ulice, gde je bio parking za goste, namera je bila da se uklone i ostale stare zgrade do današnjeg platoa Zorana Đinđića i tako stvori dodatni prostor za automobile.
Od svega predviđenog za rušenje, na kraju je jedino nestala mala bašta iza „Patrie“. Na tom delu dozidan je aneks upravno na glavnu zgradu. Time je završeno širenje, ali ne i mogućnost da se ono jednom nastavi.
Lansky
