Stara zadužbina Marije Vojnić Tošinice

Deo današnjeg Kertvaroša, nekad znan kao naselje Nađ Franje, danas Zadužbina Marije Vojnić Tošinice, tek je deo nekadašnjeg kompleksa zgrada.

Marija Vojnić Tošinica (1825-1904.)

Bogata Subotičanka koja je deo svog legata ostavila devojčicama bez roditelja.Tu spada čitav niz zgrada od Palićkog puta do 200 metara u dubinu ulice, koja već sto godina nosi njeno ime. U stvari, njena je želja bila se od njene ostavštine obezbede sredstva za takav dom, te je nakon njene smrti prodajom dela zemljišnog poseda pokojnice, došlo do sredstava za otkup zgrade koja je već bila tu.

Marijina želja je ostvarena i devojke su imale svoj dom, čak i nakon Drugog svetskog rata kada je briga o deci data državnim institucijama.

Zgrada sa slike, na Palićkom putu, srušena je početkom šezdesetih da bi ustupila mesto Ekonomskom fakultetu i studentskoj menzi. Na samom početku i ona je služila fakultetu.

Deo zgrada je stradao u bombardovanju 1944. a na jednom delu su “presečene” studentskim domom. Tako te zgrade danas žive život stešnjene između fakulteta i doma.

Posle glavne zgrade na putu, nema više ni kuće iza nje u kojoj je živeo nastojnik Ante sa ženom. Kako su pored svog posla i čuvali decu stanara, za njih je Ante u dvorištu napravio bazen i pesak za igru, koji su služili deci do šezdesetih i rušenja.To nije bilo zvanično zabavište i nije se plaćalo, sem što bi roditelji dali koliko žele i mogu, za “trošak”.
Ono što subotička istorija ne beleži, to je da je u toj zgradi, januara 1945. boravio glavom i bradom OSLOBODILAC BALKANA Maršal Tolbuhin, komandant Trećeg ukrajinskog fronta. Pošto se tu zadržao nekoliko dana, njegovo obezbeđenje je zauzelo za sebe jedan napušten stan. Iz stana je izbačeno svo pokućstvo a sa sprata je sleteo na ulicu i jedan klavir uz svoj poslednji krešendo.Treba razumeti, u ratno vreme kada je život jeftin, klaviri i ostalo, vrede koliko i drva za potpalu. U prazan stan, vojnici su uneli slamu i na njoj spavali.

Posle oslobođenja u jednom delu zgrade se smestio novi organ vlasti – Narodnooslobodilački odbor. Jednog zimskog kasnog popodneva, kad je već pao mrak, predsednik NOO Novi grad, nasadio je sekretaricu na sto i upražnjavao “čulni rad na bazi elementarnih poriva – seks”. Sve bi bilo kao i obično da ovaj put nisu zaboravili da spuste roletnu. Prolaznici su se skupili oko prozora i sa zanimanjem gledali kako se u takvoj situaciji snalazi jedan Titov borac. Kako je to bilo vreme sasvim različito od ovog danas, predsednik NOO je smenjen.



KOMENTARI

  1. Zdravko kaže:

    Početkom 70-ih bio sam student na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Objekte iza fakulteta i studentske menze nisam vidio niti znao da postoje.

    Subotica mi je izgledala kao grad-muzej. Bez obzira na razaranja u II svjetskom ratu i ekonomsku zapostavljenost poslije rata još je neprevaziđena po ljepoti. U Subotici sam ponovo bio početkom 1995.g. i razočarao sam se što je nestalo žute kocke u ulici ispred bioskopa ZVEZDA i što je bila još zapuštenija.

    Čuo sam da je srušeno pozorište i to me je  rastužilo.

    Pozdrav Subotičanima i mojim kolegama sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.

OSTAVITE KOMENTAR