Od danas ćemo u ovoj rubrici, moći da vidimo i fotografije iz porodičnog albuma Đule Ditriha. Prepoznaćete ih po logotipu „arhiv Dietrich“ u donjem uglu.
pešački most od ulice Pap Pala prema Senćanskom putu (1936. god.)
Prvi Dietrich je došao u Suboticu još 1906. godine, sa dalekih Karpata, iz Brašova (danas Rumunija). Johan, potomak Sasa, germanskog plemena koje je bilo poznato po vrsnim rudarima, u našu varoš je došao kao hemičar na službu u fabriku KLOTILD (Zorka). Njegov sin Julius, zaposliće se kao cipelar i od prve plate sebi kupiti foto aparat. Blagodareći toj činjenici, imaćemo priliku da u narednim nedeljama vidimo neke slike grada iz međuratnog perioda.
Julius Dietrich ispred Gradske kuće
Julius (levo) u radionici
Širokih svetonazora i sportskog duha, za sobom je ostavio i jedan broj fotografija sa starih subotičkih sportskih terena koji više ne postoje. Uskoro ćemo videti sve predratne subotičke stadione i terene kojih više nema.
Predratno sportsko društvo „Radnički“, okupljalo je levičare, komuniste i pripadnike radničkog pokreta.
Jedanaest igrača – sedam nacionalnosti
FK RADNIČKI Subotica 1928. god.
prvi s desna, donji red – Julius Dietrich
U braku sa Miholič Jelisavetom iz Murske Sobote (Slovenija), Julius je dobio sina Đulu koji je do danas sačuvao dragocene fotografije. Inženjer, profesor i grafičar, g-din Gyula je pored toga vlasnik malog muzeja grafičarskog zanata. Treba znati da je Subotica nekad bila štamparska metropola. Pre rata je u Subotici izlazilo pet dnevnih novina a i posle rata je nekoliko jakih preduzeća nastavilo tradiciju razvijene grafičarske struke.
Deo Đuline naslovne strane jubilarnih Subotičkih novina (neobjavljeno)
Kao i njegov otac, g-din Gyula Dietrich je bio sportista. Pored toga, delio je fudbalsku pravdu a potom bio i sudija hokeja na travi. Zlatnom nizu subotičkih PRVIH i NAJ, priključio se kao najmlađi fudbalski sudija u Jugoslaviji.
Jedina fotografija iz arhiva koju nismo "locirali" ,po rečima njenog tvorca, snimljena je u Kertvarošu. Možda Novi grad ?
Moguće da objekat na slici više ne postoji. Pokažite sliku onima koji su dovoljno stari da bi se toga eventualno setili.
Ova slika se jedino može skontati po visespratnom objektu u pozadini koji je po svemu sudeci gradjen u stilu moderne.
Dve lokacije meni padaju na pamet. Jedna je kod Radijalca i da je taj obejkat u principu obejkat na uglu Milosa Obilica i Cara Lazara. Mada je okolina onda doživela baš velike transformacije.
S obzirom da barem meni nije poznat slican objekat u gradu, moze se predpostaviti da je u međuvremenu srušen. Drugi vise verovatan, mi je u Kertvarosu i da je ustvari taj objekat nekada bio uz Segedinski put, možda na mestu Ekonomskog fakulteta ili…
Moguća lokacija je zgrada kod sadašnjeg CIM-GASA i to sa Hrastove ulice…
Zgrada u dnu slike je markantna . Medjutim sa desne strane mi se cine delovi passarelle.Moguce da je to otprilike negde prema Secanskom putu,mislim da se je ulica zvala Ucka po planini u Istri i tamo su bile stepenice na passarellu.Sliku bi trebalo digitalizirati i onda povecati,mozde se otkrije neki odlucujuci detalj.
GOST je zapazio ključni detalj – pasarelu. Radi se o administrativnoj zgradi stare Carinarnice na kraju ulice Pap Pala. Snimak je napravljen iz male uličice koja se zove Bistrička. Zgrada je ucrtana u projekat ali sam ja na temi STARA CARINARNICA ustvrdio da nikad nije sazidana. Proverom na mapi pogodaka bombardera 1944. godine, sada vidim da je pogođena. Sutra ću fotografisati današnju situaciju.
Pohvale za GOSTa – oštro oko !
Ne verujem. Rođen sam u toj ulici, istina jedno 40 godina posle tog bombardovanja ali ne verujem da je ta ulica dozivela tolike promene.
Ajde ovaj deo levo, mozda i podseca na kuce u nizu sa te strane ulice, ali ovaj deo desno je potpuno drugaciji. Trenutne kuce koje se nalaze sa te strane puta ne izlgedaju tako, niti postoji onaj obejkat skroz desno, koji najvise buni, jer se odprilike nalazi na samoj trasi ulice Pap Pala. Bas cu da se raspitam kod komsije kada je sagradjena kuca, oni sigurno znaju.
Dietrich, cudno prezime za ovo podrucije, a jos cudniji razlog dolaska te familije u ovaj grad. Interesantne slike coveka koji je ocito pratio modu.
Sto ne objavite mapu pogodaka saveznickog bombardovanja. Da ustanovimo koliko su nam saveznici stvarno bili saveznici.
Kada vec pominjes modu, koja predstavlja detalj na nekim fotografijama da prikazem postamtranje fotografija iz mog ugla.
Naime, porodične fotografije imaju posebnu težinu kada je istorija nekog društva ili čoveka u pitanju jer prikazuju onaj najprostiji život koji se u velikim fotografijama ne vidi, niti se beleži u istorijskim čitankama i knjigama.
Na tim slikama se mogu videti nameštaji, prostojije u kojima su živeli i radili, nameštaj, slike i način uređenja tog prostora, način oblačenja i nošenja tog obučenog, trpeza, jedan poredak u društvu itd…
Primera radi…
Mene je na gornjoj slici zadržao niz detalja koji opisuju jedan običnu krojačku radnju tog vremena. Prvo nameštaj u toj radnji i nije bio spektakularan, ali detalj ormara u pozadini nekome može da da ideju pri kreiranju savremenog nameštaja, koji se na žalost sveo na proste oblike, napravljene od iverice, bez imalo stila i topline u njima. Sigurno postoji onaj mali broj stolara koji detalj na slici mogu da ukombinuju sa savremenim stilom i dobiju nameštaj koji u sebi nosi ima "NEO…", bas onako kako su nastajali i pravci u građevinarstvu Neoklasicizam, Neobarok…
Drugo, ne znam da li su se radnici specijalno doterivali za slikanje ili su se svaki dan brijali i češljali, što je za današnje prilike krajnje čudno. To pokazuje pristup prema poslu kojim se ti radnici bave, jer čove koji se svaki dan dotera pred posao prvo ceni posao kojim se bavi, mušterije koje uslužuje i radnike sa kojima radi. Taj trend odnosa prema radu je praktično nestao, i danas čak i oni koji treba da su doterani to nisu. Mesari dolaze umazani, doktori krmeljavih očiju, profesori raščupani itd… Potpuno drugačiji pristup prema onome od čega se živi, što samo pokazuje da je kapitalizam u predratno vreme bio na mnogo većem nivou nego ovaj sadašnji u 21. veku. Na žalost ta osnovna kultura poslovanja je praktično nestala.
Sve se poklapa. Projekat i oblik objekta, pogodak bombe na tom mestu, položaj nekadašnjeg pešačkog mosta, fotografija je bila u grupi sa slikama pasarele, sneg. Pogled je iz Bistričke ulice tu nema dileme. Visoki objekat skroz desno više ne postoji (i na toj strani ima pogodak) a nije na trasi ulice jer se vidi da je iza pasarele, dakle uvučen iza linije stepenica. Na mestu administrativne zgrade je praznina u dvorištu današnjeg Interšpedovog magacina.
Deo mape pogodaka oko Senćanskog puta je objavljen na temi o toj ulici. Ostatak će biti objavljen u budućnosti, na temi o II sv. ratu.