Kada je 1984. godine preuređena Štrosmajerova ulica, planirana je tada izgradnja kioska po starim projektima iz 19. veka. U Istorijskom arhivu su nađeni nacrti gradskog arhitekte Titusa Mačkovića, međutim, nakon obimnih radova te 1984. više nije bilo novca za stilski oblikovane trafike pa su one napravljene od nekih fabrikovanih komponenti. Kasnije smo ipak dobili stilske kioske, i to na Trgu Slobode i na početku i kraju „Borovo“ ulice.
Titus Mačković je projektovao mnoge gradske palate, što mu nije smetalo da se prihvati osmišljavanja i onih najmanje značajnih objekata. Neko je na sličan način napravio kućicu za ribarnicu, koja je zatvarala početak današnje Štrosmajerove i čiji je nacrt takođe sačuvan u Arhivu. Na drugom kraju ulice, kod Gradske kuće, taj prostor je zatvarao javni toalet, što je današnjoj Štrosmajerovoj davalo karakter trga, jer se tu nalazila pijaca.
I taj toalet je neko morao da projektuje, da on bude funkcionalan i odgovara svim sanitarnim zahtevima, a da uz to bude lep za oko, odnosno da ima arhitekturu.
Među sačuvanim nacrtima ne pominje se autor, mada nekoliko detalja nagoveštava da je ovaj tipski objekat preuzet iz Budimpešte. Godina koja se pominje je 1910. što potvrđuju i razglednice na kojima se pre te godine ne vide ovi javni toaleti. Na razglednicama između dva rata, pojavljuju se kod Gimnazije, u ulici Đure Đakovića, u Štrosmajerovoj, dok se u nekim planovima pominje i Jelačićeva (danas ulica Matka Vukovića).
To bi bilo to, što se tiče izgradnje i spoljnog izgleda subotičkih javnih toaleta. Kako je sve to izgledalo iznutra, ostaje nam da zamislimo, mada još ima onih koji pamte ove objekte, jer su neki od njih opstali sve do kraja pedesetih godina. Zamenili su ih novi, savremeniji, koji su ukopani u zemlju, možda baš zbog toga da budu sakriveni, kada već neće imati arhitekturu. Tokom prve polovine XX veka svaki objekat na javnom mestu bio je dužan da, osim funkcije, ima i estetsku ulogu. Važilo je to čak i za instalacije kao što su trafoi ili točilice za benzin.
Ako u budućnosti Subotičani opet požele da imaju javne toalete, a da oni budu u harmoniji sa istorijskim jezgrom grada, mogli bi tada da ožive stari izgled, kao što su to učinili sa Titusovim trafikama.
Javni WC
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Stari Suboticki toaleti poticu najverovatnije iz neke KuK firme koja je bila spezijalizovana za serijsku proizvodnju tih tipskih objekata i koja ih je plasirala sirom Evrope.Jedino tako se moze objasniti da su javni toaleti u Subotici, Becu, Pesti itd bili skoro potpuno identicni, imali su istu metalnu konstrukciju, kao i spoljasnji izgled. Bilo je to jedno doba kada se nas grad vise orijentisao prema Becu i Pesti, a manje prema Vranju i Surdulici. Bili su rasporedjeni po gradu uvek u blizini pijaca ili drugih jako frekventiranih objekata u gradu. Pijace, sud, opstina i slicno. Meni se je najvise urezao u secanje onaj ispred Jadrana posto sam pored njega prolazio svakog dana na putu od kuce do skole. Pamtim ga dobro jer je bio mnogo cistiji i uredniji nego onaj skolski. Osim toga isao sam sa ponosom unutra jer mi je to davalo izvestan osecaj da sam sada „veliki decko“, da mogu sam u toalet i da mama ne mora vise da mi otkopcava pantalone. Iznutra je bilo dovoljno svetlosti zbog welikih staklenih prozora a iznad prozora je bila jedna staklena bordura, zapravo vitraz u raznobojnom staklu i to je svemu davalo jednu posebnu, ja bih rekao Jugendstil notu. Izvana su prvobitno valjda bili obojeno u zeleno (kao u Becu I Pesti) U moje vreme su bili jednostavno premazani jednom neuglednom sivom bojom, valjda kao zastita od korozije. Iznutra je onaj muski deo sa pisoarima bio premazan katranom (kako je izgledalo u zenskom deli , nemam pojma). Uglavnom osecao se je jaki miris katrana i krezola koji je u to vreme koristen kao univerzalno dezinfikcisko sredstvo. Kada sam kasnije u zivotu negde osetio miris krezola, prvo bi mi dosli u secanje moje detinjstvo i Subotica. Sve Suboticke trgovine, javni objekti, nadlestva, skole i mnogo drugog je imalo jedan specificni miris naolajisanog drvenog patosa i krezola koji je koristen kao baktericid u obaveznim belim emailiranim posudama za pljuvnje, diskretno postavljenim u neki cosak prostorije. Jednog dana u jedno drugo vreme su bez mnogo pompe jednostavno jedan za drugim nestajali. Novo doba je donelo nove toalete, smestilo ih i dobro sakrilo pod zemlju kao da su svakodnevne fizioloske potrebe nesto sramotno i treba sve to pomogucstvu dobro zamaskirati i da ni slucajno neko ko nije iz naseg grada na prvi pogled otkrije da imamo javne toalete i gde se oni nalaze.
položaj krajem pedesetih
Da li neko zna jeli u to vreme bilo javne kanalizacije ili je problem odvođenja rešavano septičkom jamom? Pitam, jer ne znam, a jako je to davno bilo.
Znaci pre sto godina smo imali gomilu javnih toaleta, a sada skoro nijedan? Napredno, nema sta.
Evo još jednog koji nije naveden u tekstu na ovoj staroj razglednici!
A o javnim toaletima…
u SUBOTICI posle 16 sati kada radno nomadstvo izadje iz grada…covek koji ima nuzdu bice bolje da ni ne postoji…jer nema gde da se ode..
mora u kafic da kupi kafu da se olaksa…ili da ode u citaonicu da cita i da se osobodi od tereta…eventualno autobuska stanica ili zeleznicka ali to strogo do 19 sati ili putovanje vozom pa tamo da se oslobodi tereta
Mislim da je postojao jedan ovakav toalet negde na trgu preko puta bioskopa Lifke, ili u ulici Petefi Sandora, jos sam bio jako mali i mislim da sam jednom bio u njemu.
Kad je rec o toaletima, meni je ostao u secanju toalet na zeljeznickoj stanici, koji je uvek toliko smrdio na urin da se osetilo i delom hodnika. Sada ne znam kakva je situacija, jer sam zadnji put na zeljeznickoj bio jako jako davno.
U vojski dok sam bio, za ciscenje toaleta smo koristili neki prasak agresivni koji nagriza sve zivo, posle cega toalet bukvalno mirise…znaci postoji resenje, pa se uvek pitam: „zasto toalet mora da smrdi“?
@PajoVizin
Toaletu na željezničkoj stanici bolje da ne prilaziš, ako ne moraš, samo onda idi ako ti je stvarno bezizlazna situacija. Tamo lako može da se pokupi neka boleština.
U ženskom delu ne znam, ali u muškom delu je katastrofa, tri pisoara na razdaljini jedan od drugog, malo da karikiram, pola metra jedan od drugog, pa se „mušterije“ međusobno guraju ako istovremeno koriste pisoar. Mislim da ima pet kabina, jako sumnjive čistoće, tri su za javnu upotrebu, u četvrtoj kabini Baba Sera drži metle, sunđere, hemijska sredstva i ostala sredstva za rad, a petu su prepravili tako da su plastičnim cevima po zidu iz bojlera dovukli toplu vodu. Hladna voda postoji iz vodokotlića, stavili neku zavesu i tuš, i tamo se tokom dana, posebno oko podneva kupaju migranti, koji su u prolazu ili su se privremeno nastanili u napuštene željezničke prostorije u zgradama na staničnoj teritoriji i okolini čekajući priliku da se prošvercuju u Mađarsku.
Zenski je ok jer nema zenskih migranata:))4☺
O ovim toaletima sam već jednom pisao, a osvrnuo se i Kertvaroš. Bili su na više mesta u gradu, očigledno su građeni na mestima gde se okupljalo više ljudi, prvenstveno blizu pijaca. Teko je jedan bio u Štrosmajeroj ulici, Lansky je to lepo objasnio da je nekada tu bila pijaca. vidi se da je to bilo prije tramvaja. Jedan je bio na uglu Matije Gupca i Somborskog puta, tu je bila poznata Zelena pijaca. Kod Gimnazije je bila postavljena zbog dve pijace, naime nekada je u Petefi Šandora bila pijaca od Gimnazije pa sve do Halaškog puta, a tu je bila blizu i Voćna pijaca. Kod Sokolskog doma je očito bio postavljen zbog blizine Korza.
Po čijem uzoru su izgrađeni nisam siguran, ali sam u Segedinu šezdesetih godina video isti na glavnom trgu kod Pošte.
U Subotici su bili u zelenoj boji. Na projektu se vidi unutrašnjost, deo za muškarce sa pisoarima i odvojenim WC šoljama, deo za žene, te u sredini deo za čuvara koji je naplaćivao korićenje samo ženama i muškarcima za vršenje velike nužde.
Za muškarce su bili postavljeni pisoari čije je korišćenje bilo besplatno.
I još jedan detalj, iznad pisoara je bio postavljen natpis: “ Molimo cenjenu publiku da prilikom odlaska dovede u red svoju odeću„. (ovde se očigledno mislilo na šlic na pantalonama).
Neko je postavio pitanje da li je u to vreme bilo kanalizacije – na mestima gde su toaleti bili postavljeni sigurno je bilo jer je glavni kolektor išao Štrosmajerovom ulicom, ulicom Maksima Gorkog i spajali su se kod Pošte, a Korzo, Somborski put i Matije Gupca su bili povezani na glavne kolektore.
Jeste ja razmisljam sve vreme da kod glavnog trga kod poste u Segedinu nesto isto tako ali mislim da je to kao trafika funkcionise ne kao javni toalet kad cu ici obavezno cu pogledati
U Beču još čuvaju:
U parku dvorca Schonbrunn
When Nature Calls: A “Tour de Toilette” in Berlin
Bas je lepa:)