Ceo jedan vek crtaju se planovi za tu staru i krivu subotičku ulicu, a da do današnjeg dana nije došlo do promena u tom delu grada, osim propadanja i rušenja.
Tokom druge polovine 80-ih i 90-ih, zahvaljujući preduzimljivim ugostiteljima i trgovcima, Drapšinova ulica je bila nešto posebno, da bi se posle toga opet vratila u svet mrtvih. Ovo ne važi za prvi deo ulice, iz pravca Štrosmajerove, koji je nastavio da živi i koji nikad nije bio predviđen za rušenje. Govorimo o ostatku ovog prostora koji čine par uličica i nekoliko blokova kuća.
Ugao Maksima Gorkog i Matije Gupca
Jedno vreme, u urbanističkom planu koji je bio na snazi, zacrtano je da se trougao između ulica Matije Gupca i Maksima Gorkog, zajedno sa Drapšinovom, poravna sa zemljom i na tom mestu izgradi nova međugradska autobuska stanica i robna kuća. Napravljen je projekat, elaborat, čak i maketa…
Pomalo je neverovatno da je Subotica bila bez centralne autobuske stanice sve do 1989. godine. Autobusi su se motali oko Gradske kuće, na Trgu žrtava fašizma, u Matije Gupca i pored parka ispred Železničke stanice, čekajući da im se izgradi konačno utočište. U igri su još bili: prostor koji zauzima blok kuća između ulica Đure Đakovića, Vase Stajića i Boška Vujića, zatim pozicija preko puta Blaškovog križa, pa čak i sam Lenjinov park (danas Rajlov park) i na koncu – Drapšinova ulica.
Najidealnije je kada su autobusi uz železničku stanicu i tako povezuju ova dva prevozna sredstva, međutim, bilo je i onih mišljenja da potrebe za presedanjem u Subotici nisu toliko česte, zbog dobre povezanosti železničkog čvora sa okolnim mestima, u to vreme.
Pogledajmo plan koji je bio na snazi 1967. godine:
U uvodu elaborata se navodi da je ovo prva etapa urbanizacije jednog šireg prostora u centru grada. Na putu ove ideje stoje u velikom delu dotrajale kuće izgrađene još pre Prvog svetskog rata. Konkretno, potrebno je srušiti njih sedamnaest, sa pomoćnim dvorišnim objektima.
Za zgradu stanice predviđen je sledeći sadržaj:
Peroni za 8 autobusa, nadstrešnice i zgrada stanice sa čekaonicom, šalterima, garderobom, toaletom, kancelarijama i restoranom. Vodilo se računa da pešaci imaju nesmetan prilaz autobusima tako da se njihovi tokovi kretanja ne seku sa kretanjima autobusa.
Urbanističko rešenje za autobusku stanicu i robnu kuću u Petra Drapšina
Kod arhitektonskog oblikovanja objekat robne kuće zajedno sa objektom autobuske stanice treba da čini prostornu i kompozicionu celinu. Vertikalni gabarit objekta je P+1.
Ovim projektom nije precizno definisan konačni izgled zgrade ali su date smernice da objekat treba graditi po principima savremene arhitekture.
Prošle su decenije od kada je ovaj plan stavljen ad acta, a za ovaj gradski predeo i dalje važi ocena iz 1967. godine. Projektna rešenja su nastavila da se menjaju ali ni jedno više nije ponudilo za taj prostor nekakvu jedinstvenu celinu. Nekada je to bila autobuska stanica i „univerzalna robna kuća“ a danas bi to moglo da bude nešto kao Korvin centar u Budimpešti, naravno manjih proporcija, gde bi investitor između novoizgrađenih hotela, poslovnih prostora i tržnog centra, obezbedio pristojan javni prostor.
Svaki ishod koji bi doneo nešto više od zbijenih stambenih zgrada u uskim uličicama, značilo bi proširenje centra grada. Da li bi ovaj plan iz 1967. godine doneo taj kvalitet? Verovatno ne, ali bi ideju o celovitom rešenju svakako trebalo razraditi.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nesto bi svakako trebalo uraditi, ali da se izgledom uklopi sa ostalim gradjevinama u centru. Najgore resenje bi bila neka betonsko-metalna skalamerija. To moze na Prozivci, pored Radijalca, u Teslinom, dok za centar grada treba mnogo vise paznje, strucnosti, pa i maste. Mozda bi Drapsinova mogla ostati kakva je i sada uz detaljnu rekonstrukciju starih zgrada. Ima ona neki svoj smek i prava je steta sto je ovako zapustena.
Trebalo bi sve, do objekata koji izlaze na Štrosmajerovu, porušiti. Taj prostor oplemeniti parkom sa malom fontanom i uokviriti ga građevinama ne višim od jednog sprata i u tom delu otvoriti zanatske radionice i male bistroe ili ti kafiće sve u stilu koji nikako ne bi odudarao od centra grada. Desnu stranu Drapšinove, gledano iz pravca centra ne dirati nego samo srediti fasade. Tako bi smo dobili još jedan mali trg i prostor koji bi oplemenio centar grada te bio povezan sa trgom Slobode i Štrosmajerovom. U Temišvaru je to jako lepo rešeno. Krećete se kroz centar grada od trga do trga koji su međusobno povezani a vizuelno potpuno odvojeni a svaki sagrađen u različitom stilu.
@sale…To bi sigurno bilo najbolje resenje.
Knsultujte se sa gospodjom Aladzic oko toga. Sigaran sam da bi smo dosli do idealnog resenja.
Jednostavno otpustite urbanisti
Pa da nam ne srušiš
I ne planiramo
Trgoprometova radnjica koju smo od roditelja naucili da se zove Nojcsekova radnja a prekoputa Schadlova apoteka
Sve sto je dotrajalo treba rusiti i graditi novo, ici u buducnost, a ona bi da nas zarobi u trulez i memlu.
Ja sam obozavala tu ulicu kad su tamo bili autobusi, zivela je a sa tim da su napravili ogromnu autobusku stanicu jako daleko ubili su poentu putivanja autobusima i gradskim prevozom…Tamo si mogla sa jednog da preskaces na drugi bio je srce gradskog saobracaja, puno puno trgovine sa starim zanatima ubili su sve u pojam…A velika autobuska stanica prazno i bezvezno stoji na ivici grada, putuju djaci tu ia tami neki cudak i penzioneri…
@@Bonanzza…Ako je nesto staro ne mora obavezno da se oseca na trulez i memlu. Dovoljno je redovno odrzavanje. Za novo i moderno ima vise nego dovoljno mesta i gradi se svakog dana, ali ne mora da zauzme mesto necega sto ima svoju istoriju, pricu i vrednost.
Da li se konkretno zna sta je cije u toj ulici i kome ti objekti odnosno placevi pripadaju i ko uopste ima pravo da raspolaze sa tom nepokretnom imovinom? Drugim recima – da li su tamo uopste reseni imovinsko pravni odnosi? Meni se tu pomalo cini da neko pravi razanj za zeca a koji jos uvek veselo skace po sumi.
Ja sam se oduvek pitao zašto centralna autobuska stanica nije u ulici Jovan Mikića? (od sadašnje MOL benzinske pumpe pa prema majšanskom).Ovo je puno bliže željezničkoj nego gde je sadašnja autobuska.
r v Mozda zato sto je sencanski put prohodniji I autobusi se ne moraju uvlaciti u center? Ne znam , nagadjam. Ta pozicija bi bila bolja, pothodnikom bi moglo da se spoji sa z stanicom.
sadasnja autobuska stanica je na idealnom mestu.
to mesto je izabrano kao najbolje, nakon vrlo detaljnog i preciznog istrazivanja, vrlo strucnog kadra.
pisao je lansky o tome, a verovatno ce ponovo.
Prazan plac sa kantama za smeće na uglu je mesto gde je bilo kupatilo Hajzler, porodilište Udarnik a kasnije upravna zgrada Čistoće. Ćistoća se preselila u Jožefa Atile u prostrorije bivšeg Poleta, a na placu u Petra Drapšina je nameravala izgraditi novu upravnu zgradu. Tako da ja verujem da je ova parcela ,još uvek u vlasništvu Čistoće.
Zgrade u Matije Gupa, od ugla Maksima Gorkog i Petra Drapšina kupilo je preduzeće Subiro, nakon požara je taj deo porušen, Subiro je propao, ostala je pustoš.
@Djuka
To mesto gde je sada autobuska stanica je jako daleko od idealnog mesta. Mozda je taj „strucan“ kadar detaljno i precizno istrazivao, ali bih pre rekao da oni nisu imali boljeg izbora, jer su bolji izbori bili interesi grupe nekih lokalnih mocnika za svoje interese i svoje potrebe. Ako nije tako, onda su kvazistrucnjaci odlucivali o lokaciji nove autobuske stanice. Za sofere autobusa je ta lokacija dobra, za putnike, korisnike usluga autobuskog prevoza je losa. A interes putnika bi trebao biti na prvom mestu. Siroka Vojvodina, mesta koliko hoces, samo mozga nema. U Somboru jos manje, zeljeznicka stanica na jednom kraju grada, a autobuska na drugom kraju.
U to vreme nije tu bilo ni lokalnih moćnika ni kvazistručnjaka, istina je jednostavna – željeznica nije dozvolila da se na tom delu stanice, niti na bilo kojem u vlasništvu željenice bilo šta gradi .
Uvek kada prodjem Drapšinovom pomislim, „da sam ja netko“ napravio bih od te ulice Skadarliju. Bilo bi dobro i za nas meštane, a atrakcija za turiste. Pošto ja nisam netko, odgovorni-animirajte prelepu ulicu, pravite, prepravljajte, gradite šta god, osim kockarnica i apoteka, samo da „ne umre“
jer je već na dugogodišnjoj infuziji. Greota je!
@Aleksa
Bilo je lokalnih moćnika i tada. Ko se je zamerio tadašnjem predsedniku OK SKJ ugasio je. Jedan takav moćnik je ukinuo tramvaj.