„Žuta kuća“ u Štrosmajerovoj ulici danas je javna zgrada, ali nije tako oduvek bilo. Da postane zaštićeni spomenik arhitekture, bilo je potrebno vreme. Gradska kuća je to postala tek 1967. godine, što ne znači da je nekome pre toga padalo na pamet da je ruši, iako je ona podignuta nakon što je srušena ona prethodna, stara gradska kuća.
Kada je investitor namerio da likvidira „Žutu kuću“, ona je bila stara već šezdeset godina. Bilo je to pred Drugi svetski rat, kada stare građevine možda nisu vrednovane kao danas. Ako bi i uvažili taj argument, teško je shvatiti da tada, kao i danas, nije bilo mnoštvo drugih mesta u centru grada, čije bi raščišćavanje bilo kudikamo jeftinije. Stara zgrada štedionice ipak je još imala upotrebnu vrednost, ako ne onu istorijsku.
Kako god bilo, ako to pitanje ostavimo po strani, vredi videti šta je investitor namerio da gradi na mesto Žute kuće. Bila bi to jedna veoma interesantna zgrada. Stilom arhitekture bi podsećala na zgradu Banovine u Novom Sadu, ili možda Tanurdžićevu palatu u istom gradu, zavisno od materijala i boje fasade. Svojim sadržajem donela bi Subotici jedanaest poslovnih prostora i novi, veliki bioskop!
Prednja fasada iz Štrosmajerove
Na spratovima bi se nalazili stanovi, a u prizemlju su projektovani lokali prema ulicama Štrosmajerova i Vilsonova (danas Maksima Gorkog).
U bioskop, koji bi imao 576 sedišta i balkon, ulazilo bi se iz Štrosmajerove kroz prostrani vestibil u kome bi bila blagajna, garderoba i bife.
Iz Vilsonove ulice (Maksima Gorkog)
Iz Agine ulice
I organizacija prostora bi bila zanimljiva. Zgrada bi imala unutrašnje dvorište, tako da bi krilo prema Aginoj ulici bilo niže. Ono bi imalo visinu bioskopske sale i iznad nje ne bi bilo stanova.
Da je izgrađena, sigurno bi bila od dobrih i trajnih materijala, što je tada bio manir. I ona bi do danas bila zaštićena kao primer međuratne moderne arhitekture Bauhaus stila. Bioskop bi sigurno obezbedio Subotičanima mnogo zajedničkih uspomena tako da je šteta što zgrada nije izgrađena – ali na nekom drugom mestu. Jeste da je „Žuta kuća“ nakon toga postala zloglasni zatvor, za šta ne treba kriviti zgradu. Da nije bilo nje, mučilište bi bilo negde drugde. Ovako, ona je opstala i dočekala nas, a biće tu i kad se naše vreme potroši. Projekat moderne zgrade sa bioskopom je arhiviran i zaboravljen, a od danas neka živi u mašti i nekoj alternativnoj istoriji našeg grada.
Šta je sprečilo investirora da sruši „Žutu kuću“ i izgradi novu palatu?
Kada je zatražio dozvolu za izgradnju i dobio je, bio je februar 1941. godine. Hitler je osvojio Zapadnu Evropu, diktatom preuredio njen srednji i istočni deo, pa su se i nad našom zamljom nadvili crni oblaci. Poslednji papir koji je Grad tražio od investitora, podnet je 5. aprila 1941. godine. Nije on jedini koji je procenio da je dobro vreme za gradnju. Prvih godina rata se planiralo i zidalo, sve dok nije postalo jasno da će se rat voditi do potpunog uništenja i da će mnogi gradovi biti srušeni.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Lansky svake nedelje sam sve vise i vise prijatnije iznenadjena lepim stvarima. Svi imamo po dosta godina a svake nedelje upoznajemo jos vise nasu Suboticu. Jos jednom hvala Lansky.
Sta bi bilo da se ti stari planovi iskoriste (mozda uz male izmene) za neku novogradnju na pogodnom mestu? Razmisljam da bi bilo steta da se ne iskoriste neke ideje. Tako sam razmisljao i kada je Lansky pisao o nedostajucoj kuci u ul. Brace Radica na broju 42. Plan kuce postoji, samo ne znam da li se na tom mestu poslednjih godina nesto gradilo. Ako nije, mogla bi bar fasada da bude po tom starom planu, ili malo izmenjena. Znam da je ovo moje razmisljanje u stilu kako mali Perica vidi arhitekturu, ali mislim da ima prostora za prilagodjavanje. Ne mora novogradnja obavezno biti u stilu bezdusnih kocki.
Pitanje za gdin Lansky, da li može nešto da nam objavite o rečici,potoku koji je bio u Štrosmajerovoj ulici nekada. Naravno uz neke slike istog ako postoji. Hvala Unapred.
Hvala dragom Bogu da do ovoga nije došlo.
@Gligorije
Rečica je proticala kroz tu ulicu toliko davno da je ostala samo u predanju i na nekim starim kartama. Tada nije bilo fotoaparata, a ni kuće nisu bile ove koje su danas tu. Palate i otvoreni potok ne pripadaju istom vremenu. Postoje jedino na crtežima arhitekata koji su se igrali i crtali mostiće preko zamišljene rečice.
Postoji i ovaj rad od slame sa istom tom fantazijom:
@Trovach
Iskoristiti stare projekte uopšte nije loša ideja. Čak i neke nacrte zgrada i kuća koji su izgrađeni u drugim delovima Evrope i sveta. Arhitekti vole da grade nešto po svom ali tu se pita investitor. Da ja imam novca i da me ne interesuje cena, uzeo bih u obzir neke vile koje su već negde izgrađene. Postavlja se pitanje koliko su današnji investitori prosvećeni, čak i kada grade samo za sebe.
Gde se nalazila opstina za vreme kraljevine Jugoslavije, a gde pre, za vreme Austrougarske ?
Moze malo o tome ?
Takodje me interesuje za ista ta vremena bile su poznate kojekakve fabrike npr sapuna i koje cega sto su bile poznate kuce i porodice .
Secam se nekih interesantnih neostvarenih projekata Titusa Mackovica, bili su na ovom sajtu , bili bi interesantni da se realizuju
Nemojte da dajete ideje ovim gradskim serifima, ne treba im puno…
Može li se sa projekta jasno pročitati ko je bio projektant? Subotičanin ili neko sa strane?
Smiljan Njagul
Smiljane,
u pitanju je arhitekta Leo Štras.
Postoji stari crte\ na kojem se vidi potok koji dolayi sa severa iy predela Jasibare ide preko ulice {trasmajerove pa dalje prvomajskom. U [trosmajerovoj kasnije su iygradili yatvoreni kanal visine od vi[e od 2m visine. Obnovom /rekonstrukcijom {trosmajerovu ulicu kanaliyacija je yamenjena i ponovo yatvorena cevima promera 1,00m. U istoriji Jasibara bio poveyan sa krajem Pali;kog jeyera potokom/kanalom.
Pozdrav Smiljanu! Obozavao sam vase dokumentarce o Subotici, zaista steta sto nisu svi na YT, mnoge bi rado pogledao ponovo!
Previse se prebrojavaju krvna zrnca na ovom sajtu, i ja nekad upadnem u tu zamku ,ali mogu da kazem da iako niste rodjeni suboticanin da ste doprineli kulturi naseg grada vise nego mnogi koji se mogu pohvaliti generaciskim zivotom ovde i ja sam vam duboko zahvalan za vas rad i doprinos!
Pretpostavljam da je taj potok koji je tekao Strosmajerovom, pa Prvomajskom kasnije isao danasnjom Prozivkom i da je preko njega isla stara Gabric cuprija. Logicno mi je da je to taj isti vodotok. Mislim da je Lansky pisao i o Gabric cupriji, samo sada ima vec toliko tekstova da je malo teze naci. Ova rubrika je dragocenost i cuva mnogo toga od zaborava.
Slažem se sa gosp. Trovachem da je taj kanal postojao i odvodio vodu prema Palićkom slivu.Gabrić ćuprija je navodno nastala da bi pojedini građani imali pristup Sentćanskoj crkvi preko kanala.Preko kanala su prelazili i budući supružnici.
Nisam Subotican , ali lepo je videti da se ljudi interesuju za ovu temu to izmedju ostalog znaci da im je do njihovog grada stalo , na zalost u Novom Sadu nije tako, cesto citam komentare oni nekada vise kazu od objavljenog teksta .Pozdrav!
Jel nas to pripremate za rusenje i gradnju jos starije nove zgrade?….
Zahvaljujem na odgovoru i dešifrovanju potpisa, čije ime Leo Štras me je nateralo da pronadjem dodatne informacije o njemu.
Najpre, da je ovaj objekat realizovan na mestu Žute kuće bila bi to u Subotici po gabaritima njegova najveća izgradjena zgrada.
Dodatne detalje našao sam u knjigama „Gradotvorci“ I i II.
U „Gradotvorcima“ I se kaže da je Štras pratio arhitektu Franca Bedea, pionira moderne u Subotici, mada je kod njega još uvek jak uticaj akademizma.
Bio je arhitekta najamne kuće Klare Grin Rot u ulici Matije Korvina 4 gde je primenjeno niz novosti u konstrukciji objekta, organizaciji prostora i uvodjenju infrastrukture.
Projektovao je i kuću u Šandora Petefija 2b. Kuća je jednostavno oblikovana sa elementima eklektike.
Pomenuta dva projekta realizovana su 1932. i 1931. godine.
U drugoj knjizi Leo Štras se spominje kod rekonstrukcije zgrade u Štrosmajerovoj 6. Sačuvan je projekat iz 1931. godine.
Na sajtu „Suistorija“ kaže se da je rodjen 1885. godine u Češkoj. Diplomirao je arhitekturu u Beču, a u Suboticu dolazi 1919. godine.
U pomenutom tekstu se još kaže , izmedju ostalog, da se bavio i prodajom automobila FIAT, benzina, ulja i opreme za automobile u firmi „Automobilia“ koja se nalazila u tada Skadarskoj ulici broj 7. To je ulica koja danas nosi ime Endre Bajči Žilinskog.
Da li on nije mogao da preživi od arhitekture iako je za to bio školovan, ili se jednostavno prebacio na tada unosniji posao vezan za automobila ostaje pitanje bez odgovora.
Pitanje „of topic“
Da li mozda neko ima saznanje o mogucim rodbinskim odnosima izmedju arh. Franca Bedea (Nicin palata) i pokojnog Bede Bele filologa, prevodioca i jedno vreme profesora u Subotickoj gimnaziji?
Unapred hvala
@Kertvaros
Arh.Franc Bede (Nićin Palata) odavno nije među živima, a i gosp. Bede Bela, koji je bio puno mlađi od njega je preminuo još 2014. godine.
Bez nekog uvida i povezanosti osoba u matičnim knjigama rođenih i umrlih je teško sa sigurnošću utvrditi njihove rodbinske odnose, pa se na osnovu prezimena može samo nagađati da su (najverovatnije ipak) bili rođaci.
Igrom slučaja, jedna moja rođaka je bila (jedna od) supruga gospodina Bede Bele.
Jedno vreme su živeli i radili u Johanesburgu u Južnoafričkoj Uniji.
Iz jednog drugog braka gosp.Bede Bela ima ćerku Tünde Suknović-Bede koja živi i radi u Nemačkoj.
Ona je jedan od mogućih živih svedoka koja možda ima nacrtano svoje porodično stablo i odgovor na pitanje da li su sa arh. Francom Bede u nekim rodbinskim odnosima.
Ukoliko je tema i dalje interesantna, ćerka Bede Bele ima otvoren nalog na Facebook-u.
@ Avet
Najlepse hvala na trudu. Bavim se cisto amaterski proucavanjem porekla prezimena, onomatologija / onomastika, sa tezistem na Panonskom bazenu i sve to cisto za „svoju dusu“ Srodstvo izmedju pomenutih osoba je za mene interesantno,l ali ne od „zivotne vaznosti“ u smislu da li se tu radi o jednoj istoj ili dve odvojene porodice, odnosno dve razlicite porodice. Prezime „Bede“ je vrlo retko (dolazi od licnog imena Benedikt=blazeni) i javlja se osim kod Madjara jos i kod Rumuna, Hrvata i Austrijanaca. Dalje necu istrazivati „kopati“ na tu temu jer ipak nema smisla suvise zadirati u neciji privatni zivot.
@Avet, @Kertvaros…Interesantna su ta porodicna stabla. Moja sestra od tetke se bas svojski potrudila i povezala skoro celu siru rodbinu. Povremeno se i sastanemo, naravno ne u kompletnom sastavu jer bi nam trebala neka sala za svadbe. Upoznao sam, na primer, dalju rodjaku koja mi dodje sestra, a rodjena je iste godine kada i moj tata, tako da je 29 godina starija. Neke ocigledne rodjake sa kojima delim prezime nisam doveo u vezu, a radio sam u istoj firmi sa jednim, dok sam iz grada poznavao njegovog brata.
Postovani g-dine Lansky
Da li znate nesto o zgradi nekadasnjeg suda, koja je preko puta hotela Patria?
Prelepa zgrada a totalno devastitana. Polomljena prozorska stakla, zatvorena i napusteno deluje.
Hvala unapred
@Viktor
Potok koji je proticao Štrosmajerovom je ustvari je Vrbov potok koji je dovodio vodu iz okoline Kelebijskog jezera. Proticao je delom grada gde je izgrađen Radijalac. Do Štrosmajerove ulkice je dolazio negde između ulica D.Tucovića i Rudić ulice. Tu je verovatno bio most o čemu svedoči kip sv.Ivana Nepomuka, zaštitnika mostova koji je sačuvan i ugrađen iu zid kraj bivše prodavnice Borova. Delovi potoka su dugo bili vidljivi u delu grada gde je izgrađen Radijalac, pa i iza reda zgrada sa desne strane početka Radijalca. Njegova dolina se najbolje vidi kada iz Crnojevićeve ulice bsacite pogle niz ulice koja vodi prema Kakaš školi.
Nakon Štrosmajerove kod pošte je primao vodotok koji je proticao kroz Jasibaru, a u Prvomajskoj je ulazio u kanal, nakon povlačenja Mlake prema Paliću.