Onima koji pamte osamdesete, a uz to su i jezički čistunci, pomalo para uši kada čuju pojam „žurka“ na RTS-u ili u novinama koje su nekada važile za orijentir u pravopisu. Jeste da su i oni sami za kućne zabave govorili žurka, ali su taj izraz koristili kao žargon. Sada kada ga izgovara spikerka na TV dnevniku, novoj generaciji verovatno to više ne zvuči uzbudljivo kao nekada. Ruku na srce, danas više ni nema žureva kakvi su bili 80-ih (videti konceptualni album Bobana Petrovića – ŽUR).
U „Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika“ uz reč ŽUR stoji da je ona francuskog porekla i da znači: privatna popodnevna sedeljka ili poselo. Kada je rečnik izdat (1967) autorima još nije poznata reč žurka, kao ni tulum (zagrebački sleng).
Ako pogledamo u stare subotičke pozivnice, videćemo da su od vremena posela pa do današnjih dana, organizatori koristili nove i savremenije reči, ne bi li svojoj zabavi dali na zvučnosti i tako obećali gostima određeni nivo i kvalitet.
Reduta (češki: maskarada)
Krabulja (maska); Purim (jevrejski praznik)
Bakfiš (nemački backfisch: pržena riba, figurativno: mlada devojka, šiparica)
U predratnim godinama, za zabave, bilo privatne ili javne, često se koristila reč BAL. Zabave strukovnih organizacija, klubova, proslave praznika ili obični žurevi, zvali su se balovi, koji su često imali određenu temu, ponekad šaljivu, ili se ona odnosila na obavezujući stil oblačenja, ili je pak svojim nazivom najavljivala šta gosti mogu da očekuju.
Kokica bal – manir predratne omladine da se zabavlja uz najjeftinije posluženje, što znači isključivo kokice:
Naravno, buržoazija je organizovala balove u pravom smislu te reči, gde radnička klasa nije imala šta da traži. Zato u socijalističkom društvu ova reč više nije zvučala dobro. Međutim, tu i tamo održavale su se zabave koje su organizatori i dalje nazivali po starom. Na primer, 1957. godine jedan subotički fudbalski klub je još uvek priređivao tradicionalni „Ana-bal“, što im se i prigovara (Zar vi zaista mislite da će vam Sveta Ana pomoći?! Zar je to tradicija?). Iste godine je jedna subotička škola organizovala igranku zvanu „Damenbal“ (dame imaju besplatan ulaz). Glavna zamerka je što igranka ima tako pretenciozan naslov a u najavi je rokenrol igranka („ovo najveće dostignuće zabavnog života“) i popularni Rogi.
Kermes – narodno veselje, zabava u prirodi, često dobrotvorna
Krajem pedesetih godina Subotičani su shvatili da džez u svetu više nije ono što je do tada kod nas važilo – popularna muzika za ples, već se pojmom jazz imenovala malo komplikovanija forma sa mnogo više improvizacija. Nisu baš svi to odmah shvatili pa su se i dalje najavljivali „odlični jazz sastavi“ ili „večeras svira odličan džez“. Domaći kritičari iskoristili su to da okrive subotičke muzičke sastave na igrankama koji „gutaju saksofone i klavire, iživljavaju se i tako kvare ugled džeza i zabavne muzike“.
U Subotici između dva rata
Što se omladinske zabave tiče, igranke su potrajale do kraja šezdesetih kada je odjednom prestalo interesovanje za njih. Disko era je bila tek na svom početku a organizatori igranki su već počeli da se žale kako su sale poluprazne. Tih godina se na Velikoj terasi održava „densing“ – zabava uz gramofon ili sa orkestrom za ples, ali u parovima, što je polako postajalo staromodno. Zato je i u budućnosti „densing“ često podrazumevao evergreen muziku, što će reći – stara muzika za staromodne plesače.
Nekada balovi, drugarske večeri, čajanke – a danas „party“, u mnogome su se vremenom promenili, ali ne u svojoj suštini, a to je želja da se ljudi okupe i provedu zajedno intenzivne životne trenutke pre nego što se opet vrate svakodnevnici.
Sedeljke ili žurke, najzanimljivije su u mladim godinama kada je najvažnije da je društvo zajedno, kada još niko nema posebne prohteve, već i najobičnija šetnja ili razgovor uz kokice može da traje do duboko u noć.
Starijima je već teže udovoljiti jer sa godinama počne zanovetanje po pitanju jelovnika, društva, muzike… A i pojedinci postanu teški, i više nisu spremni da na takva mesta donesu sve svoje raspoloženje i entuzijazam, kao što su to činili nekada.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
„Nekada balovi a danas „party“, u mnogome su se vremenom promenuli“
Da…. čitam:
Crveno crnu retrudu …“ na koju nam je čast pozvati Vas sa cenjenom porodicom “
„Amater“ Kabare sa igrankom-na koju ima čast cenj. Naslov i mnogo cenjenu obitelj najučitljivije pozvati
„Svečani kermes“ – čist prihog od ovog kermesa upotrebiće se za pomaganje mesne sirotinje preko zime bez razlike vere i narodnosti
Sve je to daleko od današnjih žurki.
@Senka
Jedan od poslednjih balova gde su se okupljali vidjeniji gradjani Subotice i gde je novac prikupljen od novcanih priloga pozvanih gostiju isao u dobrotvorne humanitarne svrhe je bio bal gradonacelnika. Kada je bal ukinut, ne secam se, ali se secam da je jos bio odrzavan za vreme gradonacelnikovanja Jozefa Kase, Geze Kucere, za Modesta Dulica nisam siguran ali mislim da je i u njegovo vreme bio odrzan taj bal, a posle je verovatno ukinut iz ko zna kakvih razloga.
Kao mlad covek rado sam odlazio na zurke. Ne toliko zbog zabave (bilo je i vrlo dosadnih) nego zbog toga jer je biti kod nekoga pozvan na zur znacilo i pripadnost odredjenom krugu i odredjenom drustvu. Ko tamo nije pozivan taj nije pripadao tom krugu i nije imao odgovarajuci status u skoli, na Korzu itd. Bila je to citava „sociologija“ u zivotu mladih i bilo je veoma vazno ko poziva i koga se poziva. Bilo je ne retko situacija, da ako jednu osobu pozoves ona druga odbije poziv jer ona prva nije njegov/njen nivo ili ko zna vec sta. Sam izraz „Zurka“ zvuci prilicno nakaradno. Sama rec dolazi kao sto nam veli Lansky iz francuskog jezika. Njeno znacenje je „Dan“ i nista vise. Pravilno je Jour fixe – znaci fiksirani utvrdjeni dan. U proslim vekovima aristokratske porodice i visoka burzoazija (narocito u Francuskoj) je imala utvrdjeni dan u nedelji ili mesecu kada su primali posete. Obicno uz kafu i kolace, dame bi preferirale ajerliker, gospoda vino, konjak, armanjak ili slicno. Konverzacija se je vodila strogo prema odredjenoj etiketi , muzika, literatura, sikarstvo. Sve ostalo nije imalo pristupa. Nase domace pokondirene tikve prihvataju taj obicaj u jednoj ispervertiranoj formi i iz tog Francuskog obicaja nastaje na kraju „Zurka“
Tulum je Turska rec i oznacava mjesinu od koze koja sluzi za prenos tekucina. Poznajemo je uglavnom iz Epske poezije o Marku Kraljevicu – „o unkasu nosi tuluminu vina“
Reduta (osim u vojnoj fortifikaciji) oznacava jos i aulu odnosno predvorje u teatru. Mesto iz koga se ulazi u salu i na kome se onda protegnu noge izmedju cinova a obicno se sluzi i kakvo penusavo vino ili nesto slicno. U svakom slucaju okupljanje publike u pozorisnoj reduti je jedan drustveni dogadjaj u sklopu pozorisne/operske posete.
Revü/Revue balet je ples na pozornici nesto kao French Can Can ili slicno. Backfisch odnosno Backfish je strucni izraz Severnomorskih ribara i u praksi oznacava mladu jos nedorslu ribu koja se baca nazad u more (da jos malo poraste) Mi bi za to danas rekli Teenageri – osobe izmedju 13 i 19 godina.
Kermes ili kirmes je Nemacka rec i oznacava u stvari svecanu misu povodom osvecenja crkve i na njenu godisnjicu se obicno organizuju osim svecane mise jos i razne vasarske atrakcije satre sa picem i jelom. muzikom i plesom sve to do duboko u noc. Nije retkost da neko dodje ujutro na misu lepo i svecano odeven a uvece zavrsi mrtav – pijan u blatu i kaljuzi.
Balovi su drustveni dogadjaj za vise socijalne krugove, Ples je manje vise nekakv obligatorni korzet za celu tu manifestaciju koja je u sustini vasar tastine, videti i biti vidjen. Osim toga to je narodski receno neka vrste bracne pijace gde roditelji dovode sinove i cerke da bi ih na odgovarajuci nacin pre svega drustveni i finansijski. priblize i pomogucnosti da sklope brak. Tu se manje vodi ljubav kao na kermesu, nego uglavnom vise dolaze do izrazaja neciji katastarski lanci i necija solidna fabrika. sve one lepe i vazne stvari koje vrlo pospesuju ljubav .
Kao sto sam u mladosti rado odlazio na zurke, tako i danas u starosti odlazim na Jur-fixe u jednu kafanu svake druge srede u mesecu, tu dolaze i devojke a pije se i alkohol. Mi smo jedno neobavezno drustvo penzionera, ko dodje dodje, i zajednicko nam je da se poznajemo, kako ko , oko 30 i 40 i vise godina. Radili smo u istoj saveznoj instituciji na razlicitim pozicijama, ispricamo se do mile volje i danas je potpuno svejedno i apsolutno nevazno ko je tada kosio a ko vodu nosio.
Za moj 18 rodjendan (koji smo slavili zajedno nas dvojica sa malom razlikom u danima, ali je bio u kuci mojih roditelja) skupilo se nas oko 45. Neko se i napio, a bilo je i komicnih situacija. Godinu dana kasnije je drugarica slavila rodjendan i procenili smo da nas je oko 70. Naravno, ista prica, dobar provod, neki se napili i komicne situacije koje jos uvek prepricavamo (uskoro cemo 3x biti punoletni). Danas,na rodjendanska okupljanja, neki vec dodju pijani, neki se vise ne podnose medjusobno i kao domacin moras da balansiras. Sutradan si iscrpljen, ali mi jos uvek nije tesko da organizujem neko druzenje. Da budem iskren, vecina iz drustva to jos uvek radi i drago mi je da smo u dosta bliskom kontaktu i u ovim godinama.
Ako nismo izašli negde napolje da djuskamo, okupljali smo se kod nekoga kući kome su roditelji otišli u vikendicu ili kod babe i dede. Subota veče, a prazan stan . Nas desetak slušamo ploče, strani i domaći rok. Grickalice kao meze, a od pića cola, vino, pivo. Da li je to mladost ili zlatne 70-8O, ne znam, ali malo nam je trebalo za dobru žurku. Nismo se razlikovali po imovinskom stanju, patikama, odeći nego po muzici koju slušamo.
Evo nešto iz posleratnog života
Organizacija Narodnog Fronta Dudova šuma, povodm 8.marta Dana žena organizuje
DRUGARSKO VEČE
Na programu kratak svečani govor, šaljivi skečevi i skromna zakuska
Igranka do zore
Sviraju Paja i Miloš
Svake godine idem na stručne skupove gde se sastaju kolege iz državica bivše Jugoslavije. Uveče se organizuje drugarsko veče gde svi igraju i horski pevaju pesme iz vremena zajedničke zemlje. (posebno mi je zanimljivo kako Zagrepčanke znaju reči narodnjačkih hitova)
Sećam se iz mladosti i nekih zabava koje su se zvale „čajanke“, a da nije bilo ni kapi čaja.