Pojam „centar grada“ u urbanističkom smislu jeste gradsko jezgro u kome su grupisane monumentalne građevine uglavnom rezervisane za administraciju i poslovne, kulturne ili ugostiteljske sadržaje. Za mnoge građane centar grada se prostire samo dotle, dokle dosežu trgovine odnosno šareni izlozi. Njihov izgled je taj koji se stalno menja i šetnju ulicama čini zanimljivom, posebno onim šetačima koje ne zanima arhitektura. Takav doživljaj gradskih sadržaja možda se čini površan, međutim ne treba zaboraviti da su upravo pijačni trgovi i trgovačke ulice bile te koje su imale snažan uticaj na pravce razvoja grada.
„Mapa“ subotičkih izloga iscrtana je još davnih dana. Pokušaji da se naprave iskoraci u pravcu nekih zapuštenih pasaža ili dvorišta, po uzoru na neke druge gradove, ovde nisu bili uspešni. Koliko god bili ljupki ti mali novootkriveni gradski prostori, nisu mogli da donesu poslovni uspeh, pa su urbanisti to pripisali specifičnom subotičkom mentalitetu koji ne odstupa od svoje „staze slonova“, odnosno davno zacrtane rute izloga koji čine jedan neprekinuti niz. Tek početak 21. veka i dolazak modernih tržnih centara najavljuje promene u pogledu navika Subotičana. Iako u drugom planu kada se govori o lepoti neke varoši, izlozi, njihov sadržaj i reklame iznad njih jesu nekakva „bižuterija“ grada koja nema trajnu vrednost, ali u sebi sadrži primenjenu umetnost, te tako daje značajan pečat ukupnoj slici.
Subotički izlozi proteklih sto godina pričaju priču o društvenim sistemima kroz koje smo prolazili, o ekonomskom stanju koje se menjalo, kao i trendovima u oblikovanju ovog segmenta arhitekture.
Kutijasti izlozi
U Istorijskom arhivu Subotica sačuvan je projekat Đule Valija iz 1930. godine za lokal Armina Rota. Ovaj industrijalac će kasnije postati jedan od najvećih pristalica moderne arhitekture u Subotici, a nacrt izloga za njegovu prodavnicu (Karađorđev trg 10, danas Trg republike) jeste trag koji nas vodi u vreme kada su nastajali veliki kutijasti izlozi od gvožđa i stakla. Ti izlozi će u potpunosti pokriti fasade u nivou prizemlja da bi radnjama dali mnogo veći prostor za izlaganje robe i više dnevne svetlosti samom lokalu.
Subotički korzo, tridesetih
U godinama koje su dolazile arhitektonski stil jednostavnih oblika i svedenih linija nametnuo se kao estetski ideal, pa možemo pretpostaviti da u već formiranim trgovačkim ulicama, zaposednutim objektima izgrađenim u prethodnom veku, nije ostalo mnogo prostora za ostvarivanje modernih zamisli. Velike izloge je već najavila secesija, a ubrzo su i nove „nakalemljene“ modernističke forme prekrile prizemlja mnogih kitnjastih fasada gradskih palata.
Sadržaj izloga
Razvojem industrijske proizvodnje raznovrsnost artikala u trgovinama se umnožavala. Ako je to razlog zbog kojeg je porasla potreba za izložbenim prostorom, donekle se može opravdati ovaj trend, naravno na onim mestima gde je dogradnja rađena sa merom i u saglasju sa ostatkom zgrade. Već polovinom pedesetih godina 20. veka novine pišu da izgled neujednačenih portala ruži izgled centra grada iako na drugoj strani traje izgradnja novih izloga neusklađenih sa fasadama, ali sa novim materijalima i rešenjima.
Pogled na stare fotografije otkriva da pored automobila i mode jedino još izlozi mogu da odaju o kom vremenu je reč. Oni su ti koji su promenjivi dok građevine traju i menjaju se malo ili nimalo, ako je reč o objektima zaštićenim kao vredno arhitektonsko nasleđe. Potreba za prostorom gde bi ponuda bila dostupnija oku prolaznika nije jednaka za svaku delatnost, odnosno vrstu prodavnice. Na primer, naslovna strana izložene knjige daleko više otkriva i lakše se zapaža, nego pogled na hrbat one koja stoji na polici. S druge strane, prodavnica štofova nema velik izbor zanimljivih rešenja u pogledu uređenja izloga. Nije samo roba ta koja se izlaže. Zastakljeni prostor je koristan za obaveštavanje, promociju, propagandu…
Modna revija u izlogu prodavnice „Željezničar“
Prvi televizor u Subotici stigao je u prodavnicu „Tehnika“ na korzou. Godinama se pred izlogom te radnje zadržavao svet i gledao televizijski program jer je trebalo da prođe cela decenija dok ovi aparati nisu počeli masovnije da ulaze u domove, odnosno postanu dostupni prosečnom građaninu. Novogodišnji dekor je imao zadatak da privuče pažnju kupaca, a u isto vreme je doprinosio prazničnom raspoloženju svih prolaznika. Stara je tradicija da tu maturanti postavljaju svoje tabloe, a izlog koji je pripadao „Aurometalu“ na „malom korzou“ ponekad je iza stakla imao trofeje pripremljene za pobednike velikih takmičenja u Subotici koji su izrađeni u njihovoj radionici.
Uređenje izloga u vreme socijalizma
Početkom pedesetih godina 20. veka Trgovinska komora u Subotici u saradnji sa Biroom za unapređenje trgovine iz Beograda organizuje aranžerski kurs u Subotici. Dakle, još u vreme nestašica, kada prodavnice raspolažu malim brojem artikala, postoji volja da se trgovina unapredi i na ovaj način, te izlozi i police učine dopadljivim kupcima.
Međutim, sfera trgovine i uslužnih delatnosti do kraja ere socijalizma ostaće jedna od slabih tačaka privrede u okviru ovog društvenog uređenja. Šarenilo izloga i robnih kuća koje je naš svet mogao da vidi u zemljama Zapada bilo je samo „fasada“ koju smo ponekad tumačili mnogo dublje. Zavodljivo obilje u njihovim prepunim prodavnicama stvaralo je privid prava na izbor iako su nestašice ili mali broj uvoznih proizvoda kod nas u stvari bili posledica napora naše ekonomije da bude racionalna. Sve to nije opravdanje da se više pažnje ne posveti uređenju izloga kod nas. Prizori polupraznih, prašnjavih izloga koji su postali groblja insekata dali su veliki doprinos sivilu koje je nepravedno dobilo epitet „socijalističko“.
Ne bi bilo pravo ne pomenuti pozitivne primere. Svaka naša prodavnica povremeno bi obnovila postavku sa manje ili više uspeha i to nikada nije prošlo nezapaženo. Jedino je nedostajao kontinuitet i ona vrsta preduzimljivosti koju nameće dinamika slobodnog tržišta. Većina subotičkih prodavnica živela je decenijama na istom mestu, nikad ozbiljno ugrožena konkurencijom.
Standard
Robna kuća „Standard konfekcija“, u skladu sa svojim imenom, podigla je standarde po svakom pitanju kada je reč o uređenju jednog takvog objekta i usluge u njemu. To važi i za izloge ove moderne trgovine. Aranžiranje po godišnjim dobima i po sezonama uz mnoštvo odgovarajućih detalja 1971. godine nije predstavljalo samo izolovanu atrakciju, već je najavljivalo deceniju koja će nas uvesti u potrošačko društvo i „mušteriju“ konačno proizvesti u „potrošača“.
„Miki“ radnja
Deceniju pre toga, događaj vredan da ga zabeleže i „Filmske novosti“ bio je otvaranje robne kuće za decu „Miki“ na subotičkom korzou.
„U ukusno uređenim izlozima će se okretati ringišpil, juriti vozovi, a simpatične mede klimati glavama. Unutrašnjost prodavnice biće snabdevena ukusnim i modernim nameštajem i osvetljena indirektnim svetlom“ – pišu Subotičke novine
. Ovaj spektakl u izlogu prve takve prodavnice u zemlji 1961. godine tadašnjoj generaciji malih Subotičana morao je izgledati kao rajsko naselje. Pred otvaranje, Subotičke novine pišu: „Prodavnica je donela jednu novinu. Naziv prodavnice je ispisan neonskim slovima, a to je prva svetleća reklama na šetalištu. Svakako, ako se ne računaju slični natpisi Gradske kafane i „Zagreb“ kafane koji ne funkcionišu. U ulici Borisa Kidriča trebalo bi sve prodavnice da svoje nazive napišu svetlećim reklamama. Pored toga što bi reklamirale svoje artikle široke potrošnje, svetleći natpisi davali bi šetalištu mnogo lepši izgled“.
Neonske reklame
Četrdesetih godina u Subotici postoji radionica za izradu neonskih reklama „Petrik“. Može biti da je neka radila i ranije, međutim, početkom šezdesetih godina lokalne novine pišu kako u našem gradu postoji svega nekoliko primera takvog reklamiranja. Navode kako su robne kuće u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani „ukrasile grad“. To je vreme planske privrede, lišene ozbiljne tržišne utakmice, pa neonska reklama više predstavlja ukras, nego sredstvo da se skrene pažnja kupaca. Više od direktora preduzeća za tim žude građani. Svetla neona čine gradsku atmosferu kompletnom.
Godine 1961. novine prenose polemiku u subotičkoj javnosti:
„Kritičari primećuju da su mnoge reklame neukusne jer se tip i boja slova često ne uklapa u arhitektonsku celinu sa zgradom… U razgovoru sa građanima bili smo obasuti željama da centar Subotice bude osvetljen sa što više raznobojnih reklama“.
Kada su svetleće reklame najzad zagospodarile centrom Subotice, opet se pokazala slabost socijalističkog samoupravljanja kada je u pitanju trgovina. Kako bi koja pregorela, tako bi godinama ostajala u kvaru. One koji su voleli svoj grad i priželjkivali da on izgleda po svetskim uzorima to je svakako tištilo. Vidi se to i po povremenim osvrtima gradskih hroničara u Subotičkim novinama. Čak i izlog firme „Opal“, koja se bavi izradom, firmopisanjem i održavanjem istih, dugo stoji oštećen, pa ga kao zanimljivost uočava fotoreporter. Krajem sedamdesetih godina reporter zapaža da je tokom noći svetlost izloga u nekim ulicama i jedino osvetljenje. Većina svetlećih reklama je neispravna, pa npr. „Namateks“, „Ruža“, „Minerva“ i „Beko“ noću postaju TEKS, UŽA, MINER i BEO.
Na kraju veka
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, tokom obnove fasada starih subotičkih palata, u želji da im se vrati autentični izgled, neophodno je bilo ukloniti velike izloge koji su prekrili prizemlja ovih objekata. Nakon toga, mnoge od tih zgrada kao da su se preporodile. Na nekim mestima svetlost dana su ugledale sakrivene zidne dekoracije. Za neke od njih je zaboravljeno da postoje.
Subotičani su ponovo počeli da otkrivaju svoje arhitektonsko nasleđe. To što se izložbeni prostor smanjio, uskoro više nije bilo važno. Poslednja decenija 20. veka donela je krizu i inflaciju koja je potpuno opustošila prodavnice i trgovinu preselila na tezge buvlje pijace.
Novo vreme
Novi vek doneo je pravo „zagađenje“ bilbordima, agresivnim reklamama i bojama, što dovodi do svojevrsnog „slepila“ tj. rasipanja pažnje posmatrača. Ako posmatramo izloge, kao da je točak istorije obišao ceo krug i njihov značaj sveo na meru koju su imali pre jednog stoleća. Čak i manje od toga. Svedoci smo da se danas mnoge prodavnice odriču izloga i prelepljuju ih velikim reklamnim nalepnicama. Izlozi su se preselili u internet dimenziju, kao i reklamiranje, a sve više i sama trgovina.
Lansky
(Objavljeno i u časopisu Ex Pannonia, br 20, u izdanju Istorijskog arhiva Subotice)
Lansky,Iaoku su textovi odlicni stare i unikatne slike kojima ih dopunjujes govore vise od bilo koje pisane reci
Moja omiljena strana na ovom sajtu. Samo citam i uzivam. Lansky, samo tako nastavi.
Ako bi se glasalo za najbolji izlog u gradu, ja bi dao glas za Pionirov izlog u centru grada.
Rudic ulica je izuzetno autentična ulica za Suboticu, iako nema višespratnica prizemni objekti koji su u potpunosti pretvoreni u izloge daju neki poseban šmek. Izlozi su i dalje drveni, i meni se lično izuzetno sviđaju.