Stiroporizacija Subotice

Sve masovnija upotreba stiropora nije posledica preterane ljubavi prema istom, već potreba da se snize troškovi kako na grejanje, tako i na hlađenje. Visoka cena energenata je naterala mnoge koji imaju uslova za to da tokom proleća postave demit fasadu.

 

Demit fasada je danas najpopularnija termoizolaciona fasada iz više razloga: smanjuje troškove gradnje jer se radi na tanji spoljašnji zid (21 ili 25 cm), postavlja se veoma brzo i relativno je jeftina jer fasadu prethodno nije potrebno malterisati.

 

Sve višespratnice u gradu će pre ili kasnije dobiti pomenutu fasadu samo je pitanje zimske sezone koja će stanare naterati na to. Oni malo svesniji su samostalno izolovali svoj deo zida, pa je veoma čest primer da jedna zgrada bude delom izolovana a delom ne. Međutim, Subotica beleži i jedno kolektivno presvlačenje zgrade, tačnije jednog njenog zida.

 

Na Radijalcu u ulici Dušana Petrovića, postavljena je nova demit fasada solitera na broju 11.



KOMENTARI

  1. panonis kaže:

    To su uradili jesenas jos pre snega.

  2. dad kaže:

    Ova zgrada verovatno ima regulatore toplote po svakom pojedinacnom stanu. Onda se ovo i isplati. A sta vredi onim stanarima koji nemaju regulatore toplote po stanovima, naprave fasadu, toplata i dalje tera svoju uobicajenu kolicinu toplotu, u stanovima bude 25 stepeni, ljudi otvaraju prozore i racuni visoki.

    Prvo lepo toplana da uvede svima u zgrade regulatore toplote, pa cemo mi lako da se dogovorimo oko stavljanja demit fasada.

  3. John Doe kaže:

    Onomad me neko “poklopio” što sam sam kriv što sam kupio kuću a ne stan. Uz ne malo ulaganje u kvalitetnu izolaciju, dobili smo (članovi domaćinstva) dva boljitka: sa nekih 15m3 ogreva za grejnu sezonu, svelo se na oko 8m3 za isti period, i druga stvar, umesto da već iza ponoći počinje da se hladi na ispod 20 C, sada ostaje prijatnih 22-24 čak do posle 14h sledećeg dana. Isti, manje primetan ali ipak nezanemarljiv boljitak je i tokom vrelih letnjih dana… Čak i kada živa “zakuca” napolju na oko 40C, unutra je prijatno i bez uključivanja klime 🙂 Nadam se da će se vremenom sve više ljudi osvestiti i shvatiti da ulaganje u izolaciju nije puko bacanje para nego dobro ulaganje, makar koliko na prvi pogled delovalo neisplativo – često se zaboravlja da taj “višak” energije koji uštedimo dobrom izolacijom negde mora da stvori i da neko to mora da plati… A obično ga plaća onaj koji ga protraći.

  4. gomby kaže:

    Stiropolizacija je dobra stvar , jos ako imate kalorimetre onda je prava stvar. Grejete kolko vam je potrebno i placate barem 40 posto manje za istu kvadraturu nego oni koji nemaju calori metre .To govorim jer smo izkusili dve zime bez izolacije sa calorimetrima a sada sa izolcijom je jos manje , savetujem svima da ugrade kalorimetre i naprave izolaciju , izplati se za dve tri godine , barem severnu strane zgrade i to puno znaci ne samo za stanara ciji je zid nego stedi za celu zgradu …

  5. djomla kaže:

    gomby, sjajne slike

    dad:

    Ova zgrada verovatno ima regulatore toplote po svakom pojedinacnom stanu. Onda se ovo i isplati. A sta vredi onim stanarima koji nemaju regulatore toplote po stanovima, naprave fasadu, toplata i dalje tera svoju uobicajenu kolicinu toplotu, u stanovima bude 25 stepeni, ljudi otvaraju prozore i racuni visoki.

    Ako ne postoje regulatori toplote na nivou stana, postoje regulatori toplote na nivou zgrade. Tamo se i podesava temperatura, zato se i razlikuje cena grejanja od zgrade do zgrade. 

    Ukoliko bi se stanari dogovorili i postavili fasadu, svakako bi se to osetilo na računu.

    Veći je problem što se stanari ne mogu dogovoriti. Dok jedni nemaju da plate, drugi neće, a posebno neće oni koji ni ne žive tamo već iznajmljuju stan. No, to bi se moralo (i moraće) regulisati nekim zakonima. Za sad je sve stvar dobre volje.

  6. gomby kaže:

    Gosp. djolma , ima regulatora toplote na nivou stana , tako da ja mogu sam da regulisem svoj stan kolko cu da grejem . Na svakom radijatoru postoji takozvani alokator i svako otvara ili zatvara ventil po svojoj potrebi , i tu se da ustedeti .Od 100 posto ulazne toplotne energije 80 posto se deli po alokatorima u stanovima a 20 posto se deli prema kvadratnom metru stanova bez obzira dali vam je venzil otvoren ili nije . Jest da kodnas jos nije natakvom nivou svest TOPLANE dadaju vise toplote pa ako ja ocu da pustim i do 30 stepeni . kodnas jos najvise moze da se stedi sto jednostavno smanjim ventil i stim zajedno i manje trosim . Na primer ako nisam kodkuce zatvorim ili smanjim , pa preko noci u dnevnoj sobi ugasim , a preko dana obratno u spavacoj ugasim a u dnevnoj pustim toplotu , a kuhinja napuno mesta i ne otvaraju jer tu se greje svakako i manje je potreba da se greje , ovo je moje misljenje, mozda neko ima drugcije izkustvo pa napisite da vidimo kome kako ide …

  7. djomla kaže:

    gomby,

    sada je 2013. i aktuelna je priča oko izolacije stiroporom i popravke stolarije. Ta priča će idućeh godina biti još aktivinija jer nesumnjivo cene će rasti.

    Međutim, očekujem da ćemo za nekih 15 – 20 godina hit biti postavljanje solarnih panela, baš na ovakve zgrade. Ali ne po principu koji se danas sprovodi (da se greje voda itd…) već sasvim druga priča.

    Naime, danas imamo nekoliko velikih izvora električne energije (TE Nikola Tesla, HE Đerdap) i oni proizvode 90% energije za sve potrebe društva.

    Elektro energetski sistem će se promeniti u smislu da će postojati mnogo malih izvora energije, a ti mali izvori energije mogu biti i mini hidroeletrane ali i jedna ovakva zgrada. Postavljanjem solarnih panela, može se proizvesti električna energija koja bi se direktno isporučivala distribuciji, pa bi tako jedna zgrada bila i proizvođač i potrošač iste. Tada elektroenergetski sistem potpuno drugačije funkcioniše, a naselja su ustvari i elektrane.

    Svakako, za tako nešto potrebno je ispuniti niz stvari. Zakonske regulative, razvoj tehnologije koja će omogućiti proizvodnju dovoljno čiste električne energije, ali i masovna upotreba takvog sistema kako bi se cena proizvoda smanjila na vrednost dovoljnu da ono bude isplativo.

    Jedino čega se bojim je da će tada početi da nam naplaćuju sunce. Nešto kao “porez na svetlost”. 🙂

  8. Ivan kaže:

    Primer iz Budimpeste:

     

  9. dad kaže:

    Toplanu zaboli ona stvar za zgrade koje nemaju alokatore po stanovima. Meni je zimi 25 stepeni a nema potrebe. Toplanu bas briga, njoj se cak i isplati da sto vise energije salje jer cemo to morati da platimo jer na svakom potrosenom kilovatu( ne znam tacnu meru za izrazavanje snage grejanja) toplana ima zaradu. Sto vise kilovata vise love njima. Ja zimi moram da otvaram prozore i kome da se zalim kad nam je jedan alokator za tri zgrade!

OSTAVITE KOMENTAR