Što je zajedničko to je ničije

Iako danas smatramo da je doba samoupravljanja ujedno i doba uređene države, ono je i vreme nezapamćene divlje gradnje. Za razliku od zemalja istočnog bloka gde se za svaku sitnu dozvolu čekala reč iz centrale i gde je sačuvan urbanistički red, kod nas je samoupravljanje u toj sferi shvaćeno i kao samoodlučivanje.

 

Odnos prema javnim površinama takođe nije savršen ni u tom vremenu koje doživljavamo kao eru reda i mira.

 

Polovinom šezdesetih godina „Subotičke novine“ pišu kako su nestala dečja igrališta unutar blokova između ulica Pavla Štosa i Kumičićeve (preku puta Suda). Tih godina je najezda automobila  donela potrebu za garažama. Tamo gde nije bio rešen problem garažiranja, izgrađeni su provizorni objekti koji ni lokacijski ni estetski ne odgovaraju.

Tih šezdesetih, po tonu koji provejava u novinama, smatra se da to što hitnije treba biti rešeno. Danas vidimo da ništa nije trajno kao ono što je privremeno. Montažne garaže su i dalje tu a veliki unutarblokovski prostori ne izgledaju ni blizu kako bi mogli. Ova privilegija bi u mnogome podigla kvalitet stanovanja u okolnim zgradama a tako i cenu kvadrata.

Nedavni plan o izgradnji podzemne garaže nije prošao

Iznad

Stigao je novi asfalt

---

---