Što otac sagradi, sin razgradi

Da nismo sposobni da sačuvamo ono što smo nasledili opšte je poznata stvar. Ova generacija poput devedesetih ne zaslužuje ni jednu strofu, a svojim naslednicima će pored velikih dugova, lošeg i nerazvijenog grada ostaviti i loš primer. Kriza društva je duboka a njegov odnos prema onome što je nasleđeno je veoma problematično, što je posledica nedostatka identiteta grada. Malo je onih koji su zaista svesni onoga što na je ostavljeno od predaka.

 

Da je kriza identiteta među Subotičanima veoma izražena govori i odnos pojedinca prema opštem dobru. Svakog dana isplivavaju novi i novi primeri uništavanja zajedničke imovine od krađe šahti i bakra, preko uništavanja spomenika i fontana do šaranja fasada, lomljenja i razbijanja svega što se razbiti može.

 

Banalni primer je zelena fontana čiji je drveni pokrivač u jednom delu bio oštećen, nakon čega se ubrzo fontana napunila smećem. Od hiljade njih koji dnevno prođu pored fontane naćiće se jedan koji neće samo proći, već će naći za shodno da kroz nastalu rupu gurne prvo smeće koje mu se nađe za rukom. Potreba da se uradi nešto destruktivno je veoma izražena u Srbiji.

Poslednji u nizu takvih primera je uništavanje kocki na samom trgu. Nekom “blistavom umu” je palo na pamet da razapne šator na sred trga, pa odlučio da ga prišrafi za kocku. Ubrzo je još nekolicina radnika krenula da radi na tome a da se niko od njih nije zapitao, da je to možda pogrešno. O alternativnom rešenju se najverovatnije nije ni razmišljalo jer se dati postupak smatrao ispravnim, što samo potvrđuje nedostatak ispravnog odnosa prema nečemu što pripada svima. Taj vašar bez ikakvog kurturološkog značaja i sa ciljem da par svinjara rasporda meso, nakon nekoliko dana je otišao i iza sebe ostavio kocke. Te kocke će neko nekada morati da zameni, ako ne mi onda naši potomci.

Ovakvi primeri izuzetno opterećuju društvo koje godinama gubi velika finansijska sredstva za opravku i održavanje već urađenog, što ostavlja izuzetno mali prostor za bilo kakav napredak. Subotica deluje na opšte poznatu priču u kojoj sve što otac sagradi i stvori, sin razgradi i rasproda.



KOMENTARI

  1. isprveruke kaže:

    srbijaaa, unistava sama sebe , bratteee

  2. Defetista Vita kaže:

    Za postavljanje šatora i bušenje podne opeke su krivi oni koji izdaju dozvole i oni koji kontrolišu ispravnost korištenja spomenutih površina. 

    A što se tiče smeća koje puni našu fontanu, uništavanja klupa, kanti za smeće, fasadi i sl… ah… kad bolje razmislim -ako to radi većina građana onda nek sve ode dovraga. pomiriću se s činjenicom i reći -za koga je, dobro je. 

     a ko se bavi našom decom? Roditelji u pravu ste: dajte ih u što više radionica, igraonica, balet, pa čas klavira, plivanje… opteretite ih sa što više aktivnosti. neka naša pretalentovana deca dođu premorena naveče kući pa Nam neće dosađivati s pitanjima… A i neka drugi vide kako mi brinemo za našu decu, kako ulažemo u njih… Sve smo im dali, zar ne ?  A s druge strane neka se i drugi bave našom bezgrešnom decom…. Neka i drugi pružaju ljubav našem detetu…. i onako ulica od deteta napravi čoveka…. neka ostane tako, neka i dalje drugi budu krivi što su nam deca vandali, narkomani, agresivci, divni rasadnici polnih bolesti… pa zato i služi država. 

  3. stagod kaže:

    kakvi roditelji-takva deca.

  4. Fraulein kaže:

    E,ta zelena fontana mi je slaba tacka… 😥

  5. moca kaže:

    Moguli ja da utiplam dve tiple u Gradsku kucu bas mi se nesto busi danas.

  6. Don Kihot kaže:

    Yna se ko je postavio sator taj neka plati i popravku ili zamenu oštecenih kocki i mermera

  7. Sn kaže:

    Ko dozvoli taj malogradjanski vasar u samom centru, NEVEROVATNO! Takve stvari se organizuju pored pijaca….., van grada!!!

  8. Usputachni kaže:

    Dobro je sto se pitanja postavljaju ali ona uvek ostaju bez odgovora.Taj koji je dao dozvolu za sator je i mogao da pregleda da li je sve vraceno u prvobitno stanje.S obzirom da je nasa volja za rad na ivici destruktivnog ponasanja (mala mi plata pa mi se i ne radi i muko moja predji na drugoga) ni ne cudi sto nam je stanje ovakvo.Nema odgovornosti jer zasto bi je i bilo kad uvek imate “pomoc prijatelja” koji ce vas izvuci iz placanja kazne,bahatog ponasanja,vandalizma,….
    Rupa je duboka,mi padamo ka dnu a dno se ne nazire!
    Ne cenimo svoje,ni tudje pa ne vidim zasto bismo cenili i zajednicko.A o vaspitanju dece nekom drugom prilikom,taman kad nadjemo vremena,tj. NIKAD!

  9. Kertvaros kaže:

    Nezahvalno je pisati o stvarima koje nisam video, ali osecam potrebu da kazem nesto i ja , onako sa strane. Subotica nema rudnike ni celicane, nema Silikonsku dolinu ili nesto slicno. Subotica je od uvek imala poljoprivredu, psenicu i kukuruz, tovljenu stoku za klanje, meso i mesne preradjevine koje su se uvek proizvodile i odlazile u export kao finalni proizvod. To je dovodilo da se u gradu obrce novac a ako nesto i pretekne onda se kupovao Jugendstil odnosno Secesija, gradila se raskosna Gradska kuca ali i po koja savim lepa vila na Palicu. Neko se obogatio neko je ostao siromasan ali tamo gde se proizvodi hrana gladnih nije bilo koji bi isli okolo i ceprkali po kontejnerima. Poljoprivreda je radno intenzivna delatnost pa se je manje vise za svakog nesto naslo pa makar i samo jedna lopata ili motika. Zato sam ja misljenja da bi svi mi trebali pokazati malo vise respekta prema na prvi pogled tako profanim stvarima kao sto su recimo cvarci. Neki mozda i ne znaju da je nasa ex domovina FNRJ/SFRJ bila jedno vreme najveci svetski producent ociscenih svinjskih creva, tako reci Global Player u toj disciplini. U jednom takvom izvoznickom orkestru  Subotica je bila prva violina. U prvim godinama nakon 2.Sv rata uz Bosansko drvo, hrana iz Vojvodine je bila najznacajnij izvor deviza neophodnih za obnovu zemlje. Za one koji smatraju da vasar hrane u jednom tradicionalno poljoprivrednom kraju nema sta da trazi – preporucio bih da s vremena na vreme osveze skolsku lektiru i procitaju “Pokondirenu tikvu” J.S. Popovica.

OSTAVITE KOMENTAR