Stoji pored pruge, samo pogleda prema tebi, pa se baci

Milenko Džever iz Novog Žednika svojevremeno je bio najmlađi mašinovođa u Srbiji. Pod točkovima vozova kojima je upravljao tokom radnog veka stradalo je 24 ljudi.

samoubica

– Ljudi misle da je to lak posao, kažu – ideš prugom! A nijedna vožnja nije ista. Osnovno je da paziš na signale i da daješ signale upozorenja. Moraš stalno da gledaš, kao kad voziš automobil. Pažnja stalno! Imaš ispod noge taster budnosti, pritisneš, pa pustiš… To postane automatski, i dan-danas noga mi radi tako – ispričao je Džever u intervjuu za “Blic” 2011. godine. On je dodao da je prvu nesreću imao na šinobusu 1979. godine.

– Taman sam sa teretne upao na putničku vuču. On je bio vojno lice, kapetan, i sa ženom bio u „stojadinu”… i ćerkica im… imena ne znam. Išli su na posao. Sve troje su bili mrtvi. Ona je bila peti mesec trudnoće – ispričao je Džever.

On se prisetio još jednog slučaja.

– Idem iz Splita i kasnim minut u Suboticu. Kažem pomoćniku Mići: „Da nadoknadimo! Dozvoljena brzina pri ulasku u stanicu 40, ja ću ući sa 42, da izvučem taj minut”. Kad – iza krivine… „Uuu”, kaže Mića, „pade baba!” Posle ovi na stanici pričali kako je imala 78 godina, dve pruge prelazila, a jedva ide. Nisam je video, samo Mića… šta ćeš – ispričao je Džever.

U Malom Iđošu, na putu iz Beograda, samoubica mu se bacio pod voz.

– Stoji pored pruge i samo pogleda prema tebi, pa se baci. Brzina sto kilometara, nemaš vremena da reaguješ. Ovoga sam video na 15 metara, samo senka. Nisam se zaustavljao, nego sam redovno stao na stanici u Bačkoj Topoli i obavestio policiju gde sam udario čoveka. A vidi se pored mašine da ima tragova krvi na točku… Posle gaženja, uzmeš crevo sa vodom, pa opereš krv – ispričao je on. Dodao je kako je dosta dobro podnosio takve incidente, ali kada se prisetio nesreće sa autobusom zaplakao je.

– Taj autobus je vozio radnike iz noćne smene kombinata prema selu. Išao sam 99 kilometara na sat, nosio sam ga 540 metara, mašina mi je bila na odbojnicima, a ja sam kroz prozor izleteo napolje, do ramena kroz staklo. Bila je velika magla, autobus je došao do pred prugu i stao. I jedan putnik izađe iz autobusa da vidi ide li voz… Kakvi su bili njihovi znaci sporazumevanja, ne znam, tek autobus krene… Kad je bila nesreća, taj putnik što im je dao znak pobegao je u selo. A onih devet što su ostali u autobusu, oni su… Autobus sam video sa pet metra, mene je inercija povukla, pa sam zakočio, inače, ne bi bilo vremena da reaguješ. Samo sam video ispred svetlo i plava slova, „Aleksa Šantić” je na autobusu pisalo… Izašao sam u košulji, bilo je zimsko doba, hladno… Dolazi jedan u civilu i kaže: „Jesi ti mašinovođa? Skloni se da te neko ne ubije”. Išao sam na sahranu, bila je masovna. Plakao sam tamo – ispričao je Džever, a plakao je i dok je nama pričao o toj tragediji.

 

Blic

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR