Zakupac subotičke gostionice „Beograd“ na korzou, 1929. godine bio je izvesni Krnajski. U Istorijskom arhivu sačuvana je njegova molba gradskom Senatu da mu se odobri postavljanje čak stotinu stolova na glavnu subotičku ulicu. Njegov poslovni predlog gradskoj upravi bio je da on finansira izradu lepih gvozdenih stolova koje bi opsluživala njegova kafana, a ti stolovi i četristo stolica bi nakon šest godina pripali gradu koji bi nadalje mogao da ih izdaje.
Ovaj predlog je glatko odbijen pa nije razrađena ova ideja, niti je ostao nacrt iz koga bi videli kako bi toliki broj stolova sa stolicama na ulicu smestio vlasnik restorana „Beograd“. I u tehničkom odeljenju grada, koje je odbilo molbu, misle da bi to ometalo saobraćaj vozila i šetača.
Nakon što je izmeštena trasa tramvaja, u vreme kada je tuda dnevno promicalo tek po neko motorno vozilo, korzo je pripadao pešacima, kao uostalom i druge ulice. Ipak, postojao je trotoar a ugostitelji su mogli da dobiju samo jedan njihov deo. U tom delu ulice je on bio najširi pa je i terasa bila najraskošnija. Pola širine trotoara bilo je ograđeno ukrasnom čeličnom ogradom sa fenjerčićima.
Na fotografijama iz ratnog perioda na tom mestu više nema ove ograde pa je verovatno da je to vreme kada je ona uklonjena.
Grad je izdavao dozvole na postavljanje stolova tako što je lokalima prepuštao određenu površinu u kvadratnim metrima, a na ugostiteljima je bilo da racionalno iskoriste prostor koji im je dat. Možda se zato na više mesta u gradu nalaze ovi mali stolovi na rasklapanje, koji su zbog toga zgodni i za skladištenje.
Hotel Nacional
Iste te godine dozvolu za letnju terasu tražio je vlasnik hotela „Nacional“ na početku korzoa. Stevan Kladek se krasnopisom obratio Gradskom Senatu da mu „blagoizvoli odobriti TERAS ispred hotela“. Molba je usvojena i Kladeku je izdato 24 metra u dužinu i jedan metar širine trotoara.
U to vreme, subotički hotel „Nacional“ je imao 60 soba. Isticali su da imaju centralno grejanje, električno osvetljenje i „u celom svratištu vodovod i kupaone“.
Zatim, salu i baštu za bankete, vino iz sopstvenih vinograda…
Nakon rata hotel Nacional je nacionalizovan. Recimo, najugledniju Gradsku kafanu isprod Gradske kuće prvih dana mira uzeli su da vode četiri zaposlena konobara koji su se prvi organizovali. Tako nekako je išlo i sa drugim velikim lokalima. Nekada „Nacional“, a potom prekršten u hotel „Zagreb“, nije više nikada dostigao predratni nivo i vreme kada su se tu nalazili trgovačko društvo Lloyd i Gospodarska kasina.
Došlo je vreme kada ni sama zgrada nije odgovarala savremenim zahtevima. Malo dalje je početkom šezdesetih počeo da se diže moderni hotel „Patria“, dok se za stari hotel spremalo zatvaranje. Upravo tih poslednjih dana desila se jedna nesreća.
Dolazeći na posao u rano nedeljno jutro, spremačica hotela „Zagreb“ osetila je miris dima, koji je dolazio iz sobe broj 11, u kojoj je odseo Kalmar Benke, američki državljanin mađarskog porekla.
Spremačica i portir obili su vrata i zatekli Benkea ugušenog. Prethodne večeri je popio veću količinu alkohola i zadržao se kod recepcije sve do 3,30 ujutro, kada je otišao na spavanje. Pretpostavlja se da je čovek najverovatnije cigaretom zapalio ćebe i posteljinu i od dima se ubrzo ugušio.
Bila je to godina 1963. kada je na subotičkim letnjim terasama bilo 2 000 mesta. Petnaest godina kasnije ostalo ih je svega 500. Ne zbog slabe posete već zbog raznih propisa, ograničenja, urbanističkih rešenja… Kada bi se jednom u godini zatvorio centar grada, povodom žetvenih svečanosti, sve kafane bi dobile dozvolu da izbace stolove i svaki put su bile prepune. Zbog toga je rastao pritisak ugostitelja da im se dopuste terase preko cele sezone. Za početak su 1978. godine dozvolu dobile kafane „Beograd“ i „Bela lađa“. Bližila se godina kada će centar grada biti zatvoren za saobraćaj i tada će se stvoriti uslovi da se ispune želje kafedžija. Jedino što u toj budućnosti većine tih starih kafana više neće biti.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ti stilski stari stolovi i stolice od kovanog željeza godinama su stajali u jednom skladištu kao i duga oprema iz tih sličnih lokala-delovi nameštaja itd
Ja sam voleo taj slalom izmedju punih terasa, meni je to znacio zivot.
San svakog krcmara je da poveca svoju kafanu i broj stolova kojima raspolaze. Prosta krcmarska logika nalaze – duplo stolova – dupla zarada. Da neretko broj stolova nije uzrok za nedolazak gostiju, u to krcmar niti moze. a niti zeli da poveruje. Za los promet je uvek kriva vlast koja mu ne dozvoljava da se on siri i gazduje onako kako misli da je za njega najoptimalnije. Kada bi se dozvolila ulicna gastronomija po zeljama gastronoma, onda hodanje u slalom vise ne bi bilo uspesno. Za uspesan prolaz izmedju stolova bi pesaci vec trebali kakvu dobru i ostru machetu kao u dzunglama Amazonije. Gradska vlast je tu na velikoj muci. Sa jedne strane tu pada lepa i slatka para od zakupa ulicnog prostora i veceg poreza, sa druge strane ne moze se dozvoliti da Kurta i Murta podize barikade po ulici i sprecava normalni ulicni saobracaj i protok i dolazak potencijalnih musterija u prodavnice koje trguju u zatvorenom prostoru. Dovoljno je da u jednoj trgovackoj ulici budu malo duzi gradjevinski radovi pa da sve okolne prodavnice osete pad prometa. Zatvoriti jednu solidnu trgovacku ulicu gradjevinskim masinama i zastitnom ogradom ili ju zabarikadirati kafanskim stolovima i stolicama, za trgovacki promet se svodi na isto. Dakle jedino resenje je da se nadje prava mera, pa da svi vuci budu siti i da sve pare budu na broju. Inace meni je jos u mladosti bilo uocljivo da se gosti u kafani odnosno njenom ztvorenom prostoru potpuno drugacije ponasaju i sede nego sto to rade za stolovima ispred kafane. To je i jedan od glavnih razloga za prilicno rigidan stav prema ulicnoj gastonomiji, jer se ona vrlo lako pretvara u ulicarsku gastronmiju, sa svom onom galamom, vriskom, muzikom i dernjavom. Sukobi sa komsilukom i okolnim stanarima su time unapred isprogramirani.
Jesu li portir i spremacica obavestili Federalce FBI o slucaju gosta Benkea i tacnom vremenu kada se to desilo? Pretpostavljam oko 100$ da DA.
@Croat…Volim i ja taj slalom medju stolovima, ali sam negde krajem 90-ih mogao bas nagrabusiti. Vidim drustvo za stolom ispred „Stare picerije“ i krenem da se provlacim izmedju stolova. U jednom momentu osetim da sam nagazio na nesto (cudno, bas sam pazio da nekoga ne nagazim) i to nesto je zaskicalo. Bio je to doberman ispod stola (crn i nevidljiv u mraku na takvom mestu) i krenuo je da me ujede. Njegovi zubi su skljocnuli tik do moje desne butine (zubi su okrznuli nogavice mojih farmerki) jer je vlasnik u tom momentu zategao povodac. Da je zakasnio delic sekunde ja bih ostao bez dela butnog misica i verovatno postao invalid.
Expres restoran u Beloj ladji je otvoren , po mom sećanju, u jesen 1960. godine. Sećam se da smo odlazili da probamo neka jela za koja smo prvi put čuli. Izbor je bio dosta velik a uvek je bilo nešto novo (bar po imenu).
Ali od srede od danas ce svih sto stolova biti zatvoreno jer imamo od danas vanredne mere ponovo i komunalni zakon.Pozdrav Dragi Suboticani i Beograd isto.