Strah od starog foto albuma

Komšija je služio vojsku pet godina, na tri strane. Vojni rok je započeo u uniformi Kraljevine Jugoslavije, u vreme kad je Svetski rat stigao i na naše granice i zemlja napadnuta.

Konjički oficiri, Subotica tridesetih

KONJICKI-OFICIRI-KRALJEVINE-JUGOSLAVIJE

Ubrzo je zarobljen. Kada su ga pustili kući, mislio je da je njegovo vojevanje završeno ali ga je tu čekao poziv za mađarsku vojsku, čiji je u međuvremenu postao obveznik. Ratni put ga je odveo na Istočni front. Brojni Subotičani su poslati na tu stranu pa i na Staljingrad i druga strašna mesta, a onaj ko je preživeo slom, gledao je kao da se dokopa rodnog kraja i ostavi vojna pitanja nekom drugom. Komšiju su Rusi stigli u Mađarskoj, na putu kući. Rus ga je izvukao iz jednog kokošinjca i već uzeo na nišan kad se ovaj setio spasonosnih reči: „Jugoslavija, Jugoslavija!“

Dokopao se Subotice ali je rat još trajao. Posle dve nedelje je stigao poziv za vojsku nove Jugoslavije. Opet na front.

Za razliku od mnogih svojih vršnjaka, Komšija je dočekao starost i godine kada je o svemu tome mogao slobodno da govori. Mnogi su zauvek zaćutali, poučeni gorkim ratnim iskustvima a one koji su i pričali, nije imao ko da sluša. Mlađi, i kada bi poslušali neke od ovih ratnih avantura, interpretirali bi ih posle skraćeno, površno i često neprecizno. A svaka od ovih storija bila je drugačija, zanimljivija od bilo koje knjige ili filma. Stvar je bila samo u tome kako je ko uspeo da je ispripoveda. Ipak su to bili najčešće obični ljudi, salašari ili građani, kojima je bio predodređen život u kom se avantura smatra eventualno švalerisanje, a ne pešačenje preko Evrope u plamenu.

Teško je izbrojati ispod koliko simbola su se našli narodi Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Važno je da smo se svi našli pod jednim kada je došao mir. Imalo je to svoju cenu, međutim, vreme koje je obeležila petokraka zvezda, ostalo je upamćeno kao doba kada su sve naše različitosti doživljavane kao naše bogatstvo. Stari simboli mogli su još da se vide u filmovima ili istorijskim čitankama, na glavama nekih podmuklih likova i zločinaca.

Timar-Subotica-41-44

Za generacije koje su život započele sa crvenom maramom i plavom kapicom sa zvezdom, postojalo je još jedno mesto na kom su mogle da sretnu te pomalo jezive oznake i stare uniforme. Bili su to porodični foto albumi. U životu naših predaka nije bilo previše prilika za fotografisanje a jedna od obaveznih bila je ona iz vojske. Načinjene da budu za ponos unucima, te slike su pomalo plašile one za koje su sačuvane. Ozbiljna lica, brkovi, ponegde čak i bajonet za pojasom…Sve te crno bele, požutele fotografije podudarale su se sa onim što su bila naša saznanja o okupatorima i domaćim izdajnicima, nenarodnim režimima i “eksploataciji čoveka nad čovekom”.

Korzo 1924. godine

1924-Subotica-oficir

Bilo je u toj istoriji i svetlih primera – podviga koji su činjeni pod tim starim kapama. Stvar je u tome što se o njima jedva učilo a nije bilo šanse da bi se dečaci igrali nekog rata koji nije aktuelan na filmovima i TV serijama. Prle i Tihi su čak imali i album sa sličicama.

k und k subotica

Istorija je u svom kružnom kretanju ponovo došla na onu tačku gde je već bila, a to za nas znači insistiranje na razlikama, čak i onim najbesmislenijim. Stari albumi su sada tu da pomognu u izboru kroja, koji je već kome miliji. Ovaj je iz nekadašnjeg foto studia TIMAR, na korzou:

foto timar szabadka

K und K

KuK-oficir-foto-Timar-Subotica

Kraljevina Jugoslavija, konjica

konjica-kraljevina-jugoslavija

husar

Oficir-Kraljevine-sa-suprugom-Subotica-1935



KOMENTARI

  1. Mister No kaže:

    Sličnih primera je bilo mnogo. Na balkanskoj ideološkoj vetrometini najbolje je ići niz vetar , ako je moguće. Njutnov zakon kaže da nije pametno pi..ti uz vetar. Na Balkanu je to posebno izraženo jer se sudaraju istočna i zapadna klima.

  2. JNA kaže:

    Ima slicnih prica i za ovaj zadnji rat od 1991. Price nisu zabelezene i niko ne zeli da ih slusa, ili jos gore, kazu: Izmisljas! A, steta… Zivot je to, iskustvo!

OSTAVITE KOMENTAR

+ 3 = 13