Subotica 1980 – početak jednog kraja

Gustina događaja i promena koje su se odigrale za tu jednu deceniju u našem gradu i zemlji, nominuje ovu dekadu za najdužih deset godina u prošlom veku. Ako bi se, recimo na tren, vratili u 2005, zatekli bi staru zgradu pozorišta, dok bi većina stvari koje obeležavaju jedno vreme – bila ista. I moda i muzika, pa i mi sami. Subotica je osamdesete počela sa mračnim ulicama i automobilima na korzou, a završila kao jedan od najuzbudljivijih gradova Jugoslavije.

subotica-1980-godin

korzo

kod-sporta

Za prvu “godinu na osam” u Subotici, izdvojimo sada par epizoda koje su bile značajnije za generaciju koja je živela poslednju mladost u Jugoslaviji.

Degiš

Otvaranje lokala u prizemlju Gradske kuće, (deo tog prostora je današnji Mc Donalds), ne bi imao toliki značaj da nije zapušio jednu ogromnu rupu koja je zjapila u našem ugostiteljstvu. U vreme kada nisu postojali kafići u onoj formi kakve ih danas znamo, kafane, restorani i bifei su bili uglavnom sumorna  mesta za one koji nisu slušali narodnu muziku i koji su imali veća očekivanja od entreijera i usluge pa do atmosfere. Iza nezgrapnog imena “Degustacioni centar Agros” bio je savremeno koncipiran lokal, moderno uređen, koji je u ponudi imao sve ono što se danas podrazumeva a to je i brza hrana, i moderni slatkiši, i espresso aparat…Radi poređenja, govorimo o vremenu kada su se za brzu hranu smatrali ćevapi sa lukom a za slatkiše baklave, šampite i taj repertoar. U “Degišu” su svi navalili na jeftine palačinke sa kremićem, zatim Mrvice iz guzice (Šomloi galuška, tada zvaničnog imena – Mrvice)…Drugi u gradu (posle Stare pizzerije) ovde počinju da prave pizze. Sa mnogo manje uspeha ali treba imati na umu da tada u celoj Jugoslaviji samo nekoliko gradova zna za ovo jelo.

Na jelovniku tada piše – špizza. Đavo će da ga zna da li to nešto znači ili je reč PICA u to vreme bilo sramotno izgovoriti. Stariji su znali da kažu Piza, Pitza, Pita…kao praveći se nevešti, dok bi neko to imenovao kao – ONO jelo.

degustacioni centar agros

Na spratu se tada nalazio klasičan restoran, kao biznis klub, međutim prizemlje je bilo nešto novo za Suboticu. Svi su tražili mesto u Degustacionom – i stari i mladi i pankeri i ozbiljna raja. Gužve su bile uobičajene pa je angažovana neka vrsta redara, više da rasteruje one što sede “onako”.

Živelo bi ovo mesto duže, da se polovinom osamdesetih nije desila dramatična promena u ugostiteljskoj ponudi Subotice. Svaki naredni mesec otvaran je po jedan novi privatni kafić sve dok za pet godina nisu gotovo sasvim pokopali drušveni sektor. Tako je naš Degiš kraj decenije dočekao opusteo.

agros 1993

 

Punk is not dead

Da se u Subotici rodio Pank saznalo se preko grafita koji je objavio da Pank nije mrtav. Rale S. je dopisao i ono zaokruženo A.

Nažalost, ispisao je to na SVOJU zgradu pa kućni savet nije imao dileme koga da optuži, jer je on bio jedini panker u kvartu. Rale je ožuljao to sa zida, naterali su ga, međutim ništa nije moglo da zaustavi novu modu i potkulturu koja je dolazila sa “ostrva”.

Zanimljivo da su prvu generaciju pankera u Subotici činili klinci iz boljih delova grada i iz centra. Može biti da su brže stigli do ploča, časopisa…informacija generalno. Za roditelje tog društvenog staleža to je bilo nesnosno. Otac jedne pankerke zaposlen u Državnoj bezbednosti, dao je svojoj ćerki svoj službeni pištolj i rekao joj: “Ubij me”, ne mogavši više da je gleda.

Mnogi od njih će već naredno leto prihvatiti nove trendove ili čak postati “šminkeri” dok je na Prozivci stasavala generacija autentičnih pankera koji će ostaviti dublji trag.

septik

Omladina 1980.

Subotička publika je godinu pre mogla da vidi nastup Pekinške patke ali je godina 1980. bila trijumf Novog talasa. Pobedila je grupa Film, pa je naredne godine ostao zapamćen masovni upad publike na binu u toku nastupa Jure i benda, no te 80-te je na sebe skrenuo pažnju Električni orgazam. Cela scenografija je bila podređena TV prenosu, sa previše sijalica i žica što je zahtevalo minimum kretanja na bini. Nastup Orgazma je završio kobno po scenski dekor.

 

Omladina 1980.

omladina-80

Već samo ime tog benda nosilo je u sebi problem. I u štampi i u programu, taj bend se vodi kao El. org.

Nije to reč koja se izgovarala u javnosti tek tako. Razlog više da subotička mlada publika oduševljeno skandira OR-GA-ZAM !!!

Na ploči Warszawa 1981. zabeležen je koncert grupe Elektryczny orgazm u glavnom gradu Poljske, malo pre nego što će vojska u toj zemlji uvesti vanredne mere. Na snimku je posebno zanimljivo kada bend izvodi pesmu “Električni orgazam”, i to onaj deo kada u refrenu jednolične pesme Gile drekne : ORGAZAM ! Efekat u publici je kao kad na stadionu padne gol. Jeeees !

U jednom intervjuu Gile se osvrnuo na incident na Omladini:

“Ja sam srušio jedan mikrofon, a bubnjar je raspalio činelu tako da je ona pala i rasturila svu tu šarenu lažu od lampica i svetiljki. Sve je prestalo da radi. Kad smo otišli iza scene psovali su nas i pominjali neku milonsku štetu…Te priče iz Subotice su ubrzo dostigle neverovatne razmere – maltene smo izleteli sa noževima i isekli gajtane, savili mikrofone, razbili reflektore…

Samo, lepa je bila Subotica… Skupile su se bile dobre grupe, stvarno dobre. – Šarlo, Idoli, Film, Haustor, mi…Igrali smo fudbal u 5 izjutra i izgubili od Haustora. Baš smo se dobro zezali – bila je to Subotica moje mladosti…”

sarlo-akrobata

omladina-1980

festival omladina

 

Azra vs Riblja čorba

Možda nije pravo poređenje, no recimo da je nakon podele na pristalice Bitlsa i Stonsa, osamdeseta godina donela naš domaći varijetet. Oni koji su kao ikone držali ploče grupe Azra, nisu imali ništa protiv Riblje čorbe. I obratno. I jedna i druga rok grupa su išle ka vrhu popularnosti ali je veća privrženost jednoj od njih bila i tanka linija razdvajanja dva karaktera. Onog sklonijeg intelektualiziranju i onog razuzadanog, koji je sklon realnijem sagledavanju sveta oko sebe.

Narednih 35 godina ta tanka linija je postajala sve deblja a aktere ove priče danas deli kanjon. Na letošnjem koncertu Riblje čorbe na subotičkom malom stadionu, novoj generaciji svojih slušalaca Bora je ostavio politički testament:  „Deco, ..ebite se u dupe ako hoćete da nas prime u Evropsku uniju“.

Dakle, ne vredi vam više ono: nemam ništa protiv pedera, već morate da zauzmete aktivniji (može i pasivan) stav, da date konkretan doprinos evropskim integracijama.

Džoni se još davno integrisao u Evropu, postao je Holanđanin a njegovi sledbenici, ako su još tu fizički, već godinama su u duhovnom egzilu.

subotica 1980 g

Lansky



KOMENTARI

  1. Nebojša Rakić kaže:

    Pozdrav svima od autora meni veoma drage fotografije –

    1980 godina beograd
    Nastala je u Beogradu, dok sam bio student i igrao se svojim novim teleobjektivom od 500 mm. U jednom trenutku, na pešačkom prelazu ispred Narodne biblioteke Srbije sam ugledao par koji je lepršavo leteo na krilima svoje mladosti. Slika je nastala 1980. godine i za mene predstavlja pravi simbol tih godina – blistava budućnost pred nama, bez crnih oblaka koji su nas čekali na kraju te decenije. Uz sve to, tek kada sam napravio fotografiju primetio sam da me ta devojka neodoljivo asocira na Janis Joplin … Da li je to neka simbolika, prosudite sami! Pozdrav svima, a posebno autoru lepog i nostalgičnog teksta! 🙂

  2. stormwatch kaže:

    Veoma WOOOOOW text. 1980. je bila bas uzbudljiva godina, onom ko je se seca bila je jos uzbudljivija.

  3. vokille kaže:

    Ako zanemarimo ukidanje tramvaja par godina pre toga (što je nažalost tada bio urbanistički trend na celom zapadu, pod mišljenjem da je nafta nepresušna), to što su napravili od Korzoa šetalište je najbolja stvar u proteklih 30 godina što se napravila gradu. Ako ništa drugo, tada je grad išao ulaznom putanjom, i da nije bilo bratoubilačkog rata, možda bi bio vodeći grad ne samo u Srbiji, već celoj Jugoslaviji.
    A onog ko je ubacio simbol američke kulture i potrošačkog društva u srce Subotice, njenu Gradsku kuću, treba ga javno okarakterisati kao najveću sramotu urbanizma. Gradska kuća, kao simbol grada, treba da ima nešto jedinstveno za suboticu, neki kafić sa enterijerom poput nesrećnog Papilona. Naravno da može i Mek da postoji u našem gradu, ali nigde u svetu nije uglavljen u najveću znamenitost grada! To bi bilo isto kao da je otvoren u Narodnoj skupštini u Beogradu, ili u Banovini u Novom Sadu.

  4. stormwatch kaže:

    @Vokille

    Naprosto mi je drago da ima jos nekog sa slicnim razmisljanjem. Medjutim, ovo za tramvaj se ne bih slozio sa vama jer je Subotica izgubila tramvaj ISKLJUCIVO zbog Novog Sada i konstantnih pritisaka od 1959 kada je ns i ostao bez istih, a ne zbog popularizacije buseva na zapadu. Danas nema iole veceg zapadnog grada koji nema tramvaj, tako da ovo ne stoji. Mesto za MC donalds je iskreno cudno izabrano, tamo je trebala da se napravi replika Gradske kafane i da to bude caffee restoran kakav takav centar grada zasluzuje, a Mc Da dobije neku drugu lokaciju, mozda prekoputa u zutoj zgradi, i da se ta zuta zgrada konacno ucivilizuje.

    Oko Papilona se ja i vi verovatno necemo sloziti, ali dajte budimo iskreni, Papilon je bio sto se tice enterijera svetski unikatni kafic koji je bio zabranjen za “obican” narod. Nije to ni toliko problem sto je to bio exkluzivni kafic za par odabranih, nego je veci problem sto vlasnici nisu godinama placali nista jevrejskoj opstini. Ajde realno, pitam ja vas…najlepsi i najbolji Cafe bar u celoj Evropi je bivsi kafic Hungaria ili danasnjeg imena New York Cafe pored Blaha Lujza Ter-a u Budimpesti. Evo pitam ja vas i sve ostale, sta bi se desilo da su prethodni vlasnic, i a danas lanac Boscolo Hotela, jednostavno rekli vlasniku prostora….e prikane moj, mi vise ne placamo nista jer je ovaj kafe restoran unikatni biser u celoj Evropi a i sire, i mi ne moramo nikom nista da placamo? Pa dajte da budemo realni, Suboticani su uvek imali top ideje, ali je realizacija istih blago receno bila veoma fishy.

    Za prvi grad u bivsoj SFRJ ste isto u pravu, ako se kojim slucajem ne secate tih vremena, Subotica je i te 1980. mogla da parira bilo kom drugom gradu iste velicine po dosta pitanja, osim na zalost po asfaltu, vodi, kanalizaciji i gradskom saobracaju, a to su ujedino i danasnji najveci problem grada.

    Ali svi moderni sadrzaji bili su u Subotici, i pre svega bili su prilicno kvalitetni.

    U gradu je u to vreme postojao drugi problem, naime pesackih zona nije bilo, a gradske sluzbe su radile prilicno spartanski i ofrlji posao, prevoz Subotica Transa je bio ocajan isto kao i danas. Ja sam na ovim stranicama napisao jednu pricu iz Decembra 1980. koju sam iskusio kada je na stanici kod Teslinog naselja dosla neispravna petica da pokupi pun autobus ljudi, i vecina njih je zbog neispravnosti istog i zbog velikog rizika (padao je sneg a bus nije mogao da skrece kako treba), izasla posle samo par stanica. Pored toga, grad je bio prilicno zapusten, od fasada pa sve do ulicnog osvetljenja, pogotovo nocu je to izgledalo dosta zaostalo i jadno, a i sigurnost u na ulicama nije bila bas za pohvalu.

    Medjutim, ako poredimo gradove, Novi Sad je na primer mogao da parira Subotici po nekom sadrzaju tek kada je dobio SPENS koji je izgradjen vojvodjanskim novcima 1981. godine, dotle je Subotica bila top top top Vojvodjanski i SFRJ grad.

    Split je na primer bio selendrica naspram Subotice, sve do kraja sedamsedetih kada je izgradjen Poljud i krenuli da se nizu blokovi novih splitskih naselja, tada je Split i dobio neki sadrzaj koji se mogao porediti sa subotickim. Medjutim, Zagreb je na primer tek mogao parirati Subotici po prodavnicama i ostalom sadrzaju kada je sveobuhvatni program regeneracije Glavnog Kolodvora, koji je ukljucio i trg setaliste do Trga Bana Jelacica kao i taj trg usminkan za univerzijadu 1987 godine. Dotle je Zagreb bio grad treceg sveta za Suboticu, dok je Beograd kao i glavni grad jedne tada jake zemlje ipak bio. sto je i logicno daleko, ali ne bas po svemu.

    Ni Beograd ni Zagreb ni Split ni Novi Sad, nikada nisu imali kafic tipa Fil-Pi koji je od 1985 radio u parteru bioskopa zvezda, a iskren da budem, kafic tipa danasnjeg Boss-a i Stare Pizzerije je misaona imenica i za malo vece svetske gradove, takvog stog nema ni u metropolama od par miliona ljudi u Evropskim gradovima, to mogu da garantujem.

    Evidentno je da je Subotica od prvog grada te SFRJ spala na verovatno poslednji grad u istoj, e sad sta je tu problem…da li mentalitet zaostalosti preovladava u tom gradu, ili je ipak problem to sto taj grad decenijama nije imao stvarno sposobnog gradonacelnika sa vizijom grada i toga kako isti treba da izgleda, ne moze gradonacelnik jednog takvog grada biti rodjen u nekom selu, to ne ide. To ne ide nigde u svetu.

  5. Djuka kaže:

    Najlepsi grad na svetu.

  6. Megille kaže:

    @ stormwatch , Na zapadu kafanski život već je davno prevaziđen. Ljudi nemaju vremena da sede po kafićima i hlade usta ,da uživaju nekakvim podrumskim ambijentima raznih pizerija. Pojedu nešto tako s nogu i idu dalje. I na kraju krajeva zašto da pune đepove raznim novim turbo ‘ugostiteljima’ . Na zapadu i kapitalizmu za svaki cent moraš se ‘ boriti’ i zaraditi pa niko neće tako olako tu svoju zaradu ostaviti nekom pizerijašu. Da kupiće on i pizu ali tamo gde je jeftinije , a ta mesta su na ulici i jeftinim prodavnicama tipa kioska…

  7. Megille kaže:

    @ stormwatch, Zaboravio sam na tvoju opasku što se tiče poreklo subotičkih gradonačelnika .Molim te da nam navedes ime Subotičkih gradonačelnika čiji preci pa i oni sami bili subotičani…

  8. Anonimni kaže:

    DJUKA bre – ipak smo ostali najvetje selo u EU

  9. Anonimni kaže:

    ostalo je selo, a nismo ni u Evropi

  10. STeve kaže:

    @ Megille
    heh, ne preteruj

  11. Dylan Dog kaže:

    Kako Megile vidi svet iz svoje mišje rupe.

  12. stormwatch kaže:

    @Megille

    Megille dete, a sto pricas neistine? Ako je za tebe madjarska zapad onda mi je jasno, posto su tamo kafici uvek poluprazni do praznih. Da si ikada bio na zapadu…recimo od Austrije pa nadalje, video bi da ove tvoje pretpostavke nemaju veze sa vezom. Evo uzmimo velike nemacke gradove za primer. Kafici se ovde otvaraju u rasponu od 9 pa do 10.30h, restorani rade od 10-22h ali ima dosta koji rade i dvokratno, t.j. uglavnom od 10-14.30 i od 17-22h, i uvek su puni i kafici i restorani, nedeljom u 19h veoma tesko nalazis mesto bilo gde.

    E sad, to sto si ti bio negde na zapadu, pa si video prazne kafice i restorane u neko doba dana, to je samo od tvog shvatanja da svet pocinje u 6 ujutro i zavrsava u 14h, i da svi kafici i restorani treba da su puni 24 sata, jer je tako normalno u Srbiji gde su uvek puni, no u normalnom svet postoji mesto i vreme za sve te stvari.

    Samo da vidis kako je lepo kada izadju citavi ofisi na rucak preko dana na zapadu, pa se ljudi druze tih 45 minuta do sat vremena, nema mesta ni za keks. A u kafanu i restoran se na zapadu krece posle radnog vremena, znaci od 17h do 18h se polako pune i restorani i kafici, i to je tako do 21h. Evo, mogu se kladiti da nikada nisi bio u Düsseldorf, jesam li u pravu? Novembar mesec, temperatura oko 0, 22h radni dan, dupke prepuni kafici u glavnim pesackim zonama, a ima ih na desetine jedan pored drugih, i to prepuni sa lokalnim stanovnistvom, sve terase i ulicni otvoreni delovi rade ko da je leto, imaju one gasne grejalice i ne znas koji je puniji, pazi, to je radni dan – a za vikend to je haos. Evo ti Eindhoven u Holandiji npr, Subotom tamo ne mozes proci od ljudi uvece, a radnim danom je posle posla uvek prepuno gde da se okrenes. Mali gradovi u zapadnoj nemackoj isto (u istocnoj nemackoj ne!, tamo je komunizam i komu*jarsko i naci*ticko razmisljanje jos uvek extra zivo), prepuni uvece i pivnice i restorani.

    Ajde se ti lepo mani pricanja napamet bedastoca, tebi je super tamo gde jesi, jer nista drugo nisi ni video, a i ne mozes shvatiti da svet zivi i funkcionise daleko zivlje za razliku od tvog veoma cudnog i izolovanog razmisljanja o istom.

  13. Jager kaže:

    @Stormwatch

    Dadoh ti “palac na gore”, iako se ne slažem baš sa svime što si rekao…
    Evo ja sam npr u Hamelnu, malom gradu u zapadnoj Nemačkoj. Tačno je ovo što si rekao za prepune bašte jedino kada je vikend u pitanju. A i to tek tamo “posle ručka” pa dok ne padne ozbiljniji mrak. Noću, a radnim danima i danju, posle posla jedva da možeš videti živu dušu po ulicama. Nekada ti bukvalno dođe da šapućeš ako recimo hodate dvoje – toliko neprijatno odzvanja običan razgovor po praznim ulicama…

    U većim gradovima u Nemačkoj je to već druga priča naravno i svi kojima je do nekog provoda odavde hrle u Hanover. Pogotovo ako se radi o noćnom provodu. No, u manjima su ljudi nekako previše zatvoreni, slabo se druže, “poso-kuća” i to je to. Ja sam tu od aprila meseca i do sada nisam našao ni jedan noćni bar, na primer. Nije da sam mnogo tražio, istina je, ali ih opet nisam nešto ni zapazio. Kafići se zatvaraju u 22h i posle toga bukvalno kao da vlada policijski čas 🙂

    Mnogo mi nedostaje Subotica iz vremena osamdesetih i iako sam se nadao da ću u Nemačkoj to bar delimično pronaći, za sada ništa od toga ….

  14. stormwatch kaže:

    @Jager

    Hameln, Niedersachsen – fino fino….Ali evidentno je da svi Sachsenski gradovi, i mali i veliki od Sachsena, preko Sachsen-Anhalta pa do Niedersachsena imaju problem sa socijalizacijom. Iz Prve ruke ti pricam – Od Dresdena – Leipziga – Halle (Salle) – Magdeburga – Wolfsburga – Braunschweiga pa do Oldenburga, jednostavno to je takva asocijalna regija, i tamo na tom potezu su kao i sto ti kazes glavni Hannover, s tim sto bih ja jos dodao Bremen i Hamburg. No budi sretan sto si u Hamelnu, mogao si da zaglavis i u komsiluku – Halberstadtu ili Stendalu npr. onda bi tek video sta je pustos. Medjutim, ni u Srbiji nisu bas nesto gradovi od 20-60k stanovnika dupke puni celog dana u kaficima i restoranima, Sombor je na primer kulirana. Mi Suboticani uvek nekako zaboravljamo da je Subotica po tom pitanju uvek bila svetski grad, a taj nivo Subotice nije bas tako lako dostici.

  15. Megille kaže:

    @ Jager . Bravo ,dobro si ovom ‘munhauzenu ‘ objasnio kako se živi i radi na zapadu. Ma on blage veze nema. Kafanski čovek s kafanskom razmišljanjem – i to u stilu : ‘ daj deset s lukom’…on misli da mi nemci ne poznajemo našu državu i naše ljude.Hallo !

  16. Lepak kaže:

    Megille, mor… jedan ti pojma nemas,sigurno jos uvek duvas +++.

  17. stormwatch kaže:

    @Megille

    Hhahaha, Megille, ma ti si debilchina neopevana. Sa tobom ne vredi o nicemu argumentovano raspravljati, kao i svaki klasicni neonazi extremista/komunista kome se ni cinjenicama ne moze nista nista objasniti, jer ti nisi sposoban za realnost.

    Samo ti uzivaj u svojoj primitivnosti i tome kako se na zapadu niko ne zabavlja. Ti si Nemac koliko je Skotski viski nemacko pice….hahahahahahaha

  18. De la Croix kaže:

    Megile, nauči prvo pravopis pa onda komentariši bilo šta. Do tada, dobar ti je fejsbuk. Slikaš ujutru kafu pa staviš na grupu: Kaficaaa

  19. Megille kaže:

    @ stormwatch , De la Croix . Prpa mislite germane prevariti , istovremeno ih molite za pomoć ,investicije itd ,pa onda još ih i vređate. Znaju oni skime imaju posla ,jer uvek iskoćite i odajete se…

  20. stormwatch kaže:

    @Megille

    Ti si dete puklo totalno. Ali sa druge strane ako vozis VW onda su ti Nemci jako dobro zavukli. Hhhahaahahahah. Ja inace ne molim nikoga nista, ja sve stvaram sa svoje dve ruke.

  21. Megille kaže:

    @ stromwatch . Možeš se zaposliti ako si tako sposoban u privrednoj zoni Mali Bajmok ,tamo su strani investitori , pa i naši…

  22. Tony Szaraz kaže:

    80-te umro Tito. Bili smo u “nekakvoj frci” i secam se kako su oficiri slali porodicu, dole u Srbiji, Crnojgori…na dan kad su to objavili. Posle toga grad je postao sumoran i nekako “sve je otisao u p**** materinu” feeling…Majmun, Snack Bar “Lav”, Biser i posle toga dragstor na pocetku Korzoa. Imali smo “sminkere” i frikove”. Akvarius i neki drugi diskac blizu Lifke…Tek toliko! Budite pozdravljeni sa Havaja!

  23. Maćo kaže:

    Sećam se da smo s olakšanjem dočekali vest o Titovoj smrti i s nadom da dolaze konačno lepša vremena kojima je on bio prepreka.

  24. stormwatch kaže:

    Da, 1980. godina je bas bila godina neverovatnih promena.

    Najbolja grupa na svetu je te godine posle svog najboljeg albuma, napravila svoj drugi najbolji album ali sa maltene kompletno drugom postavom. Toliko je dobar da je hipnotisuci.

  25. mike kaže:

    @stormwatch
    sve je to lepo sto si napisao ali si zaboravio da je na zapadu najveca zabava posao -pidzama sto znaci da obicni radnici bukvalno nemaju vremena da obilaze masovno kafice a kamoli restorane. svi vi volite da cujete kako se na zapadu lepo zivi a ogluvite kada vam neko kaze istinu da se treba raditi a ne sedeti po kaficima citav dana.

  26. mike kaže:

    @stormwatch
    PS. da se tako radilo kao na zapadu juga nebi nestala. Odmah posle budjenja vecina pomisli KOGA CEMO ZAJEBATI DANAS i nemozeme niko toliko malo platiti koliko mogu malo uraditi.

  27. Serbianforce kaže:

    Kakvi ste vi to ljudi…?,i od ovog predivnog texta o gradu i o godini u kojoj sam rodjen napravite sprdnju i zajebanciju.Vecito prepucavanje,vecitooooo.E to je realnost ove Subotice i Suboticana.E zbog toga nas niko ne voli,ma Somborci su za nas tatamate kao ljudi!!!

  28. veki kaže:

    Zašto niko ne spominje koncert Ekv u zgradi pozorišta osamdesetineke?

  29. Mister No kaže:

    ,,Sa barikada se čuje no pasaran,kako je bio čudan taj san”- Zabranjeno Pušenje
    Stara vremena su obično dobra ,jer zaboravimo loše. Međutim čitajući ovu stranicu,zamislih se nad tadašnjim i sadašnjim podelama. Tada smo se delili (subotički klinci )na pankere i rokere. Naši idoli su bili :Sid Vicious,Angus Young,Brega,Vlado Divljan(Idoli ),Jura Stublić (Film ) itd. Mislim da su naše podele bile smešne i bezazlene ,u odnosu na današnje. O tadašnjim i sadašnjim idolima suvišno je pričati. Punk is not dead ! 🙂

  30. Bratec kaže:

    Pozdrav svima u Suboticu!
    80. godine tu sam služio armiju. Moram da napomenem, da sam kao Slovenac imao veoma puno prijatelja t.z. civila, koji su mi doslovno skračivali vreme u armiji. To su stvarno bili dobri prijatelji i nikada jih u životu neču zaboraviti. Uvek smo se nekako srečavali u kafiću LAV – tu su se naime zadržavali rockeri, što sam i ja bio (još sam i sada). Veliki moj prijatelj bio je t.z. “Zeppelin”, za koga sam čuo, da mu sada baš ne ide dobro. To su stvarno bila divna vremena i divni prijatelji. Kada sam se vračao kući u Sloveniju većina njih ispratila me na voz i taj Zeppelin pre nego što je voz krenuo skočio je na njega, skinu svoj prsluk i dao mi ga za uspomenu. U tom prsluku su u svim džepovima bili cigareti i sitniš kojeg su skupili iako su skoro svi bili bez novca. Baš je tada u bioskopu igrao film “Hair” i sve to dogadžanje bilo mi je veoma nalik na sadržinu tog filma. Moj nadimak je bio “Bratec” i ako se me još neko seča neka se javi! Duboki poklon i hvala svima!

  31. Daddy kaže:

    Ziv bio Bratec!

    Nisam jedan od tih prijatelja ali secam se Lava i drustva koje je se tamo sastajalo.

    Tako si nas lepo Suboticane pohvalio te da ti se zahvalim.

    Ja sam sluzio vojsku u Mariboru i bio sam super tretiran od lokalnih ljudi tako da veliki pozdrav tebi i svim Slovencima!

  32. Alice in Chains kaže:

    Prelep grad , uništen koje kakvim dođošima ali nemenjamo temu , pozdrav za Pavić Damira koji je obeležio to vreme svojim jedinstvenim stilom Panka !!!!

OSTAVITE KOMENTAR