Iako kažu da ljudi potiskuju ružne uspomene, a ova svakako spada u ružne, proleće 1999. vrlo se živo pamti i iznova prepričava. Pogotovo taj 24. mart, kada je prostrujala vest da je POČELO. Malo je ko tada verovao da će se pretnje ostvariti. Neki subotički rezervisti sede u prvoj kasarni, gledaju film a tekst na kajronu u donjem delu ekrana, obaveštava ih da smo u ratu. Tek onda dobijaju uzbunu.
U to predvečerje, isključena je struja u nekim delovima grada a onda je zaurlala sirena.
Tako je izgledao uvod u dramu zapamćenu kao kao „NATO agresija“.
Uznemireni Subotičani su izašli iz kuća i zgrada i u polumraku se sakupljali, razgovarali, pušili cigarete jednu za drugom. Zapalili su i oni koji nikad nisu.
Ako se za narednih 78 dana može reći da je imalo neku vrednost, to je bila ta neobična bliskost između ljudi, komšija i sugrađana. Što iz potrebe da se olakšaju sopstveni strahovi, što iz najplemenitijih pobuda da se pomogne i nešto preduzme.
U nemilosti Milosrdnog Anđela – Palić 1999.g
Kao dete sam tog 24. marta sa ekipom "Tomi basket" igrao meč u Bačkoj Topoli. Javljeno je, i treneri su nas spakovali i krenuli smo kući. Ulazeći iz pravca Žednika u grad, primetili smo mrkli mrak koji do tada nikada nismo videli u gradu.
Taj period je, za nas klince iz "10.oktobra" bio najbolji. Veoma brzo su se par roditelja organizovali i u okviru školskog igrališta zavarili do tada polomljene koševe, i golove, iscrtali linije, postavili odbojkaške mreže i, samo tog proleća je kao nikada do tad, školsko dvorište bilo prepuno dece. Niko nije išao na odmor, a škole nije bilo.
Mi klincli smo nastavili svkodnevno da treniramo košarku i za vreme sirena, nadajući se da ćemo postati kao Bodiroga, Djordjević ili Paspalj, valjda u to vreme najveći heroji i uzori u državi. Jedino su oni na parkatu bili dostojni protivnici velikim državama.
Ne znam da li je na zalost ili na srecu, ali moram da se slozim sa djomlom. Jeste bio jedan od najboljih perioda. Nismo se okupljali u skoli, posto gradjevinska srednja nema neko dvoriste, ali je zato na Radijalcu bilo odlicno. Hmmm kako je lepo biti dete