U Gradskoj biblioteci u Subotici održana je prezentacija mape i knjige “ Kikinda iz ženskog ugla”. Istoričarka i autorka Gordana Stojaković je napravila izbor od 30 žena koje je predstavila, sa osnovnim podacima iz njihovih biografija, a skraćene verzije tih biografija našle su se i na mapi grada. Uz slike najznačajnijih žena iz istorije Kikinde, na mapi grada su označene lokacije vezane za njihov rad i život. Ideja je da se napravi projekat i izda knjiga o Subotičankama koje su na svoj način obeležile razvoj i istoriju grada.
Mapiranje grada u publikaciji Kikinda iz ženskog ugla treba da odgovori gde su žene u našoj istoriji i kulturi. 1918. godine na Velikoj Narodnoj skupštini pravo glasa imalo je i sedam Vojvođanki. Koncept ekonomskog osnaživanja žena na selu nastao je još krajem 19. i početkom 20. veka kada su se žene se zapošljavale kroz razvoj domaće radinosti. Bio je to državni projekat koji je imao za cilj stvaranje nove, tada vrlo perspektivne privredne delatnosti i zapošljavanje velikog broja seoskih žena koje su imale znanje, vrednoću i umeće tkanja i vezilačkih tehnika. U to doba mali broj žena je zarađivao.
Položaj žena na selu u Vojvodini je po mnogo čemu sličan položaju seoskih žena u zemljama EU, a naročito u zemljama južne Evrope. Seoska područja su izložena depopulaciji, intenzivnim emigracijama, odlivu obrazovane radne snage, pojačanom riziku od siromaštva. Seoske žene su izložene problemu zapošljavanja i samozapošljavanja, pojačanom riziku od osiromašenja, neregulisanom statusu „pomažućih članova domaćinstva“, nemogućnosti usklađivanja radne i porodične uloge usled odustva odgovarajućih institucija, nemogućnosti sticanja novih znanja i veština, tabuima o nasilju nad ženama, itd. Istovremeno, i na nivou praksi i na nivou stavova, vidi se proces transformacije partrijarhalnih vrednosti u pravcu egalitarnosti.
Zavod za ravnopravnost polova pokrenuo je 2007. istraživanje o položaju žena na selu u Vojvodini sledeći afirmativnu politiku Vlade APV o ravnopravnosti polova kao jednom od ključnih principa pravednog demokratskog društva. Žene na selu su bile i još uvek jesu u velikoj meri marginalizovana društvena grupa o kojoj se još uvek nedovoljno zna. Njihov veoma veliki doprinos u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i u ruralnim zajednicama nije vidljiv, niti priznat, a njihov individualan položaj je često nesiguran i nezadovoljavajući. Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, u Članu 14 posvetila je pažnju položaju i pravima žena na selu apostrofirajući brojne probleme sa kojima se suočavaju seoske žene u svakodnevnom životu. Konvencija poziva države ugovornice da uvaže te probleme kao i potencijale seoskih žena kako bi njihov položaj bio unapređen.
U Vojvodini je trenutno aktivno preko 250 seoskih ženskih udruženja. Reč je o udruženjima koja su u potpunosti preuzela brigu za aktivnosti na očuvanju tradicije i organizuju manifestacije koje Vojvodinu promovišu kao multinacionalnu i multikulturalnu evropsku regiju.
Ideja je da se izda mapa i publikacija Subotičanki koje su obeležile istoriju Subotice.
