Subotica između urbanista i investitora

Pre nekoliko dana Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, podneo je ostavku na funkciju.

Kako bi trebalo da izgleda centar grada, deo od puta Maksima Gorkog do Trga Sinagoge, povšine veće od 18 hektara? Odgovorni urbanisti Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje sačinili su plan detaljne regulacije. Dokument na osnovu kojeg je moguća dalja gradnja i formiranje centra na javni uvid stavili tako što su ga okačili na sajt grada, u odeljku građevinarstva. To sigurno nije internet fioka koju građani često otvaraju, te je tek nakon objave teksta na lokalnom internet portalu postalo jasno da je izrađen dokumenat kojim se temeljno menja gradsko jezgro. Predviđeno je rušenje velikog broja objekata, posebno u okolini Ulice Petra Drapšina, koja se nalazi za svega nekoliko desetina metara od Gradske kuće, i u kojoj je još sačuvana kaldrma. Dugo je ova ulica, među građanima poznata po svom starom nazivu Gomboški sokak, slovila kao ulica koju treba zatvoriti za saobraćaj i ovde otvoriti mesto starim zanatlijama od kojih su se neki još tu zadržali. Umesto toga, urbanisti su predvideli gradnju višespratnica.

Kada je u javnost dospela informacija o planovima koji bi na ovaj način transformisali jezgro Subotice, prvi se na svom fejsbuk profilu oglasio dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada. Naveo je da je tim povodom razgovorao sa gradonačelnikom Stevanom Bakićem i da je zajednički stav da se graditeljska baština mora zaštiti. „Plan su izradili ljudi kojima tradicionalna subotička obeležja identiteta, kao i naše graditeljsko kulturno nasleđe ne predstavljaju prioritet već investicije u nekretnine, što bi nesporono ublažilo situaciju sa stambenim problemima, ali bi Suboticu pretvorilo u običan grad popunjen stambenim zgradama”, napisao je Pastor.

Odgovor je stigao i poslat je samo na adresu jednog drugog gradskog sajta, u kojem JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje navodi da im je planom detaljne regulacije upravo cilj bio stvaranje kvalitetnog urbanog ambijenta. Kao dokaz priložili su fotografije neuslovnih objekata čije rušenje je predviđeno i dodali: „Replaniranje je rađeno sa ciljem regeneracije prostora u urbano tkivo, racionalnijeg korišćenja zemljišta i pretvaranja u strukture koje karakterišu savremeni gradski život. Izgradnjom stanova i poslovnih prostora po najvišim standardima doći će se do konverzije ovih kvartova neprimerenih centru grada u reprezentativno stambeno-poslovne blokove”.

Skupština grada je još 2012. godine donela odluku da se za ovaj deo grada izradi Plan detaljne regulacije. Bez obzira na složenost dokumenta i veličine prostora koji zahvata, ostaje pitanje da li je za njegovu izradu zaista bilo potrebno ovoliko vremena. Pogotovo kada se zna da su pojedini uslovi od drugih službi za ovaj prostor „navrat nanos” traženi prošlog decembra, ili se možda njegova izrada poklopila i sa interesima investitora koji su u međuvremenu postali vlasnici pojedinih parcela na ovom prostoru. JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, u poslednje dve godine u nekoliko navrata je naljutilo Subotičane i izazvalo polemiku. Tako je ovo preduzeće iniciralo postavljanje svetlećih bilborda po čitavom gradu, gotovo ometajući kretanje u pešačkim zonama. Za zakup bilborda javio se samo jedan zainteresovani ponuđač koji je ovaj oglasni prostor dobio po početnoj ceni. Ništa manju polemiku izazvala je i dozvola ovog javnog preduzeća da privatna kompanija DG sruši objekat u Ulici braće Radića, koju je Vlada Srbije upravo tada proglasila za prostornu kulturno istorijsku celinu, i tamo sagradi višespratnicu.

Pre nekoliko dana Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, podneo je ostavku na funkciju. Na Plan detaljne regulacije koji se nalazi na javnom uvidu podneto je, kako „Politika” nezvanično saznaje, veliki broj primedaba, te je jedna od mogućnosti koje se razmatra da se pristupi izmeni, odnosno izradi novog plana.

Politika



KOMENTARI

  1. Vise rada sto manje politike kaže:

    Gledajuci ono u centru a stavili ste i sliku taj deo grozan.
    To treba srediti .b ez politike

  2. Deks kaže:

    Toj ulici treba dici kaldrmu i ponovo sloziti,napraviti nove trotoare,zatvoriti za saobracaj,resiti onaj ruglo plac u vidu nekog mini parka sa nekom cesmom, i u njoj drzati male zanatlije i kafice i kafane koje mogu izbaciti baste na ulicu.Dobro nisu dali dozvolu za gradnju oblakodera viseg od gradske kuce,sa cetiri i po parking mesta na ulici.

  3. N.N. kaže:

    Sećanje na ulicu Petra Drapšina

  4. Croat kaže:

    Cesto prodjem ulicom B. Radic i ne mogu da se dozovem pameti kako se moglo desiti da Dulic napravio onu zgradu tamo.Nadvisuje sve kuce u okolini za jedan sprat. Izgleda kao cir na dup..u . Nasuprit tome madjarsko zabviste je tacno u gabaritima komsiluka.

  5. Adrijana kaže:

    Srediti fasade u ulici, zatvoriti za saobraćaj ,na mesto deponije osmisliti zelenu površinu u vidu parka.
    Ne graditi nikakve zgradurine.

  6. Pablo kaže:

    Mislim da bi u Drapšinovoj trebalo
    Napraviti subotičku Skadarliju

  7. Arh..2 kaže:

    Heislerovo kupatilo koja se nalazi na slici je namerno porušeno i uništeno od strane srpskih vlasti u Subotici. Naslednik te oduzete imovine Gosp. Heisler je tražio nazad svoju dedovinu i hteo je obnoviti u izvornom obliku ,ali vlasti su se oglušili objekat porušili i protrgovali starim građevinskim materijalom. Mnoge stare austrijske cigle su nakon toga završili u raznim vinarijama ,pizerijama ,ogradama ,vikendica , porodičnim kućama i izidanim kaminima novih turbovinara.
    Ovo je samo jedan os mnogih primera uništavanje istorijskog građevinskog nasleđa grada Subotice, a verujte ima ih bezbroj samo treba ih detektovati na terenu . Sve se zna i sve se vidi ,ka što seznaju akteri u ovim pričama. Treba ih osudit za kultorocid ,urbanocid i etnocid koju su uradili u Subotici .Naime nakon drugog svetskog rata jedan od optužnica glasila i za uništavanje kulturnih nasleđa ,arhitekturu i istorijsku karakterističnu arhitekturu .

  8. milos kaže:

    Predati taj plan na realizaciju carinicima investitorima i bivsem gradonacelniku, oni ce znati kako je najbolje u interesu gradjana sagraditi sve te zgrade.

  9. Znam te pusko kad si pistolj bila kaže:

    @ Pablo
    09. 03. 2021. u 10:41

    Mislim da bi u Drapšinovoj trebalo
    Napraviti subotičku Skadarliju

    Ja mislim da takvi vestacki retro gradjevinske ansambli i istorijske falsifikati nisu potrebni nikome. Skadarlija kao i sve ostale Skadarlije sirom sveta se ne prave nego nastaju, spontano kao rezultat odredjene epohe i nestaju zajedno sa nestankom te i takve epohe.Sve ostalo sto se naknadno napravi u “originalnom stilu” se naziva zbirnim imenom “Diznilend” Kao sto savremena agrarna proizvodnja sa beskrajnim monokulturama unistava biodiverzitet priode i klasicnih biotopa, tako i gradnja na odredjenu pseudo urbanu temu i po zadatku, unistava klasicni urbani ambijent. Drapsinovu treba renovirati, restaurirati sve ono sto je mozda jos od nje i ostalo i napraviti iz nje ono sto je oduvek i bila – Jedan zdravi mix trgovackih i zanatskih lokala, gastronomije i stambenih jedinica.

  10. No name kaže:

    Arh..2 – ako su “žuti” za tebe bili “srpske vlasti u Subotici”, onda si u pravu. Samo da te podsetim, nekadašnje Hajzlerovo kupatilo tada je pripadalo JKP “Čistoća i zelenilo”, jedno vreme se i uprava nalazila u njemu (kada je direktor bio Živković, kasnije direktor “Trgorprometa”). Posle toga iz JKP nisu hteli da pristanu na rušenje napuštene zgrade, ali čim su “žuti” umesto Dobrivoja Koledina doveli svog direktora Vladimira Dragina, prva stvar prvog dana koju je uradio bila je saglasnost da se sruši Hazjlerovo kupatilo. Koji su motivi bili, da li plan da se neko dokopa zemljišta i nešto gradi, ili su te austrijske cigle bile toliko “vredne”, šta se muljalo po žutim vodama, jbm li ga, neka igra je bila u pitanju, ali igra – “žutih” vlasti, drugi nisu mogli tada da imaju pristupa…pogotovo ne da ga unište “srpske vlasti u Subotici”.Dragina, kako mi se čini, još uvek traže…A to što si iskoristio priliku da iskažeš svoju srbomržnju prebacivanjem čitave krivice na “srpske vlasti u Subotici”, neka ti je na časti i obrazu.

  11. Otkrio si rupu na saksiji kaže:

    Pablo – Pa napravi, ako imaš para za to!

  12. S&S kaže:

    Tog Radivojevića treba zatvoriti a ne dozvoliti da samo tako ode. Sa njim zajedno i Labana . Da se proveri odakle su stigli novci za njegov hotel u C. Gori. Koliko je u tom periodu pokraden budžet grada.

  13. Nebojisha kaže:

    Kroz Drapsinovu sam prosao mozda dvaput od vremena kad smo kao klinci isli u Gustav ili skracivali put do Larga. A zasto? Zato sto u njoj nema nista osim oronulih polusrusenih kuca. Osim ako neko od vas sto tu pricate o kulturnim dobrima to ne misli licno da kupi i renovira, onda bager i nek grade sta bilo samo da lici na nesto.
    A vlast ce da krade , kao sto je krala i kao sto ce krasti. I ova i bivsa i buduca, i ovde i svuda u svetu.

  14. Kasza Kucera Cakanj Dulici Tole kaže:

    S&S
    Nemoj da nam se sa Labanom provuku svi oni prethodnih godina pre njega.A to je cc 20 hodina.

  15. Anonimni kaže:

    Rusiti tu ulicu celu i graditi nesto moderno a ne konjusarska ulica da bude. Scesija pa secesija proalo vreme pogledajte dubaji izgradio se za 20 gosina jedino mi bi da gradimo kaldrme da konji ima da seraju

  16. zozon kaže:

    @Pablo
    Bravo.

    @Znam te puško kad si pištolj bila
    Pa ta ulica i jeste nastala spontano kao rezultat jedne epohe. Normalno je da se posle 100 godina renovira ali u istom stlu. Pa to je naše kulturno i istorijsko blago.

  17. Skaly kaže:

    @No name, kakvu to ti strogoću izigravaš na ovom forumu? Ispod čijeg si to perja iščilio, propeo se na stražnje noge i držiš drugima slovo iz malog mozga. Više puta u zadnjih nekoliko nedelja bezobzirno kritikuješ učesnike foruma, vređaš, nazivaš ih raznim pogrdnim imenima, i nastojiš ljude diskvalifikovati niskim udarcima, omalovažavaš njihovo znanje i njihove stavove, a ne predlažeš ništa konstruktivno i suvislo o temi koja se raspravlja. Kako smo se mogli uveriti upravo si ti onaj koji nema ni časti ni obraza. A evo i zašto: pa koja je ovo država? Pogledaj malo u istoriju unazad nekih dvadesetak godina pa ćeš valjda zaključiti od kada nema SFRJ, pa ni SRJ i dva oka u glavi… kada je izglasan Zakon o povratu imovine i obeštećenju… i tako redom. Čudim se da negiraš da je u Srbiji, pa time i Subotici srpska vlast! Dobro, možda ti je draže da kažem srbijanska vlast… što ti dođe na isto, jer u Srbiji ne žive samo Srbi, već i drugi narodi. Neću nabrajati koliko je toga centralizovano u Srbiji što znači da se ništa ne može dogoditi u Subotici da Beograd o tome ništa ne zna. Ili ti misliš da je Subotica toliko daleko od Beograda da niko u Beogradu ne zna šta se tu događa? Vidiš, centralizacija ima i negativne strane: ne može se izvlačiti od odgovornosti. Vlast jedne države je državna, bez obzira koliko ima lokalnih samouprava, A šta bi tek sve napisao na račun komentatora Arh.2 da je napisao da je Heizlerovo kupatilo porušila subotička vlast… ili možda vojvođanska? Istina, zato srpska vlast ima takve botove kao što si ti… da im to sve dojave.

  18. Znam te pusko kad si pistolj bila kaže:

    @ zozon

    Drapsinova nikada nije bila Skadarlija niti nesto nalik na Skadarliju. Prava Skadarlija je bila svojevremeno sirotinjska mahala u Beogradskoj kasabi, kasnije stilizovana u “Boemsku” cetvrt. Drapsinova je nastala u jedno drugo vreme i u jednom drugom kulturnom krugu i mentalitetu koji se vise nikada nece ponoviti. Danas je neko drugo vreme, zive neki drugi ljudi, i vlada neka druga kultura i mentalitet. Postavlja se pitanje: kako danasnji projektanti, konzervatori, gradski planeri i ostali involvirani strucnjaci, dozivljavaju “stil” prohujalih vremena ciji duh nisu upoznali,odnosno doziveli. Sama gradjevinska supstanca cele ulice je u jako losem stanju, sto zbog zapustenosti, a delom i zbog tadasnjeg nacina gradnje i koristenja, sa danasnjeg stanovista, postojeceg manje kvalitetnog gradjevinskog materijala, kao i nacina gradnje. Sto se “Boema” tice, taj pojam nam dolazi iz Francuske odnosno njenog 15 veka, ima koren u nazivu nekadasnje Ceske kraljevine Bohemije. Francuzi su tako nazivali Rome iz Istocne Evrope. Naziv se kasnije u pezorativnom smislu, prosirio i na studente iz tih krajeva koji su bili poznati po tome da su vise studirali po Pariskim kafanama a manje po Sorboni.

  19. Anonimni kaže:

    Poređenje sa Skadarlijom nije precizno ali nije bez ikakve veze. Recimo da je Drapšinova devedesetih bila jedna stara kriva ulica sačuvana u nekom prošlom vremenu sa starim kućama i makadamom, u koju su se uselili kafići i restorani.
    To nije bio rezultat nekog plana već su ugostitelji iskoristili dobru atmosferu te ulice koja je sasvim slučajno ostala takva čekajući rušenje.
    Tih godina to je bilo jako živo mesto poput Engelsove. Treba ipak reći da je polovinom osamdesetih sređeno popločanje i da su tada postavljeni starinski kandelabri, što je bila osnova za ono što će nastati. Kada je došlo do rušenja bloka kuća na kraju ulice a potom i starog kupatila (devedesetih bio restoran sa velikom lepom baštom), drugi deo Drapšinove je bio mrtav. Ko je tamo imao biznis bio je osuđen na propast. Ali je prvi deo ulice sačuvan i on je nastavio da živi.
    U tom zapuštenom i srušenom delu svakako treba da se gradi ali ne makar šta.
    Najgora ideja su stambene zgrade i ta garaža pored zadužbine Vinka Perčića. Posle toga nema popravnog.

  20. No name kaže:

    Za Skaly – Veoma sam ti zahvalan što si mi dao priliku da, makar sa nekoliko dana zakašnjenja, napišem to što ću da napišem. Uvek ću na glupost da reagujem pogrdama, jer glupi samo taj jezik razumeju. Kada već argumenti za njih ne predstavljaju ništa. Tako da, “jebo te ćaća koji te tako glupog napravio”. Uvreda, je li? A da li je veća i vulgarnija od toga što si ti mene nazvao botom? Ne bih rekao.

OSTAVITE KOMENTAR