Subotica od Dunava do Tise

Nema tog grada koji ne bi poželeo da bude prestonica, makar mala. Pa bio to i administrativni centar neke manje regije, gde bi stolovale važne institucije u velikim zgradama sa puno činovničkih radnih mesta i „državnih poslova“.

U administrativno političkoj podeli Habzburškog carstva, Subotica je pripadala Bačko-bodroškoj županiji, čije je središte sve do 1918. godine bio Sombor.

Kao uspomena na dane kada je bio glavni grad cele Bačke, u Somboru i danas stoji velelepna zgrada Županije, poput malog Versaja, u sred uređenog parka koji gleda na šetalište.

Da li neko danas sanja  „velikosomborske“ snove i povratak „stare slave“ ili ih more druge brige?

                                         Bačko bodroška županija

bacsbodrog

Od 1919. godine u novom kraljevstvu, iako blizu granice i pod jakom centralističkom politikom Beograda, Subotica je značajna varoš u koji su smeštene oblasne Direkcije željeznica, pošta, carine i ostalih nadleštva, zatim Pravni fakultet, Povereništvo agrarne reforme, Potiska divizija i još neke državne ustanove. Kratko vreme (od 1927 – 1929) Subotica je bila središte Bačke oblasti  sa svojom oblasnom skupštinom. Nakon toga su osnovane banovine. Novi Sad je postao središte Dunavske banovine 1929. godine a od 1934. Subotica je središte sreza čija se teritorija poklapa sa opštinskom.

Između dva rata

Ako bi se mi  pozivali na „istorijska prava“ na teritorije nekih susednih opština, onda bi uporište mogli imati u vremenu kada je Subotica bila središte sreza koji se protezao od Dunava do Tise.

“Velikosubotičko” vreme trajalo je od polovine pedesetih do polovine šezdesetih godina dvadesetog veka.

Narodni odbor sreza Subotica su najpre činile opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta, Stara Moravica i Subotica, da bi potom i somborski srez bio pripojen subotičkom. Godine 1962. ukinuta je opština Čantavir jer je pripala opštini Subotica a iz istog razloga je i Bajmok prestao da postoji kao opština. Stara Moravica je pripojena opštini Bačka Topola.

Srez Subotica

Predstavničko telo građana celog sreza je imao dva „doma“: Sresko veće (mandat od 4 godine) i Veće proizvođača (mandat – 2 god.) a oni su imali odeljenja, odseke, sekretarijate, urede, zavode, kancelarije… Tada se u grad slilo dosta sredstava  pa  su izgrađene zgrade za institucije velikog sreza. To je bilo doba kada buja stanogradnja i kada su nikla nova naselja : Radijalac, Teslino naselje i mnoštvo drugih zgrada i kuća.

Nova zrada Sreskog suda, Sreskog i Okružnog tužilaštva i Okružni privredni sud

 

Upravna zgrada Narodnog odbora sreza Subotica (gradnja započeta 22. marta 1961.godine)

 

Zgrada društvenih organizacija, Komiteta i Socijalističkog saveza (u arhitektonskom i urbanističkom skladu sa zgradom sreza i okolinom)

Moderna Subotica

Uprava i administracija je trebala potpuno da napusti centar grada a Gradsku kuću da ostavi ustanovama kulture. U novinama je osvanuo naslov – Subotički Luvr!

Novi bulevar je trebao da počne na novoj željezničkoj stanici i da na njemu budu robne kuće, banke, Dom JNA, Radnički dom…

„Srez se starao za razvoj opština na svojoj teritoriji u oblasti privrednog i društvenog razvoja. Imao je pravo upravljanja određenim zemljištima, zgradama i drugom opštenarodnom imovinom. Sredstvima iz budžeta je mogao da osniva privredna preduzeća, kao i komunalne, kulturne, prosvetne, zdravstvene i socijalne ustanove.“

Svi srezovi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, ukinuti su 1965. godine.

Lansky



KOMENTARI

  1. sutram kaže:

    Ako pogledate današnje okruge, može se zaključiti da je današnji Južnobački okrug ostao u granicama Sreza Novi Sad iz šezdesetih godina a Srez Subotica je redukovan na samo tri opštine i danas se zove Severnobački okrug. To kazuje da je ekonomska snaga Novog Sada ostala neokrnjena svih ovih pedeset godina a znamo kako je prošla Subotica. I dok su se u Subotici gasile institucije koje su  je činile gradom u Novom Sadu su se gradile nove. Primer, u Subotici je ugašena termoelektrana kao nerentabilna a u Novom Sadu je izgrađena nova enrgana-toplana. Znači Novi Sad je imao svoj izvor energije a Subotica je zavisila od dalekovoda.Zatim, sve nove upravne zgrade izgrađene u Subotici izgrađene su za vreme dok je Srez Subotica obuhvatao teritoriju od Dunava do Tise odnosno dok su se pare iz opština koje su mu pripadale slivale u sresku kasu. I to je nekom smetalo pa su ukinuti srezovi i para više za neke veće građevinske zahvate nije bilo. Sada nema ni za održavanje onih predivnih palata u centru grada. Ostali smo bez industrije, bez kulturnih ustanova (Bačka galerija slika, opera, a i radio samo ponovo dobili tek 1968. iako je u Subotici radio stanica postojala još 1939. da bi posle rata prenešena u Novi Sad), nemamo ni tramvaj, nemamo ni jedan dnevni list… moglo bi se mnogo toga još nabrojati što nemamao a  mogli smo imati da da je Okrug Subotica ostao iste veličine kao Srez Subotica sa svim ingerencijama koje su mu kao srezu pripadale. 

  2. freelancer kaže:

    Ovo što mi ovde pišemo su ipak naša individualna mišljenja (u skladu sa vlastitom logikom) šta je tu po sredi. Poslednja podela na okruge, u ovom delu Vojvodine, svima je jasno zašto i kako je izvedena. Mislim na pripajanje Kanjiže, Sente i Ade Severnobanatskom okrugu. Ono što nije jasno je zašto to nije ISPRAVLJENO posle 2000. No… Ako “neovadikali” zauzmu zgradu banovine u Novom Sadu, TEK onda se ništa neće menjati (ako ne bude i gore).

    One ranije podele i “prekrajanja” su, razume se, takodje imala politički motiv. Kakav (stvarni) i zašto je tako radjeno, bila bi zanimljiva tema istraživanja. Novinarskog, istoričara ili hroničara.

    Ali, uprkos tome što se slažem sa opštom konstatacijom da Subotica PROPADA (bržim ili sporijim tempom, periodično) od 1918. na ovamo, treba biti realan pa tome dodati da nije JEDINA krivica u sistemima i političkim garniturama u Novom Sadu ili Beogradu. Danak NEGATIVNE selekcije kadrova i u politici i u privredi našeg grada, plaćamo i DANAS. Na kraju, isti princip negativne selekcije i danas važi… 🙁

  3. Aleksa kaže:

    sutram

    Još smo i dobro prošli, jer je u prvobitnoj verziji podele Vojvodine na okruge sedište Severnobačkog okruga  bilo predviđeno u Somboru i obuhvatalo celu severnu Vojvodinu zajedno sa Suboticom.

    A Sombor nam nikako ne može oprostiti subotički srez ni ŽTP Suboticu.

  4. sutram kaže:

    U pravu ste Aleksa, i za srez a i za ŽTP. Nikad nam to nisu oprostili. Poznata mi je prva verzija podele Srbije na okruge, jedno vreme se baratalo sa podelom na samo tri okruga u Vojvodini,Sremski, Bački i Banatski sedišta bi bila u Sremskoj Mitrovici, Somboru i Zrenjaninu a Novi Sad bi bio posebna administrativna jedinica. To je bio prvi predlog. Kasnije se pojavio predlog koji Vi navodite. Srećom, pa nijedan nije usvojen iako ni ovo nije srećno rešenje. Ako živite u Subotici vidite i sami kako prolazimo.

  5. Anonimni kaže:

    Subotica od Dunava do Tise. Postoji šematski prikaz tadašnjih opština koje su bile u sastavu jednog velikog sreza. Za proteklih sto godina BAJMOK je bio i posebno – zasebno – pripojen i Somboru, a za sada je u sastavu Subotice. ČANTAVIR po nekoj administrativnoj podeli možda i katastarski pripadao je i Kanjiži, čak i SENTI, posle Bačkoj Topoli. Najviše žalim PALIĆ, koji je sa Šandorom sastavni deo Subotice.
    Šandor je nekada davno bio posebno.
    DGY

  6. Subotica kaže:

    Logicno bi bilo da opstine Senta,Ada i Kanjiza pripadnu Severnobackom okrugu iz vise razloga.A i sami zitelji bi to zeleli znam iz licnog iskustva razgovarajuci sa ljudima iz Kanjize,prijateljima i rodbinom.Cudi me da politicke partije sa madjarskim predznakom ne pokrecu tu temu,pogotovo sada mogu to realizovati dok su u koaliciji sa vladajucom strukturom.

  7. Kertvaros kaže:

    I Sombor i Senta i svi oni ostali su nosili na svojim vozilima SU-tablice u vreme Subotickog sreza. Sto je veca jedna regija time je manja birokratska dzungla. Manje cinovnistva koje pokriva vecu regiju i manje sluzbenih automobila i manje lokalnih kumova i pobratima, omogucava vise prosperiteta i ekonoskog blagostanja. U glavnom gradu drzave treba biti vlada / skupstina i nekoliko najvaznijih ministarstava od vitalnog znacaja za funkcionisanje zemlje. Sve ostalo treba koliko je to moguce, ravnomerno rasporediti po celoj drzavi. Zasto Ustavni sud ne bi bio recimo u Novom Pazaru, ministarstvo saobracaja u Subotici, privrede u Kraljevu ili Kragujevcu, i tako redom. Razne drzavne istitucije u Vranju, Surdulici ili Backoj Topoli. Takvo rasporedjivanje vlasti na sve delove drzave bi bilo od velike koristi za podjednaki razvoj svih regiona i daleko manje koncentracije vlasti u Beogradu, i preusmerivanja svih resursa i novca iskljucivo prema glavnom gradu. Provincija bi postala atraktivnom za zivot i stanovanje, privredni razvoj sveukupne drzave bi bio daleko jednakiji i ravnopravniji. O razvoju komunikacija i ostaloj infrastrukturi da i ne govorimo. Koncentracuja sveukupne vlasti na jednom mestu je imala smisla u vreme kada su causi na konjima prenosili vesti. Danas u digitalno doba za takvim nacinom organizovanja drzavne uprave nema vise razloga. U jednom takvom slucaju ne bi ni skoro trecina sveukupnog stanovnistva zivela u glavnom gradu.

  8. Mister No kaže:

    @ freelancer
    Poćetkom devedesetih imperator Veliki Cezar je sa svojim legijama okupirao celu Srbiju. Jedno malo selo na severu zemlje je sa svojim hrabrim žiteljima pružalo otpor Velikom Cezaru,zbog toga je Subotica pripojena severnobanatskom okrugu,možda grešim. Hteo sam u šali da uporedim Suboticu sa galskim selom iz stripa Asterix,nadam se uspešno.
    Ćinjenica je da Subotica stagnira od 1918.tj.od vremena kad je dospela u Kraljevinu SHS ( Jugoslavija ). U burnom dvadesetom veku nijedna vlast nije htela preterano da ulaże u grad koji se preko noći našao na granici,možda grešim.

  9. Lansky kaže:

    @Kertvaroš
    Jedno pitanje “off topic”. Pitaju me gde je bila “Najlon bašta”. Ja nisam siguran da sam čuo…

  10. Kertvaros kaže:

    @ Lansky

    Najlon basta je nekadasnji Lojd, kasniji parking preko puta Patrije. Po nekoj mojoj logici dobila je to nezvanicno ime po Najlonu, non plus ultra materijalu, iz pedesetih godina. Imati na sebi nesto od Najlona i tako se pojaviti u javnosti je pretstavljalo vrhunac elegancije. Lojd je bio sastajaliste i mesto za izlaske za Suboticki Najlon- sociality. U svakom slucaju mesto sa orkestrom i podijumom za ples i gde se je okupljala malo probranija publika. Izgradnjom hotela i njegove lepe i velike terase je prestala da postoji.

  11. Anonimni kaže:

    Basta Lojd je bila ipak vise okupljaliste mladih, posto se tu svirala iskljucivo muzika za ples – dzez orkestar pod vodjstvom Mezei Mikike.
    Lojd je ukinut otvaranjem novog hotela, a na toj novoj terasi nikada nije bilo muzike.
    Vrlo brzo lepa nova terasa je pretvorena u parking! Navodno ispod tzv.Dafinine zgrade postoji podzemni parking.

  12. Mister No kaže:

    @ freelancer
    Severnobački okrug je postao siromašniji za deo teritorije ( Ada,Kanjiža,Senta )zbog nelojalnosti Velikom Cezaru,to je jasno. Zaśto nepravda nije ispravljena posle 2000. ?Odgovor je jednostavan. Veliki Cezar je stvorio hobotnicu (mafiju ,strukturu vlasti )na kojoj bi mu pozavideo Lucky Luciano . Uvlakači Velikog Cezara su žilava g…..a . Posle pada imperatora struktura hobotnice je promenjena minimalno. Ljudi koji su podržavali imperatora i njegove postupke su i sad u strukturama vlasti,više manje. Državni tužilac Falconi je glavom platio pokušaj da sicilijanskoj hobotnici poseče pipke,nešto slično se desilo u Beogradu.

  13. Oki kaže:

    @Mister no,
    žališ za austrougarskom čizmom, ne tvrdim da su Prozivka, Radijalac, Teslino naselje, Novo naselje(Aleksandrovo) itd, lepi ali su izgrađeni tek posle ww2.
    Posle ww1 je narod izabrao da živi u okviru ovih granica.
    I bilo je dobro sve dok je Tito bio zdrav, i svi su se osećali puno bolje u SFRJ, nego u ostalim zemljama, severno i istočno od nas.
    Vremenom su nastupile neke druge geopolitičke promene, nas je zadesila čutka, dok su drugi mrvili kukuruz.
    Da nam nije bilo građanskih ratova, koji su bezmalo trajali 10-tak godina, u kojima je najviše stradala ekonomija, bila bi verovatno druga priča, ali to je sad “šta bi bilo, kad bi bilo…”

  14. Mister No kaže:

    @ Oki
    Nešto Si me pogrešno razumeo,ili sam se ja pogrešno izrazio.

  15. Bunjevac kaže:

    Šta pravite od tog već odavno istrunulog Tita bilo kakav mit.To je jedna mračna davnoprošla epizoda istorije koja danas ne znači ama baš ništa.Komunistički revolucionar kakvih je bilo diljem sveta.Svi su otišli u ropotarnicu istorije,a danas ih se spominju samo kojekakve olinjale matore budaletine s ruba političke scene kao ovaj Blaško Gabrić.To ne spada nikud i ne vodi nikud osim na đubrište istorije.Man’te se Tite vrag je odavno već doš’o po njega.

  16. amacak kaže:

    “Komunistički revolucionar kakvih je bilo diljem sveta.”

    niko od njih nije bio ni blizu titu.

    bio je najuspešniji komunistički vođa, jedini u istočnoj evropi kojeg nije crvena armija postavila na vlast, prvi koji se suprotstavio staljinu i preživeo, prvi koji je napravio zaokret od tvrdog staljinizma do najmekšeg komunističkog režima na svetu, režima koji je bio jedinstven i po otvorenim granicama i po ekonomskom modelu. najuspešniji jugoslovenski vođa koji je pokazao izuzetnu sposobnost da nađe mesto za sebe i svoju zemlju na nezgodnom mestu u komplikovanom i opasnom svetu hladnog rata. teško da će balkanske državice opet dati čoveka toliko značajnog u svetskoj politici.

  17. Oki kaže:

    @bunjevac,
    Nije u Titovo vreme bilo ničeg strašnog, sem Golog otoka, samo je problem što su oni okolo Tita, želeli da budu veći vernici od Patrijarha ili Pape, pa sklanjali svoje protivnike u ime Tita na Goli Otok.
    A Jugoslavija je cvetala, samo današnja nadobudna “mladež” nema poštovanja kako prema svom identitetu tako i svojoj državi!

  18. Kоминформ kaže:

    @ Oki

    Vec duze vremena ti blistas na ovom forumu niskom inteligencijom i jos nizim obrazovanjem. Medjutim ovo baljezganje i tumacenje Golog Otoka je vrhunac sa kojim si nadmasio i samoga sebe.

OSTAVITE KOMENTAR