Subotica – ruža pustare

O urbanističkom razvoju i Subotici koja nestaje…



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Zašto se u ovom tekstu koristi reč RAZVOJ ?

    RAZVOJ i Viktorija Aladžić su dva kontradiktorna pojma. Ona može da priča o Subotici koja nestaje jer njena percepcija Subotice zaista nestaje, ali ne može da priča o urbanističkom razvoju.

  2. stormwatch kaže:

    Kakve su ovo gluposti! Samo da ta njena Subotica konacno nestane pa da taj grad postane pravi grad.

  3. razvoj kaže:

    Znači, razvoj o Vašoj glavi znači izgradnja sendvich zgrada širom grada, u različitim bojama? Kad ste zadnji put putovali po Evropi? Ne u Crnoj Gori ili u Grčkoj, nego npr u Holandiji ili Nemačkoj? Zaštita kulturnih nasleđa u arhitekturi je deo razvojnih programa, u nekim gradovima u Holandiji po starim planovima izgrade objekte koji su nestali tokom drugog svetskog rata, jer u istorijskim delovima gradova danas niko ne pusti graditi takve stambene objekte koji se gradi u našom gradu. I ako već puste, imaju jasne kritireje kako može da izgleda ta nova gradnja. Novi Sad imao jasne kritirije i jasan urbanistički program, ne, pogurali su više desetine stanovnika prema centru grada, a kako izgleda Novi Sad danas?? Grrrrrr. Subotica nikad neće biti neki veliki city, svake godine sve manje i manje stanovnika imamo, prvo grad završi svoje “projekte” u istom vremenu da razmisli kako bi se moglo osnoviti univerzitet, jer jedan univerzitet biće motor grada…

  4. djomla kaže:

    Zaštita kulturnog nasledja DA, ali nije sve kulturno nasledje.

    Treba razlikovati žito od kukolja.

    Nadam se da sada neko neće reći da ovo ima “ambijentalnu” vrednost ili tako neku glupu frazu.

  5. ime kaže:

    Pun mi je “orman” vise onih koji zele da Subotica izgleda kao pre 100 godina. Necu da zivim okruzen nabijanicama i kokosinjcima u centru grada. Razvoj – DA, Aladzicka – NE!

  6. decko koji obecava kaže:

    Baš se pitam da li su u toj famoznoj evropi dozvolili, pardon, zadržali prizemne nabijanice na 50m od Ajfelove kule, pretpostavljam da se na berlinskom Aleksandar placu šetaju kokoši i nabadaju zrna (baš kao nekad), siguran sam da na 100m od briselske Gradske kuće, miriše na stoku, neko uterava traktor, sa sve blatnim ostacima na putu…

  7. ArtLover kaže:

    Viktorija kao zaštitar graditeljske baštine sigurno ne smatra da treba sačuvati sirotinjske kvartove i memljive kuće. Zaštitari pokušavaju da nagovore investitore da ispoštuju neka pravila gradnje u istorijskom jezgru, koja važe i u civilizovanom svetu, a ne da stanu na put razvoju. Ovaj grad ionako liči na nekada vrlo imućnu, a sada propalu porodicu – od nekadašnjeg bogatstva ostao je samo porodični nakit tj. jedinstveno arhitektonsko nasleđe. To  je jedini kapital koji ostao od nekadašnjeg bogatog i naprednog grada.

  8. obmanut kaže:

    ArtLover:

    Viktorija kao zaštitar graditeljske baštine sigurno ne smatra da treba sačuvati sirotinjske kvartove i memljive kuće. Zaštitari pokušavaju da nagovore investitore da ispoštuju neka pravila gradnje u istorijskom jezgru, koja važe i u civilizovanom svetu, a ne da stanu na put razvoju. Ovaj grad ionako liči na nekada vrlo imućnu, a sada propalu porodicu – od nekadašnjeg bogatstva ostao je samo porodični nakit tj. jedinstveno arhitektonsko nasleđe. To  je jedini kapital koji ostao od nekadašnjeg bogatog i naprednog grada.

    Kada bi malo bolje shvatili prilike u gradu i realno sagledali situaciju na terenu shvatili bi da njene aktivnosti idu baš u pravcu čuvanja sirotinjskih kvartova i memljivih kuća.

    Na žalost mislim da ni ona sama nije svesna toga ili možda jeste?

    Znate li vi na koje je kuće ona lepila posmrtnice? Memljive kuće u sirotinjskim kvartovima… Da li znate to? 

  9. ArtLover kaže:

    @obmanut

    Nisam Viktorijin portparol i nisu mi se svidele posmrtnice, iako s marketinške strane moram da priznam da su uspele u svojoj nameri, a to je da uzbune građane. Elem, strašna istina siromaštva je da su ljudi spremni  “i kožu da prodaju ” da bi  se izvukli iz materijalnog gliba. Uloga  nevladinih organizacija jeste da upozoravaju na opasnosti koje prete građanima, a to je da li će svoje memljive, a prostrane kuće sa velikim dvorištima punim zelenila da prodaju za moderne kokošinjce okružene parkinzima. Dilema uopše nije jednostavna i bolje je da je ljudi imaju. Da bi aktivno učestvovali u krojenju svoje budućnosti.

  10. djomla kaže:

    I da, ako sagledate celu priču Subotice poslednjih 60 godina i ono što se sada dešava, lako će te shvatiti da dometi Viktorije Aladžić dosežu do vrata Urbanizma i Službe za građevinarstvo i završavaju se na stolu na kome je papir.

    Na terenu, ona ne može da spreči neku sirotinju da poseče vinograd i sagradi sebi golubarnik od kartoma i lima sa deponije bez dozvole jer ti ljudi funkcionišu po sasvim drugačijim principima. Na istom principu funkcionišu i oni koji podignu zgradu bez da ikoga pitaju. Tu ne pomažu ni inspekcije, ni kazne niti bilo šta drugo. Takođe, ona ne može da natera nekoga da zaštiti neku kući, a isto tako ne možda da ga spreči da tu kuću proda.

    Njen domet je virtuelna Subotica, ovde na internetu, što će se već ove godine potvrditi.

  11. Anonimni kaže:

    Nisam Viktorijin portparol i nisu mi se svidele posmrtnice, iako s marketinške strane moram da priznam da su uspele u svojoj nameri, a to je da uzbune građane.

    Mislite da obmanu građane. Ili, slaže građane.

    Nego nisam primetio da se idena od tih kuća srušila…

  12. ArtLover kaže:

    Što ne znači da nije bila i namera… Gradska uprava ima dovoljno stručnih ljudi koji svaku obmanu mogu da opovrgnu. Zašto se vi sekirate oko jedne lažljivice?

     

  13. djomla kaže:

    ArtLove,

    nekada je Subotica imala klasu koja je bila u stanju da izgradi velike kuće u velikim dvorištima. U međuvremenu, pre jedno 60 godina je dobar deo tih kuća promenio vlasnika i umesto jednog dobio njih 4, 5 uglavnom sirotinje. Tako da su prostorije u kojima je bila posluga ili su služile kao ostava ili radionice postajale kućice sa tendencijom dalje izgradnje unutar dvorišta.

    Kao posledica toga, danas postoji termin “kuća sa zajedničkim dvorištem”. Jedno dvorište sa nekoliko “kuća” u različitom vlasništvu.

    Pogledajte u Nekretinama koliko ima takvih ponuda u Subotici. Ponude

    Većina tih objekata nije primerena i nema nikakvu vrednost pa ni na slobodnom tržištu, jer od supe ne možete napraviti kuću. Ona jedna u kojoj je bio gazda i izgleda na nešto a unutar dvorišta…

    https://www.gradsubotica.co.rs/5298-kuca-u-sirem-centru/

    Danas se mi budimo, posle X decenija u saznanju da:

    1. Nekada gospodske kuće mahom propadaju. Ima zaista na desetine primera lepog održavanja ali je to sve mali procenat u odnosu na hiljade objekata. Jer ti koji žive tamo nisu u stanju to da održavaju.

    2. Unutar dvorišta se dograđuje, nadgrađuje, sklepa bez ikakve dozvole.

    3. Ne postoji tendencija da imućniji sloj naseli okolinu centra i pretvoriga u ono što je nekada bio.

    Zamolio bih vas da proštetate vikendom malo gradom i da obratite pažnju na “velika dvorišta puna zelenila“. Kada obratite pažnju primetićete da ta pojava baš i nije toliko česta, a kada primetite još i mešalicu za malter, razne skele itd… shvatićete da će to biti sve ređe.

    ArtLove, da se ponovim. Subotica mnogo lepše izlgeda iz žablje perspektive. Ono što roda vidi dok preleće grad je sasvim druga priča, jer rodi ne smeta kapija.

     

  14. Viktorija Aladžić kaže:

    Poštovana gospodo

    pozivam Vas sve na predavanje upravo zato da ne interpretirate šta je ono što ja smatram da treba čuvati na tako proizvoljan način. Smatram da je izuzetno važno da ima različitih mišljenja a još važnije da svi budu obavešteni o tome šta se u ovom gradu planira. Smatram da svako čija je kuća PLANIRANA za rušenje ima pravo da o tome bude obavešten, pre nego što plan bude usvojen i da treba da mu se omogući da koristi svoja zakonska prava da podnese primedbe na plan ukoliko ih ima. Smatram da je to odlika lepog vaspitanja a pored toga poštovanje osnovnog prava kućevlasnika da raspolaže svojom imovinom na način na koji mu odgovara. 
    Srdačno, Doc. Dr Viktorija Aladžić 

  15. ArtLover kaže:

    @djomla, jedno je zaštićena građevinska baština u centru o kojoj govorim kao o porodičnom blagu, a drugo urbanistički neuređeni kvartovi. “Slamovi” koje ti gledaš  i fotografišeš dok šetaš gradom, rezultat su bede (materijalne, duhovne, kako god hoćeš). One desetine hiljada nekadašnjih   subotičkih radnika, a sada obespravljenih nikogovića, u mikrouniverzumu svoje kuće i okućnice pokušavaju danas da prežive. Naravno da vlasnik ima pravo da proda kuću investitoru, pogledaj na šta liči ulica Arsenija Čarnojevića sa tu i tamo izniklim višespratnicama. Spasli se ljudi bede od starih kuća – potpuno legitimno. Ali gde je tu urbanistički plan? I Djomla, zakeranje stručnjaka zaštitara  bar tebi ne bi trebalo da smeta. Idealizma i stručnosti je danas tako malo. Ona kolektivna psihoterapija koja se odigrala u Svečanoj sali posledica je očajanja građana zbog svega što je grad izgubio za samo nekoliko decenija. Možda je pitanje svih pitanja – otkud toliko nepoverenje građana prema državi? Da organizujemo jedno javno čitanje Platona?

    I za kraj http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Ruse-centar-a-vlast-cuti.html

  16. Graditelj kaže:

    Skupili se eksperti pa tumace sta je pisac hteo da kaze o knjizi koju ni procitali nisu . Lepo ….

OSTAVITE KOMENTAR