Subotičani su najredovnije platiše naknade o zaštiti životne sredine

Subotica se smatra zelenim gradom, što potvrđuje i činjenica, da je lokalna samouprava za poboljšanje životne sredine, u protekle dve godine, izdvojila oko 200 miliona dinara, pišu Subotičke novine. Da li je ekološki dinar više komunalni, i koliko se transparentno troši, odgovore daju nadležni i eksperti:

zika reh

Žika Reh

Najviše novca je izdvojeno za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljakaambrozije, monitoring životne sredine i slično. Prema analizi Završnog računa Grada Subotice za 2014.i 2015.godinu, od strane eksperta Dejana Maksimovića, jedna od zamerki je što u izveštajima nije taksativno navedeno, koliko novca je potrošeno za merenje kvaliteta vazduha i komunalne buke.

Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane ekološke takse, koju plaćaju građani i firme, a lokalne samouprave taj novac troše za unapređenje životne sredine. U pojedinim lokalnim samoupravama umesto ulaganja u reciklažu ili podizanje zasada, ekološki dinar troše na asfaltiranje ili donacije za komunalna preduzeća.  Međutim, sa Suboticom to nije slučaj.

Subotičani su najredovnije platiše naknade o zaštiti i unapređenju životne sredine, u Srbiji. Od prošle godine, ovaj ekološki porez građani Subotice plaćaju pojedinačno, a do tada su plaćali u okviru objedinjenog računa sa komunalnim uslugama. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. Anketirani Subotičani kažu, da redovno plaćaju ekološku taksu, ali i da ne vide neke rezultate.

“Redovno plaćam naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, samo ne znam na osnovu čega je plaćam. Kvadratura moga stana je ista već godinama, a iznos na računu za ekološku taksu se stalno menja”, kaže Rada iz Subotice.

Jadranka, iz naselja “Prozivka” smatra da ljudi treba da plate ekološku taksu.

“Ekološku taksu redovno je plaćam. Ipak, čini mi se, da ništa za uzvrat ne dobijamo za taj novac. Nisam videla neki ekološki boljitak, barem u mom naselju”, objašnjava Jadranka.

Vlada takođe plaća ovaj “ekološki” porez.

“Iskreno mislim da je ekološka taksa uvedena da se građanima uzmu dodatne poreske pare. Nije mi jasno, za šta se taj novac troši. Ne znam da li je namenski trošen, ili se njime finansira ko zna šta, zaključuje taj Subotičanin.

Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu u Gradu Subotica, objašnjava da naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju i građani i preduzeća.

“Naplata iznosi oko 90 odsto i taj novac se sliva u gradsku kasu i troši se kao ekološki dinar. Novac u budžetu Grada ostaje za sektor životne sredine, i ne može da se troši u druge svrhe”, objašnjava Žika Reh.

 

Vidi ceo tekst:  Ekološki dinar

 



KOMENTARI

  1. Kontra kaže:

    A moze i da se ne plati ?!? dobro da znam….

OSTAVITE KOMENTAR

5 + 3 =