Subotičani sve više koriste anti-depresive

Iznenađujuće ili ne, u Subotici je porasla potrošnja lekova. Apotekari kažu da je na to uticala sezona godišnjih odmora, dok lekari kažu da pojava nije sezonskog karaktera već posledica starenja stanovništva, u mnogome stresiranog u poslednje dve i po decenije.

Odlaskom lekara i pacijenata na godišnje odmore, povećan je broj izdatih lekova na recepte. Osim toga, povećana je i prodaja sezonskih lekova kao što su probiotici, analgetici i svi ostali lekovi koji su sastavni deo putnih apoteka ili koriste u borbi protiv alergije. Međutim, kod određenog broja pacijenata prisutna je pojava koji nije sezonskog karaktera.

apoteka-subotica

“Postoji kod određenog broja pacijenata bojazan da će doći do nestašice lekova. To su, pre svega, stariji sugrađani koji kada ostanu na jednoj kutiji lekova već kupuju nove količine, i to dve-tri kutije. Prosto, iz straha da neće biti lekova”, kaže direktor “Gudvil” apoteke Goran Vidaković

Sezonskog karaktera nije pojava koja je više posledica života i svega što je on sa sobom nosio u poslednje dve i po decenije – porast potrošnje anti-depresiva.

“Nacija stari. Drastično stari. I sa brojem godina se potrošnja lekova enormno povećava. Plus ova patologija koja dolazi od pre 25 godina i sezonska patologija. Znači, imamo ogromnu potrošnju lekova”, ističe lekar specijalista dr Aleksandar Evetović.

Stoga i ne čudi da je farmacija postala dobar biznis. Osim procene koji bi medikament bio odgovarajući, lekar mora da proceni i to da li se lek plaća ili ne, odnosno da li pacijent može sebi da ga priušti. U nekoj od apoteka kojih je sve više. Gotovo na svakom ćošku.

“U celoj toj priči, imam osećaj da povremeno izgubimo glavnu zvezdu priče, a to je pacijent”, naglašava Evetović.

Lekari takođe primećuju porast potrošnje u još jednom segmentu lečenja. Sve veći deo tržišta preuzimaju takozvani “alternativni lekovi” – čajevi, proizvodi na bazi različitog bilja i slično koji zauzimaju četrdeset odsto tržišta.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Miki Maus kaže:

    Ah dobra stara Lora (Lorezepam) 😀

  2. stormwatch kaže:

    @Miki Maus

    LOLOLOLOLOLOrazepam….LOLOLOloloOLOLorazepam. Mishice da opusti, snu da telo prepusti….LOLOLOLOrazepam 2×2.5mg po potrebi + 55 volta alhokola par decilitara, LOLOLOLOrazepam LOLOLOlolorazepam!!!!

  3. yu kaže:

    Izgubili su Subotičani gen za samoodržanje. Stalno čekaju nekog Mojsiju. Neshvataju da samo sami sebi mogu pomoći. Dragi sugrađani u radu je spas ali većina se stide rada.Prošlo je vreme socijalizma i krilatice: -Niko me nemože tako malo platiti , koliko mogu ja malo raditi.- Sad je obrnuta krilatica!Gospodo, bivši drugovi, pljunite u šake pa na posao.

  4. jasso kaže:

    Ovo mozda nije bas tema za ovu pricu,ali moze i to da bude razlog za uzimanje antidepresiva,moje pitanje se odnosi na suncani sat na trgu,interesuje me gde je zapelo,kad jos nije gotov,iako je bilo receno da ce biti gotovo do kraja Jula,a i onda me je cudilo da treba skoro vise od petnaestak dana za to,a to je posao od najvise pet dana,jedan dan za skidanje starih ploca,dva tri dana za novo betoniranje i susenje betona i jos jedan dan za slaganje novih ploca i gotovo,a evo proslo je vec skoro mesec dana i jos nista,zasto????

  5. Pametnjaković kaže:

    “Osim procene koji bi medikament bio odgovarajući, lekar mora da proceni i to da li se lek plaća ili ne, odnosno da li pacijent može sebi da ga priušti.”

    Kakve to veze ima da li pacijent može ili ne može sebi da priušti lek koji mu je potreban, pogotovo ako plaća ili je plaćao celog života doprinos za zdravstveno osiguranje.
    Sa ovom rečenicom je sve rečeno, ko je shvatio, shvatio je sve, shvatio je suštinu stvari.
    Ako je pošteno plaćao ili i sada plaća osiguranje, po meni njemu svakako sleduje lek sa pozitivne liste lekova.
    Slažem se da lekar mora da proceni koji lek bi bio najodgovarajući za određenog pacijenta za odgovarajuću bolest, ali da na osnovu njegovog mišljenja i utiska o pacijentu, a na osnovu pacijentovog oblačenja, higijene tela, pojave, međusobne komunikacije sa njim, sam procenjuje njegovo imovno stanje i opet na osnovu toga određuje vrstu njemu potrebnog leka, ili u stvari PROIZVOĐAČA tog leka, pa to baš i nije nekin fazon.
    Ali je često tako, ja sam stekao utisak da je to tako, a i od drugih ljudi sam razmenom mišljenja čuo da je to često tako.
    Imaju neki lekari određenu proviziju od određenih proizvođača lekova ukoliko ispisuju njihove proizvode, jedino još nisam ukapirao na koji način proizvođači lekova mogu da kontrolišu koji lekar je koliko lekova od njihovih proizvoda ispisao svojim pacijentima.
    Da malo uprostim stvari, ukoliko se kod lekara pojavim u pocepanim prljavim dronjcima, neuredan, smrdljiv i odajem utisak jako siromašne ličnosti, možda se lekar sažali pa mi ispiše neki lek sa pozitivne liste lekova, koji se ne plaća ili je jeftiniji, ali ako proceni da u porodici imaš jednu ili ne daj bože dve plate, oderaće te kao mačora.
    Ja lično imam loše iskustvo sa ovim, jer se kod lekara pojavljujem čist, elegantan, okupan, redovno i čisto obučen, zapravo onako kako treba u stvarnosti da se odlazi kod lekara i kako to dolikuje, ali mi se to posle debelo sveti, jer lekar na osnovu mog izgleda i pojave stiče utisak da sam dobrostojeći, što u stvarnosti uopšte nije tačno.
    Na osnovu njegove slobodne procene i mišljenja mi ispisuje gomilu najskupljih lekova potrebnih za lečenje moje bolesti, gotovo nijedan lek sa pozitivne liste, mada sigurno znam da postoji takav lek za tu bolest na listi, a ispisuje mi i neke možda i nepotrebne lekove i gomilu vitamina i sličnih stvari od kojih su pola nepotrebni, a debelo se plaćaju.
    Znam ja da je ovo velik biznis, možda najveći na svetu, ali se osećam prevarenim, jer plaćam sve doprinose.
    Na papiru se tvrdi šta ti sve za te doprinose sleduje, a u stvarnosti mrka kapa, skoro ništa od toga ne može bolestan čovek bez gomile para da nabavi.
    Ovo su moja zapažanja na ovu temu.

  6. Marko T. kaže:

    Dragi doktore Aleks “glavna zvezda priče” nije, na žalost ili sreću, pacijent nego urušeni sistem u našoj državi na prvom mestu a negde kasnije i neoliberalni koncept “tržišnog društva” kojem se svi nadamo i čije samo pozitivne aspekte uočavamo.

    Jedini način kako mogu promeniti društvo u kome sam jeste da radim na sebi, a zaista se trudim. Veoma, veoma je teško, ali ne odustajem…

    Evo, za konkretan primer naveden u članku: imam kod kuće kutiju Xanax-a i Bromazepama ali ih izbegavam. Pokušavam da fizičkim radom “izbrišem” loše. Pokušavam da vožnjom bicikle zaboravim “teško”. Pokušavam da čitam knjige i razgovaram sa prijateljima i poznanicima…..zaista nije lako, ali se trudim i ne uspe uvek.

    Na kraju se trudim da ne okrivljujem “loše lekare”, “gramzive apotekare”, “nezasite političare” , “neodgovorne sugrađane” već da razmišljam šta ja mali i sitan graždjanin mogu da promenim na sebi i MOŽDA time promenim nešto u okruženju…zaista nije lako, ali se trudim i ne uspe uvek.

    ..eh da, i povremeno čitam a i odgovaram na članke na Net-u jer su i oni lakmus našeg društva.

  7. stormwatch kaže:

    @pametnjakovic

    Vasa iskustva u zivotu govore samo jedno – budite ono sto jeste.

  8. Iven Stiven kaže:

    Nemojte odma da padate u očaj misleći da je nama najteže i najgore u Americi još od 1930tih postoje happy pils 😀

OSTAVITE KOMENTAR