Subotičanin Nikola Živković je tokom 40 godina rada ukrasio duborezom najlepše objekte koji su simboli njegovog rodnog grada i Palića. U drvetu je ovekovečio i sve što je voleo, a zbog invaliditeta nije mogao da ima u životu, pa je tako uspomenu na svoje snove sačuvao za večnost.
Ceo svoj život i istoriju Subotice utisnuo je u drvo u duborezu. U Velikoj većnici Gradske kuće, sinagogi, sceni Narodnog pozorišta kao i jedinstvenom kafeu “Papilon”, ostavio je svoj lični pečat.
Nikola Živković, tokom 40 godina bavljenja duborezom, obnovio je ukrase u drvetu i na svim objektima koji su simbol Palića.
Izvor: RTV
“Godinama sam radio u “Aurometalu” i Fabrici nameštaja “Budućnost”. Učestvovao sam u svim njihovim poslovima na izradi ili obnovi duboreza. Tako sam radio na obnovi crkve u subotičkom naselju “Aleksandrovo” i Bačkom Jarku. Na Paliću sam obnovio duborez na “Ženskom štrandu”, “Velikoj terasi”, “Maloj gostioni” kao i na jednom stubu “Palićkog vodotornja“, kaže Nikola Živković.
Celu ulicu vojvođanskih kuća, koje je u stvarnosti srušilo vreme, on je pod umetničkim imenom NIŽI sačuvao u duborezu. Prikazane su na brojnim izložbama, a neke od njih drugi umetnici razneli su u sve krajeve sveta, darujući mu, zauzvrat, svoje slike i posvete zahvalnosti. Svako njegovo putovanje bilo je nadahnuće za novo delo u duborezu kojim je ukrasio i zidove i nameštaj.
“Kada sam bio mlađi, sve što sam zaradio ulagao sam u putovanja, tokom kojih sam obilazio muzeje širome sveta. “Ermitaž” i “Luvr” su na mene ostavili najveći utisak, ali sam u Britanskom muzeju video nameštaj u stilu Luja 16-og koji me je toliko oduševio svojom lepotom da sam uložio beskrajno strpljenje i trud da ga najpre nacrtam, a zatim i napravim i ukrasim duborezom”, objašnjava Nikola Živković.
I panj na kome je njegov otac cepao drva za ogrev, devojku koju je voleo i decu koju je s njom želeo, a nikada nije imao, i ljubimce s kojima se u detinjstvu igrao- sve je to Nikola iz snova pretočio u stvarnost u duborezu, a prolaznost života provedenog u samoći ovekovečio je kazaljkama sata.
Izvor: RTV
“Najpre sam napravio zidni sat koji pokazuje da je pet minuta do 12 sati što znači da je “kucnuo čas”, a na klatnu tog sata, jedan ispod drugog, vise različiti likovi ljudi koji simbolišu tok promena koje je čovek prošao od 19. do 21. veka, onako kako ih ja doživljavam”, kaže Nikola Živković.
Sve što mu je, zbog teškog invaliditeta, bilo uskraćeno u životu, Nikola Živković napravio je sebi u duborezu, a za druge i svoj voljeni grad sačuvao od zuba vremena duboreze na njegovim najlepšim zdanjima.
A alat kojim je to stvarao i jedini blizak prijatelj koji mu je ostao u poznim godinama, predao je kao zaveštanje onome ko će nastaviti da šarama u drvetu ulepšava život u sve ređem umeću – duborezu.
RTV
