Subotičanin o kome se govori: Nikola Kalinić

Čak i ako bi sutradan završio karijeru, a tek je počela da se odmotava, jedna slika ostala bi Nikoli Kaliniću kao identifikacioni dokument. Dan posle veličanstvene pobede nad Grčkom u osmini finala Svetskog prvenstva u Španiji, s njom bi sigurno lako prošao pasošku kontrolu u Srbiji.

 

Zakucavanje preko Janisa Burusisa, jednog od najboljih evropskih centara, teleportovalo nas je u daleku 1995, kada je Predrag Danilović zakucao u parket igrački ponos Arvidasa Sabonisa.

 

– Ne pamtim to, ali sam gledao na video-klipovima. Nemam pravo da uopšte spominjem Danilovića, možda samo u kontekstu jednog poteza – priča naš 24-godišnji reprezentativac za „Novosti“ u bašti madridskog hotela „Melija Kastilja“. – Nadam se da ćemo o tome za deset dana pričati kao o prekretnici na putu za medalju.

 

Odlike vojvođanskog mentaliteta sputavaju ga u priči o sebi kao ličnosti dana, ali ne i njegove saigrače…

 

– Malo preteruju, ali hvala im na tome. Kada su svi stegnuti, jedan potez može da pokrene ekipu. Nekad je to trojka Teodosića ili Bogdanovića, nekad ispadne ovako. Nekad si na jednom kraju tog postera, nekad na drugom. Svima se dešavalo i da zakucaju preko tebe i da ti zakucaš preko nekoga. Sada je Burusis bio na lošijoj strani postera, nadam se da to ne čeka i mene. Najvažnije je bilo da i mi shvatimo da vredimo, kao što nam selektor stalno govori.

 

Za zatrčavanje ka Burusisu najzaslužniji je Saša Đorđević.

 

– Tera nas iznova i iznova na takve poteze, da igramo hrabro, sa mnogo samopouzdanja i srcem. Ne mogu da kažem da ne razmišljaš o posledicama, ali u većini slučajeva to doprinese rezultatu.

U Nikolinom domu atmosfera je bila užarenija nego u madridskoj „Palati sportova“. Prve čestitke stigle su od oca Zorana Kalinića, našeg proslavljenog stonoteniskog reprezentativca.

 

– Rekao mi je da su svi skakali, bili su oduševljeni. Posle nekih komentara da ćemo se rano vratiti kući, ponovo smo malo podigli ljudima očekivanja. Tako to ide kod nas, sve u krug. Meni je drago zbog toga. Takav smo narod, takav nam je mentalitet, a situacija u zemlji je takva da male stvari mogu mnogo da znače ljudima.

 

Filmski prikaz Nikoline karijere na ubrzanom je premotavanju u poslednje tri godine.

– Išao sam stepenicu po stepenicu. Od KLS lige sa Spartakom, preko Superlige sa Vojvodinom, Jadranske lige sa Radničkim, sada Evrolige sa Crvenom zvezdom. Nadam se da sa tog stepenika neću sići dugo godina. Možda se sve dešava prebrzo, ali se ne žalim.

 

Mnogi ne znaju da je sa Zvezdom potpisao ugovor još 2010, ali se sticajem okolnosti na Malom Kalemegdanu zadržao samo tri meseca.

 

– Spartak me je tada kočio zbog obeštećenja. Neću sada da pričam o tome, da se ne bih iznervirao, ali je ispalo da je moj boravak u Zvezdi kratko trajao. Tri meseca umesto četiri godine. To je jedan od razloga, bilo je i košarkaških. Došli su iskusniji igrači, stranci, pa smo mi mlađi otišli. Mislim da nam tada nisu dali šansu. Nema veze, nije loše ispalo ni ovako. Zvezda se, na neki način, iskupila.

 

Mnogo toga se promenilo u Kalinićevom životu, ali kucanje na vrata slave nije promenilo njega.

 

– Nema tu šta da se promeni. Ne mogu da kažem da košarku shvatam kao zabavu. U svakom slučaju, ne doživljavam je fatalno kao neki. Za mene je ona uživanje i ne vidim zbog čega bi me i trunku promenila.

 

Ništa se neće promeniti ni kada sutra istrči na teren u četvrtfinalnom meču sa Brazilom. Kaže da planira da se zaleti i na nekog od NBA centara „karioka“.

 

– Naravno da planiram.

 

Pravi izazov bio bi Nene Ilario..

 

– Uf, Nene je imao opasna zakucavanja na ovom prvenstvu. Nadam se da se ovog puta neću ja naći na lošem kraju postera.

 

Za poster

NOVOSTI

---

---