Subotičanka izabrana za najboljeg profesora srpskog

Na časove srpskog jezika u subotičkoj Osnovnoj školi “Sveti Sava” đaci ulaze trčeći, orni za nova znanja. Ma koliko pravila našeg jezika bila teška i zahtevna, a književnost kompleksna, na pitanja nastavnice Milanke Stankić pola odeljenja diže ruke i utrkuje se ko će pre da da tačan odgovor. Zahvaljujući ovoj nastavnici generacije đaka opismenile su se na najlakši i najzanimljiviji način. To je samo jedan od razloga zbog čega je ova Subotičanka, doktor nauka, proglašena najboljim nastavnikom srpskog jezika na prostoru bivše Jugoslavije!

Prestižnu titulu dodeljuje Asocijacija najboljih nastavnika bivše Jugoslavije. Prosvetni radnici, njih oko 400 iz republika bivše SFRJ, okupili su se prvi put u Skoplju, zatim u Budvi i Beogradu. Profesorku Stankić, kako je ocenio žiri, krase entuzijazam, kreativnost, moć inspiracije i motivacije đaka… I, ispunila je više od 25 kriterijuma. Ono što je žiri zvanično obrazložio znaju stotine đaka kojima je za tri decenije rada usadila ljubav prema jeziku.

– Vremena se menjaju, to je normalno, a sa njima i odnos prema radu i sticanju znanja – kaže profesorka Stankić. – Čini se da je danas sve teže naći nekog ko je spreman da sedne i zagreje stolicu. Sve je postalo instant varijanta. Naša deca su posledica svega što se dešava u našem društvu. To znači da morate da imate kratke obuke i virtuelne načine objašnjavanja kojima ćete im približiti gradivo. Nastavnici treba da budu korak ispred svojih đaka, dovoljno domišljati, mudri da im priskočimo u pomoć i pokažemo da sve što je valjano i dugotrajno čovek mora da nauči ulažući trud i vreme.

Priča nam profesorka i da rutina ne postoji u radu sa ljudima, naročito ne sa decom! Kratko i jasno. U jednoj rečenici sažeto je sve ono čega jedan nastavnik treba da se drži.

– Predavači bi trebalo da imaju mnogo više veštine, da znaju šta im je činiti ako dete neće da obavi svoj deo posla – savetuje profesorka. – Obaveza nam je da budemo u 21. veku, da stalno radimo na sebi i držimo korak sa vremenom. A, obaveza roditelja je da vaspitaju dete da bude samostalno i da ima dovoljno samopouzdanja, jer samo tako može da korača svojim putevima. Osim toga, prosvetni radnici treba više da budu osetljivi na individualnost i da imaju više načina prenošenja znanja. Nekada je to bilo drugačije, ali danas je takav pristup radu neminovan, ma koliko bilo zahtevno i teško.

Zato su na časovima profesorke Milanke Stankić, laptop i projektor sasvim uobičajeni. Sa svojim đacima je na kišobrane ispisala puškice i okačila ih po učionici, često đaci čitaju lutkama, a radeći “Mostove” Ive Andrića učenici su napravili pravu ćupriju na Drini…

– U svet nauke uvela sam primenjenu korelaciju, kako bi se đacima na času aktivirala sva čula – objašnjava Stankićeva. – Kada rade “Mostove” koji obiluju bogatstvom jezika, stila, muzike, prosto je grehota ostaviti đake da pred sobom imaju jedan linearan tekst. Zahvaljujući njima naučila sam šta je tehnika “papir maše” i napravili smo most koji je postao naše didaktičko sredstvo koji služi uvek kada učimo nešto što je vezano za Ivu Andrića, za putovanja. Pravili smo i filmiće na kojima su delovi časova i to su đaci objavljivali na “Jutjubu” kao primer kako nešto može drugačije da se predstavi.

Danas je, kako kaže profesorka, posebno teško deci približiti pisanu reč i spojiti neprolazna dela i modernu literaturu i jezik.

Mnogobrojne stvari dolaze iz kuće i ljubav prema knjizi rađa se još u ranom detinjstvu – jasna je profesorka Stankić. – Radila sam jedno malo istraživanje u biblioteci i od 78 đaka prvog razreda njih 45 nikada nije čulo za “Pepeljugu”, a za to se ne mogu kriviti nastavnici. Velika je dilema kako pomiriti savremeno i ono što je za “vjek i vjekova”. Ima novih tekstova i autora, ali sigurna sam da je jedan “Jazavac pred sudom” neophodan u čitankama, ne samo zato što je to vanvremensko delo već zato što u sebi nosi značaj kritičkog mišljenja koje se mora gajiti kod dece. A, ako neki tekst to može da uradi, onda je to “Jazavac pred sudom”, štivo koje u 21. veku može da nam otvori oči i kaže nam kako da se borimo za svoju slobodu i protiv onog što nas tišti. Kao i u svim oblastima života, sve je stvar mere.

APLIKACIJA “PADEŽI”

Profesorka je i autor aplikacije “Padeži” koju korisnici android telefona mogu da preuzmu iz “Plej prodavnice”. Zahvaljujući toj aplikaciji stigla je 2019. godine do četvrtfinala takmičenja za tehnološku inovaciju Ministarstva prosvete i izabrana je da bude u programu obuke za poslovni model.

– Ona je najpre bila namenjena strancima koji uče srpski jezik, ali je vremenom postala neizostavni deo i kod naše dece, jer kroz primere rečenica i pitanja mogu brže i lakše da nauče padeže – objašnjava autorka, čija dela su i metodički priručnik “Jezik kroz igru”, zbirka zadataka za srpski kao nematernji jezik, akreditovani seminar “Korak ka kulturi”.

NEOPHODNA ZA ŽIVOT

Kada je pre nekoliko godina, radeći “Malog princa”, rekla đacima da zatvore oči i da zamisle jedan kovčežić, pa da u njega zapakuju sve što im je neophodno za život, jedna učenica nije zatvorila oči već je gledala u tablu.

– Pitala sam je da li je razumela zadatak, a ona mi je rekla da zna šta će da stavi u kovčežić: “Vas profesorice”! Kada dobijete takav odgovor onda znate da ste na pravom putu – kaže Milanka Stankić.

Večernje novosti

 



KOMENTARI

  1. mikim kaže:

    Ovo je zaista divno!

  2. Jole kaže:

    Respect za profesoricu…

  3. Adrijana kaže:

    Respekt za trud i rad ove izuzetne nastavnice

  4. Ime kaže:

    Ovakav treba da bude svaki profesor/ka i nastavnik/ca,drugačije se ne moze danas.

  5. Petar G kaže:

    Poštovanje

  6. Vladimir kaže:

    Ne znam cemu negativni komentari. Najdraza nastavnica i profesorica , bila i ostala i posle 25 godina 🙂 hvala na svemu.

  7. Anonimni kaže:

    Ma predivno

  8. Anonimni kaže:

    Predivna vest. Bilo bi dobro da ima više ovakvih nastavnica.

  9. Vesna kaže:

    Predavala mi je srpski jezik pre 20 godina, jedan je od retkih profesora koju je ceo rezred voleo ❤ Cestitam i hvala na svemu naucenom!

OSTAVITE KOMENTAR