Subotičanke za Singericama

U zbirci fotografija iz međuratnog perioda u Subotici, nisu retke kolektivne slike raznih udruženja  – građanskih, sportskih, humanitarnih…tu su radnici iz fabrika, đaci, politički istomišljenici, zatim antialkoholičari i drugi koji su svoje skupove ovekovečili zajedničkom fotografijom.

Subotica, 1932. godine

Među njima su i polaznice kursa šivenja na dve fotografije koje je načinio foto Kapista. Iako slikane u različito vreme, imaju istu kompoziciju i obavezne detalje: jugoslovensku i američku zastavu u pozadini i reklamne plakate proizvođača šivaćih mašina Singer.

Zanimljivo je to da su iste takve fotografije nastale i u drugim gradovima i varošicama predratne kraljevine. Naime, bila je to velika kampanja američke firme Singer – besplatni kursevi šivenja. Danas bi to nazvali marketingom, jer je ova američka kompanija svojim prodavnicama premrežila celu zemlju i zauzela  lokale u centru svakog grada.

Podsetimo se šta je za jednu ženu tada značila šivaća mašina. Ne samo mogućnost za krojenje garderobe i krpljenje, nego i retka prilika za zaradu u vremenu kada je pred ženama bio mali izbor zanimanja. Za njih nisu bile škole već najčešće domaćinstvo i veštine koje su potrebne u vođenju kućnih poslova. Stoga je Singer šivaća mašina bila poželjan miraz, a uz nju, naravno i spretno rukovanje.

Danas Singeru možda više i nije potrebna velika reklama. Još uvek kažemo „RADI KO SINGERICA“ kada opisujemo preciznost i pouzdanost.

foto: Kapista



KOMENTARI

  1. Megille kaže:

    Nitko ne zna gdje se nalazila prodavnica Singer u Subotici ?

  2. Miša_Su kaže:

    Kada sam pročitao naslov setih se mode 70-ih. Iz Trsta su uveliko stizale farmerice Swinger. Zahvaljujući kroju sve su “Subotičanke u Swingericama” izgledale super 🙂

  3. Aleksa kaže:

    @Megille
    Nalazila se u prizemlju Nicin palate. Na uglu je bila prodavnica Union a do nje levo prodavnica Singer.

  4. Mamin mali mornar kaže:

    Sedela sam
    Za masinom sila sam
    Pitali me oficiri cija sam
    Ne pitajte oficiri cija sam
    Vodite me vasoj kuci vasa sam
    (narodna pesma)

    J.St .Popovic: “Kir Janja”
    A sto ti je zensko? Hoce moda, hoce visoko, hoce siroko, hoce mlado oficir…

    Sve do negde duboko u 20-tom veku odeca se je šila uglavnom u domacoj radinosti. Porodicno svaka familija sama za sebe. Ko nije imao Singericu ili nije znao tehniku krojenja i sivenja, morao je angazovati profesionalnog zanatliju ili komsinicu Daru koja je to znala. Silo se sve, od posteljine, preko donjeg vesa pa do zimskog kaputa. Tekstilna konfekcija je u nasem podneblju imala slabe sanse zbog relativno malog trzista. Ogromna vecina stanovnistva je nosila iskljucivo narodnu nosnju, (pogotovu Bunjevci i Bunjevke) , a za narodnu nosnju koja je po pravilu unikatna, ili slicna ali ne i jednaka, industriska obrada tekstila nema nikakve svrhe. Koliko se secam u Subotici je bilo vise trgovina sa tkaninama, stofovima za odela i “cugerom” i platnom za ves i posteljinu, nego sto je bilo prodavnica gotove odece. Dakle imati Singericu u kuci pa jos uz to i snajdericu koja zna da je koristi, e to je vec je bio glavni zgoditak na bracnoj tomboli. Svi modni casopisi i zurnali iz tog doba su imali poseban dodatak – “Krojni arak” gde su bile nastampane mustre za krojenje haljina, ili cega vec. Singerovo pretstavnistvo i servis pored Foto-Berte, Pekare i Uniona cinio je raznolikost tadasnjeg gradskog jezgra za razliku od danasnjih trgovackih “monokultura” Singerove masine su bile neunistive isle su sa generacije na generaciju i bile su dizajnirane u lepom Jugendstilu. Mislim da je odlaskom poslednjeg Singerovog mechanicara i poslovodje u Nemacku, sredinom 60-tih godina, predstavnistvo prestalo sa radom. Na poslednjoj slici vidimo polaznice Singerovog tecaja sivenja i ispred njih devojcicu sa mini- sivacom masinom koja je bila potpuno fukcionalna i pomocu koje su devojcice u u najranijem uzrastu pripremane za svoju buducu ulogu. Curica je odevena u “Matrocko ruvo” koje su prvo nosila deca Nemackog Kajzera Vilhelma prilikom otvaranja Severnomorskog kanala 1895 god. i od tada se ta moda mornarske odece za decu prosirila po celoj Evropi, narocito kao standardna uniforma Hora Beckih decaka. Mene su jos svojevremeno takodje oblacili u matrocko ruvo, zimi tamnoplavo sa belim prugama, i leti belo sa plavim prugama.

  5. STeve kaže:

    @Megille
    valjda je netko znao, inace ne bi dugo opstali

  6. croat kaže:

    Mali mornar,
    pocetak komentara nije obecavao ali na kraju ispade sjajan. Puno interesantnih informacija o kojima nit sam imao pojma nit sam uopste razmisljao o njima. Kako bi bilo lepo da neko skupi price Lanskoga i ljudi poput vas i napise neku knjigu, ne neku suvoparnu istorijsku nego kao neka svedocanstvo o vremenima kojih nema potkrepljena slikama.

  7. Mali mornar... kaže:

    @ Croat,

    Vec sama cinjenica da su u Subotici bile mnogobrojne zanatske radnje za presvlacenje dugmadi dovoljno govori o cinjenici da je odeca uglavnom radjena individualno u domacoj radinosti i na vlastitoj Singerici. Teze i zahtevnije stvari kao muska odela ili slicno, izradjivali su profesionalni krojaci kojih je u Subotici takodje bilo prilicno mnogo. Kakonji, Kozomara, Gazdag, samo su neka imena koja mi trenutno padaju napamet. Red je i njih spomenuti.

  8. croat kaže:

    Ja se secam da je u ulici Marka Oreskovica bio jedan stari zanatlija, zvao se Geršli ili nekako tako , radio je popravke stofanih kaputa i presvlacio je dugmadi. Znam zato sto je jednom moja mama tamo popravljala kaput koji su moljci naceli i bio sam iznenadjen kako ga je skrpio i to tako da se rupa nije ni videla uopste!

  9. plise kaže:

    Osim navedenih prodavnica i zanatskih radnji, postojale su i radnje za plisiranje. Sećate li se plisiranih suknji? Ovih dana su se vratile u modu!

OSTAVITE KOMENTAR