Subotica se poslednjih godina ne suočava sa pojedinačnim greškama, već sa kontinuitetom urbanističkih odluka koje postepeno narušavaju ambijentalnu celinu grada i uvode arhitektonski nesklad. Dovoljno je prisetiti se nekoliko primera.
Požar na krovu hotela „Gloria“ i sprat koji je potom iznikao. Novija zgrada u Vuka Karadžića 21, koja gabaritno i arhitektonski odudara od susednog objekta. Objekti u Cara Dušana 6 i u Đure Đakovića 2, koji su već godinama predmet stručnih i građanskih polemika.
Intervencije u zoni Palića, naročito u prostoru Splitske aleje, pokazale su koliko je ova celina osetljiva na parcijalne zahvate. Kada se jednom dozvoli odstupanje u visini, gabaritu ili oblikovanju, posledice se ne zadržavaju na jednoj parceli – menja se karakter čitavog prostora.
Subotica nije običan grad. Ona je jedan od najznačajnijih centara srednjoevropske secesije. Dovoljno je pogledati Gradsku kuću, obnovljenu Sinagogu ili Rajhlovu palatu da bi se razumelo koliki je arhitektonski kapital u pitanju.
Grad sa takvim nasleđem ne može se oslanjati isključivo na administrativne procedure i formalne saglasnosti. Potrebno je krovno, stručno i javno odgovorno telo koje će sistemski analizirati projekte, davati obrazložena mišljenja i postavljati jasne kriterijume razvoja u zonama od posebnog značaja.
Primer takvog modela postoji u evropskoj praksi. Varšava ima gradsku urbanističko-arhitektonsku komisiju – telo sastavljeno od uglednih profesora, urbanista i stručnjaka za mobilnost i pejzažnu arhitekturu, koje daje stručna mišljenja o planovima i strateškim dokumentima grada. Ne izdaje građevinske dozvole, ali njen stručni stav predstavlja institucionalni filter između investicionog zahteva i javnog interesa. Dok evropske prestonice institucionalizuju ulogu struke, Subotica i dalje ključne prostorne odluke donosi bez krovnog stručnog autoriteta. Slede fotografije rada komisije.
Subotica bi morala da formira sličan Arhitektonski savet – telo od devet članova koje bi činili:
2–3 profesora arhitekture i urbanizma, sa iskustvom u oblasti zaštite istorijskog ambijenta i planiranja;
predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture;
istoričar umetnosti, posebno sa ekspertizom u oblasti srednjoevropske secesije;
stručnjak za javni prostor i urbanu mobilnost;
predstavnik Istorijskog arhiva Subotica;
1–2 investitora koji su dokazano realizovali projekte visokog arhitektonskog kvaliteta u gradu;
predstavnik „Zavoda za urbanizam“, sa operativnom ulogom u sprovođenju odluka Saveta.
Takav savet ne bi bio protokolarna komisija. Njegova uloga bila bi da daje obavezna stručna mišljenja za projekte u zonama posebne vrednosti – na Paliću i u istorijskom jezgru grada – da zahteva korekcije projekata koji narušavaju ambijent i da javno obrazlaže svoje stavove. Time bi se obezbedila transparentnost i podigao nivo stručne rasprave pre donošenja ključnih odluka.
To nije pitanje blokiranja razvoja. To je pitanje njegovog kvaliteta i dugoročne održivosti. Subotica je u prošlosti imala Savet za razvoj grada i Društvo arhitekata koji su aktivno učestvovali u planiranju. Tih osamdetih godina grad je doživeo preporod.
Realnost je, međutim, da današnja gradska vlast ne pokazuje ni političku volju ni institucionalni kapacitet da uspostavi takav model. To se vidi i u odnosu prema već započetim inicijativama. Podsetimo se da je 2020. godine najavljena obnova fasada na Korzou 4, u Branislava Nušića 2 i na Trgu republike 2, za šta je bilo opredeljeno ukupno 247 miliona dinara – 200 miliona iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i 47 miliona iz budžeta grada. Projekat je predstavljen kao deo unapređenja turističke rute secesije i kao strateška investicija u identitet grada.
Pandemija je poslužila kao obrazloženje za odustajanje. Međutim, od tada do danas nije pokrenuta ozbiljna inicijativa da se ta sredstva ponovo obezbede niti da se rekonstrukcija palata vrati u fokus javne politike. Posebno je zanimljivo što je ista politička koalicija i tad i sad na vlasti u gradu, u pokrajini i u republici i logično bi bilo da se započeti projekti realizuju.
Formiranje Arhitektonskog saveta podrazumeva spremnost da se deo odlučivanja prepusti struci i da se uspostave trajni standardi koji važe bez obzira na politički ciklus. Takva institucionalna zrelost trenutno izostaje.
Zato je važno govoriti o ovoj ideji sada – ne kao reakciji na jedan slučaj, već kao zahtevu za sistemsku promenu. Subotica mora odlučiti da li želi da svoj identitet čuva kroz institucije ili da ga postepeno prepušta parcijalnim interesima i kratkoročnim pritiscima.
Grad će trajati duže od svake administracije. Ali odluke o prostoru traju najduže.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Teško. Administraciju jednostavno zabole za grad, arhitekturu i životnu sredinu i njima je jedino važno da zadrže funkcije. Ne da ne vole ovaj grad nego ga otvoreno mrze i samo gledaju da što više izvuku iz njega.
Nekako je najveća šteta što je puno starih i starijih objekata izgubilo veliki deo upotrebljivosti jer su grad i investitor odlučili da pored njih uguraju neku zgradu. Pomenuta zgrada u Cara Dušana tj. kod Sarićevog spomenika je dobar primer. Taj relativno mala površina bi dobro poslužio kao „dvorište“ za onu nesretnu ofucanu zgradu Subotičkih Novina koja bi dobila prostor za zelenilo, redovan kolski pristup i parking. I samo okruženje bi po meni delovalo prostranije. Ona zgrada pored SDK je tek besmislena. Uska ulica, pretrpano automobilima, zagušljivo, mračno i sa pogledom na Maxijeve kontejnere. Taj prostor je po meni trebalo urediti, napraviti redovnu stazu ka plavom pasažu, zasaditi zelenilo koliko god je moguće a veći deo ostaviti kao zatvoren parking za Dom Vojske. Nije obližnji ugostitelj bezveze pokupovao one placeve i (bivše) kuće pored.
Sve je to lepo samo u kom paralelnom univerzumu? Rupa koja je dva puta krpljena u dve nedelje je opet rupa. Takva je ku..bolja . A mi to placemo , placamo ,Marine i Trst se gradi
Svuda su građevinski radovi predmet korupcije, a posebno u banana državama kao što smo mi. Ono što može da se vidi golim okom jeste da gradska uprava ispunjava sve želje investitorima. Gradi se na nemogućim mestima, prosto ne znam ko će tamo da živi. Ili su to najprometnije ulice i ćoškovi, ili su to neke sporedne uske ulice gde nema uslova za komforan život.
Generalni plan postoji formalno, ali se on stalno menja kada investitor kupi neki jeftin plac, bilo gde. To dovodi vlasnike porodičnih kuća u nepovoljan položaj jer oni u slučaju prodaje mogu da traže cenu za jednu, recimo staru kuću. Kada bi znali da će sutra tu biti dozvoljena gradnja višespratnica, onda bi i cena nekretnine višestruko skočila.
Zato vlada potpuni haos. Tamo gde je prisutna novogradnja , grad nam liči na Novi Pazar. Pre Arhitektonskog saveta svoj posao treba da odradi tužilaštvo i policija.
Razumem primedbe i nezadovoljstvo koje se pominje u komentarima. Upravo zbog takvih primera smatram da gradu nije potreban još jedan ad hoc potez, već jasan i dugoročan mehanizam odlučivanja.
Kada se odluke donose parcijalno i bez stručnog filtera, posledice ostaju decenijama. Zato predlog Arhitektonskog saveta nije politička parola, već pokušaj da se uvedu standardi koji važe za sve — bez obzira na investitora, trenutak ili političku strukturu.
Bez pravila i institucionalne odgovornosti svaka rasprava ostaje na nivou pojedinačnih slučajeva. Sa pravilima, grad dobija kontinuitet.
Grad se ne menja preko noći, ali može početi da se menja onog trenutka kada uvede jasne kriterijume.
Ako se ikad u Srbiji dodje do promene , prioritet su muzeji korupcije gde ce se svaki maloumni glasac silom sprovesti. Kao Nemci sto su 1945 morali obilaziti koncentracione logore.
Moj gospon Ilankovicu. Pisete eseje o objektima koji su se kako ipak uklopili u pejsaz suboticke arhitekture, ali ni jedne reci o ruglima od fasada po celom gradu, raspadnutim objektima i katastrofi od ulice koja se zove Petra Drapsina na primer. Dok vama smetaju uredno omolovani objekti od tri sprata i moderne zgrade nastale na temeljima poluraspadnutih udzerica i nakrivljenih nabijanica (TM). Nema u Subotici nikoga ko bi iole pogledao u buducnost od te vase slavne struke. Subotica je grad secesije zato sto su vizionari tog vremena upravo apsolutno suprotno od vas rekli – rusimo ovo staro djubre i pravimo novo za buducnost. Zaista je cudno da od toliko arhitekata u Subotici, nema ni jednog kome smetaju sva moguca zapustena, poluraspala rugla. Pitam se kako komentarisete nikada neizgradjeni bazen u dudovoj sumi, svi odreda cutite da se nekome ne zamerite, srusenu fabriku bicikala Partizan isto od vas bajnih strukovnjaka ne smen niko da pomene, ima tu jos milion objekata u slicnom, stanju ali nikako ta vasa struka da se fokusira na ruglo, otpad i raspale gradjevine u centru grada.
@Stormwatch…Ima bar jedna arhitektica u Subotici koju izuzetno cenim i koja se celog svog zivota bori za zastitu nasledja svog grada, a posto svi znamo o kome je rec ne moram da joj navodim ime (sto inace nerado cinim). Bas citam njenu knjigu i neverovatan je broj raznih urbanistickih planova koji nisu sprovedeni u delo. Mislim da je cak i Radijalac uspeo iz 3. pokusaja, a Narodni park (cak i plovni kanal do njega) nikada nije napravljen (a ni nece jer je Prozivka sada tamo).
Hvala na komentarima.
Ne smeta meni novo, niti smatram da grad treba da ostane zamrznut u vremenu. Subotica se razvijala i u vreme secesije – rušilo se staro, ali se gradilo planski, uz jasnu viziju i u skladu sa tada savremenim urbanističkim pravilima.
Potpuno je tačno da u gradu postoji veliki broj zapuštenih objekata, nerešenih prostora i propuštenih investicija. To jeste ozbiljan problem. Međutim, upravo to pokazuje da nam nedostaje sistem i kontinuitet u upravljanju prostorom. Bez jasnih kriterijuma imamo i rugla koja propadaju i nove objekte koji nisu uklopljeni u širu celinu.
Grad ne pati od manjka ideja – planovi su postojali i ranije – već od nedostatka mehanizma koji obezbeđuje dosledno sprovođenje i stručni filter iznad pojedinačnih odluka.
Zato predlog Arhitektonskog saveta nije protiv razvoja, već za razvoj sa pravilima i dugoročnom vizijom.
To je suština.
@Trovach
Ako se dobro secam te Arhitektice….da nije to mozda ista Arhitektica koja je pre 30 godina javno kritikovala gradsku vlast na sva zvona po medijima a onda prekinula kritiku kada je firma njenog Muza dobila posao prodaje klinker kocke, likujuci na sav glas kako je ona kritikom postigla to sto je zelela. U mom svetu se to zove manipulator u nepotistickoi sluzbi sukobljenih interesa.