Subotici treba još parkova

Iz dana u dan Dudova šuma je sve punija. Tokom gotovo celog dana tu su sve generacije; roditelji s malom decom, omladina, stariji… Puni su sportski tereni, teretana na otvorenom, staza za trčanje, klupe, dečje igralište, park za pse, zelene površine…

Na tartan stazi u Dudovoj šumi šetači i trkači se smenjuju kao na pokretnoj traci

Pandemija sa svim merama: zabranom okupljanja, zatvorenim lokalima, radom od kuće, onlajn učionicama; a naročito novi uslovi stanovanja koji ne predviđaju nikakvu zelenu površinu za igru dece i druženje stanara – sve to traži planiranje nekoh novih, većih, zelenijih i sadržajnijih parkova u gradu.

U Lenjinovom parku mnogi svakodnevno potraže mesto za predah

Ovih dana počela je sadnja, neke sadnice se i dele, ali svega toga treba još mnogo više i organizovanije; da se sadi i čuva, onako kako se to već godinama radi u centru grada i na Paliću gde su cvetne leje i travnjaci uređeni besprekorno.



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Sto bi nasi urbanisti rekli nemamo mogucnost, kraj rasprave. Prostor treba investitorima a ne gradjanima.

  2. avet kaže:

    Glavni pametnjakovići onomad doneli odluku, napravili pogrešan potez na štetu živih ljudi, a u korist mrtvih…
    Da se pored gusto naseljenog dela grada koji vapi za prostorom za rekreaciju stanovnika, sportske aktivnosti, šetnju i udisanje malo više čistog vazduha, polako širi GROBLJE, na uštrb Dudove šume, koji je imao teren za hokej na travi i neke ostale sportske terene, a kojih je sve manje i manje.
    Bazen i groblje, baš „idu” jedan uz drugog.
    A sa vremena na vreme kao spominju izgradnju centralnog groblja negde iza 2. kasarne.

  3. Marija kaže:

    Bravo za autorku, predivan tekst kao i uvek, kratko i jasno!

  4. V kaže:

    Prvo je bilo groblje. I treba tamo da ostane. Kasnije su, na uzas i krajnje nepostovanje, pored izgradjeni studentski dom i bazen, kojima u stvari tamo nije mesto. Ostavite mrtve na miru.

  5. Zeleno , volim te zeleno kaže:

    Potrebno je generalno i to vrlo temeljno sa svih mogucih aspekata razmotriti savremeni odnos prema zelenilu, parkovima i grobljima. Parkovi u smislu malo travice i malo stazice sa ponekom klupicom i par cvetova su danas potpuno besmisleni i nikome potrebni. Danas je trend u svetu izgradnja i planiranje zelenog pojasa po gradskom obodu, nesto nalik na takozvani “Engleski park” u sustini jedna velika na mnogo hektara posumljena povrsina (vetrozastitni pojas?) Nesto kao jedna kultivisana suma sa vise malih ili vecih vestackih jezera. Obaveznim Trimm i Jogging stazama, gimnastickim spravama, sportskim terenima, gastronomskom ponudom, travnjacima, odeljenim parcelama za porodice sa decom, isto tako i odvojene parcele za ljubitelje pasa gde ce moci neometano da izvode svoje ljubimce. Staze moraju biti dovoljno siroke da prihvate i gde ce biti dovoljno mesta za dzogere i setace i bicikliste. Urbana kultivisanost i tolerancija posetilaca se podrazumeva sama po sebi. Subotica ima prostornog potencijala za nesto takvo, ali stanovnici ne mogu ocekivati da ce svi imati jedan takav rekreacioni park ispred svojih vrata. Velika posumljena povrsina sa svim vidovima za rekreaciju na otvorenom, je jedan ogroman i to generacijski posao koji se, ako se jednom zapocne (po principu koliko para toliko muzike) onda dalje nastavlja kao stafeta i prosiruje iz jedne generacije u drugu. Takav jedan poduhavat se ne moze poceti i zavrsiti za kratko vreme. Konfucije je rekao – I najduze putovanje pocenje sa prvim korakom. Za taj prvi korak je doslo vreme. Sto se groblja tice neophodno je potrebno izmeniti navike i obicaje koji datiraju jos iz 18 ili 19 veka. Mora se razmisliti o novim i alternativnim sahranama jer je klasicni pokop na groblju danas uveliko prevazidjen i stvara mnogobrojnre probleme oko prostora ali i nepotrebnih finansijskih troskova. Stoga mislim da je potreban jedan centralni krematorijum koji ne mora biti obavezno u Subotici. Moze biti smesten negde gde bi svima u regionu odgovaralo. Pohranjivanje urni bi se moglo takodje liberalnije obavljati i ne samo na grobljima koja su i inace vrlo zapustena ne samo od strane uprave vec i od zakupaca koji same grobove slabo ili uopste ne odrzavaju.

  6. Lupetanja kaže:

    Nista od toga

  7. K kaže:

    Postoji park u Malom Bajmoku, preko puta Knez petrola. Zapušten. U čijoj je nadležnosti održavanje istog?

  8. Milan kaže:

    @ Zeleno , volim te zeleno Groblje u vidu krematorijuma ? Mislili smo da ta vremena se neće vratili. Ili će opet…?

  9. Zeleno, volim te zeleno kaže:

    @ Milan
    Postoji groblje i postoji krematorijum. To su dva razlicita pojma koja se medjusobno apsolutno ne mogu uporodjeviti niti je jedno nesto “u vidu” onog drugog. Kremiranje pokojnika je prastari nacin zbrinjavanja zemnih ostataka jedne umrle osobe i poznat je hiljadama godina svim ljudskim drustvima i civilizacijskim formama. Tvoja asocijacija izmedju krematorijuma i “tih vremena” je potpuno deplasirana jer su “ta vremena” trajala nekih cetiri godine a kremorijum odnosno spaljivanje pokojnika, su par milenijuma stariji. Sahranjivanje pokapanjem u zemlju je takodje jedan nacin koji covecanstvo upraznjava vec hiljadama godina. Postoji i jos mnogo drugih vidova sahrane i sada ne bih da ulazim u detalje, to je tema za etnologe. Cinjenica je da su Suboticka groblja u vreme svog nastanka bila na dalekoj periferiji odnosno skroz udaljena od gradskog oboda. Danas je topografska situacija grada sasvim drugacija i treba uzeti u obzir da osim pokojnika jos uvek ima i onih zivih ljudi kojima je zemljisni prostor od vitalnog znacaja. Ziveti u gradu i teziti urbanom i savremenom nacinu zivota, a drzati se pogrebnih obicaja od pre koju stotinu godina je nesto kontraproduktivno. Nekada su u Subotici (i ne samo tamo) pokojnike polozili u njihovoj kuci na odar i rodbina, prijatelji, komsije i poznanici tri dana probdeli i defilovali pored kovcega i odavali im postu. Danas se to vise ne radi iza to postoje vise nego dobri razlozi. Zbog toga ako se sve u savremenom zivotu modernizuje, onda mogu to i sahrane, odnosno nacin sahranjivanja.

  10. Kika kaže:

    Potrebno je lepše urediti igradski park koji se nalazi između Jadrana i Ž. Stanice, staviti igralište za decu, teretanu na otvorenom.

  11. Diskutant kaže:

    @Zeleno , volim te zeleno – glupostima nikad kraja! Verovatno si potrošio zavidan broj dana kako bi objasnio neukim i ‘tradicionalno’ zaostalim građanima Subotice kako se grade parkovi, čemu služe, kao i o potrebi građana na javni prostor za rekreaciju po kvartovima – jer ti se u današnjim prilikama ne kupuje vikendica. Ništa posebno nisi napisao iako si se setio i Konfučija (to ne znači da si postao filozof, već samo filozofiraš). E, mali moj, imala je Subotica u svom užem i širem sastavu zavidno velike i uređene parkove, sportske objekte, pa i privredu u kojoj se radilo i proizvodilo. Imala je Subotica svoj obol šuma koji su stotinama godina – još iz vremena Carevine planski čuvale grad od severca i nanosa peska – dok ih domaćini nisu porezali i položili, poljoprivredni pojas koji je hranio sve a ne samo građane Subotice… imala je Subotica za tako vredne građane i gde ih dostojno pokopati – bilo u grob, bilo urnu… uz sve običaje i zaslužen pijetet. I baš danas, u opštem razvoju i civilizacijskom napretku – kako veliš, drznuo si se kritikovati grad u koji nisi dao niti koliko crno pod noktom. Upravo su navale u sam centar Subotice proizvele ovu današnju ‘zaostalu’ Suboticu koja više ni za svoje mrtve građane nema obzira. Zašto mi, Subotičani, trebamo ponovo ostvarivati želje takvih nedosanjanih engleskih vrtova i travica? Zašto trebamo utrošiti svaki porezni dinar na jalove prohteve neznalica? Smetaju groblja? Meni lično smetaju engleska travica s tu i tamo zasađenim čempresom – ako je na vidiku namera otuđenost od urbanog prostora i uvođenje grobljanskog štiha u centar grada – hvala lepo! Tako su neki ‘filozofi’ sedamdesetih godina u delo proveli izbacivanje tramvaja i uvođenje E-5 puta i promet kamionima u sam centar grada, Nastavilo se rušenjem gradskih blokova i zelenih površina, izgradnjom stambenih naselja u strogom centru pod motom “nikada dovoljno blizu Gradske kuće”, jer su novaci sve želili odmah ‘uz vrata’ svog stana.. danas su na delu najnovija rušenja zaštićenih spomeničkih objekata u centru kako bi investitori imali posla, a ujedno se promenio i prepoznatljivi izgled Subotice. Upravo je to dokaz nazadovanja i necivilizacijskog ophođenja jer sve pridošlice žele izmeniti Suboticu, očešati se o gradsko-državni novac, a ne prilagoditi se životu u gradu u koji su se dotepali. U celoj temi bitnija su okupljališta pasa i njihovo zagađivanje javnog prostora, manje su bitni ljudi…. Zato niti ne žele znati za subotičke parkove – koji su nekada postojali i služili za šetnice, odmor i dečiju igru, ne žele znati šta je Korzo značio za mlade i malo starije… ukratko, ne žele znati tolerisati zajedništvo već samo žele ignorantno živeti pored drugih. Na delu je očito i namera odstranjenja svake subotičke tradicije – pa se prešlo tako i na mrtve… Hoće li se u cilju novog napretka porušiti i crkve… ili dovoljno dugo čekati da se poruše same?

  12. Dipl.dr.mr. kaže:

    O da, manjkamo zelenih površina i parkova.
    Uvećajte mapu Subotice. Zelenih površina, tu i tamo, vrlo malo. Uz današnji tempo gradnje i planiranja, bojim se da i nema mesta za ozelenjavanjem. U strateškom smislu, a za šta definitivno nema ni intelektualnih ni finansijskih ni političkih kapaciteta, i svestan sam da ovde iznosim utopijsku ideju, jedini zeleni spas bi bila transformacija železničkog teretnog čvora, njegovo izmeštanje van grada, a pretvaranje iste površine na relaciji od fabrike Pionir do Libalegelő (Park Libos) u park i šumu. To je površina od oko 400 hiljada kvadratnih metara površine koju uglavnom zauzimaju čelik i beton, ispod koga je zemlja zagađena, a iznad koje vazduh ima boju…

  13. Neko iz publike kaže:

    U takmicenju u blesavosti izmedju Subotickih Madjara i Subotickih Srba, reprezentaciju Madjara predstavlja Megille, (trenutno se potpisuje kao diskutant) a reprezentaciju Srba pretstavlja Pera zvani Istina. Oba takmicara su solidno pripremljeni i oni su u odlicnoj kondiciji. Takmicari se casno i fer bore i liferuju bespostednu titansku borbu. Za sada je rezultat neresen.

  14. Anica Tonkovic kaže:

    Sta reci, imate ogroman prostor kod bivse fabrike Zorka, zasto ne bih preurdili iz deponije smeca u divan park .Naravno nezna se cija je deponija ali da je uzasno i sramota za ovak grad, to je cinjenica. Gde su nam ekoloska drustva, zasto cute?????

OSTAVITE KOMENTAR