Subotička arhitektura od Hale do Lepe Brene (Neosecesija)

Moderna arhitektura u Subotici, donela je posle rata nove principe gradnje i nove oblike kao što su zgrade sa ravnim krovom, fasade jednostavnih linija i funkcionalnost ispred svega.

 

Estetski doživljaj je sadržan u osećanju pripadnosti novom vremenu i modernom svetu koji se ubrzano izgrađuje.

 

Kritika ovog stila, doći će kasnije kada Subotica već bude imala brojne moderne javne i stambene zgrade i kada one postanu uobičajeni deo pejzaža.

 

Sjemenište Paulinum

Teslina ulica

Tradicionalno skeptični Subotičani, nisu imali poverenja u fabrikovane građevinske elemente kojima su brzo i jeftino podizane višespratnice. Njihovo vrednovanje će mnogi revidirati kada sa povratkom tradicionalnih materijala dođe i vreme javašluka, potkradanja i nemara (čitaj : devedesete i dvehiljadite).

 

Kraj monotonije ovog razdoblja u arhitekturi, označila je izgradnja Hale sportova i njenog krova koji inspiraciju crpi iz nekih japanskih motiva. Sedamdesete donose ponovo ornamente na fasade i detalje koji nemaju funkcionalnu vrednost. Ovaj prelazak od moderne ka postmodernoj arhitekturi, uslovno se naziva „neosecesija“.

Na nove složenije forme i življe boje, Subotičani će odgovoriti pozitivno, dajući od milošte imena novim zgradama i tako istaći njihovu individualnost naspram jednoličnih blokova nastalih masovnom izgradnjom prethodnih decenija.

 

Iz tog vremena su ostala imena zgrada Lepa Brena i Danijel, najvećih konkurenata na izboru za pesmu YU Evrovizije 1983. godine ili, recimo Cipi Ripi, što je i danas jasno šta je.

Krajem osamdesetih, kada se odustalo od samostojećih višespratnica, preovladavala su sentimentalna osećanja da je urbanistički poredak iz prošlih vekova, onaj sa kućama i zgradama sa jednom fasadom prema ulici, nekako najprimereniji čoveku. Nastali su tada planovi novih gradskih blokova sa zajedničkim dvorištima u kojima će mesto da nađe zelenilo, igrališta, parking…

 

Kao spomenik te neostvarene ideje i ovoga vremena, za budućnost će ostati zgrade koje će svojim položajem zbunjivati one koji  jednom budu pokušavali da dokuče namere današnjih graditelja i planera.

Na epohu moderne arhitekture šezdesetih i sedamdesetih, danas se uglavnom gleda u jednoj ravni a često se pogrešno naziva socrealističkom.

 

Istina je ta, da bi većina tih objekata  isto izgledala bilo gde u svetu, a pravih primera socrealističkog  stila imamo vrlo malo.

 

“Realni” socrealizam (primer iz istočne Evrope)

 



KOMENTARI

  1. Suncica kaže:

    Prvo je Aladzicka pravila nauku oko secesije godinama a sada ce Secic i vi sa njim da pravite od ovoga.Ne razumem sta je ovde umetnost da ima dase pise o tome,samo su obicne sive zgrade

  2. Ivica kaže:

    Suncica:

    Prvo je Aladzicka pravila nauku oko secesije godinama a sada ce Secic i vi sa njim da pravite od ovoga.Ne razumem sta je ovde umetnost da ima dase pise o tome,samo su obicne sive zgrade

    Pa ova tema ni nije za vas i široke mase koje ne vide, odnosno ne žele da vide, ništa drugo sem sivih zgrada…

    Subotica jeste siromašna kada je reč o modernoj (a tu ubrajam i predratnu, modernističku) arhitekturi, ali svakako da ima nekoliko zanimljivih objekata vrednih pažnje…

    Lansky, tema je odlična, nadam se da sledi nastavak…malo ću pretresti svoju arhivu pa možda nešto dodati…

  3. djomla kaže:

    Ivice tek sad pročitah tvoj komentar.

    Ljudi sa više iskustva u Rusiji znaju da ta “socijalistička arhitektura” u Jugoslaviji nikada nije bila identična onoj u Rasiji i istočnom bloku. Razloga je više a jedan od njih su i tendencije političkog distanciranja od Rusije zbog čega samo uređenje države nije bilo kao u istočnom bloku a samim tim i ni sve društvene pojave što se direktno oslikava i na arhitekturu.

    Ono što je svakako obeležilo taj period je beton kao krut, istrajan i siv materijal. Teško je osmisliti neku ornamentiku na zgradama od 12 spratova izgrađenoj od betonskih ploča, pa se stoga velika pažnja pridavala terasama, stolariji, izgledu krova i boji. To treba da razbije tu vertikalnu monotoniju. Zbog toga su zgrade na Prozivci šarene, krovovi su neobični i nisu prosti (na dve vode), stolarija je često bila zelene boje sa raznobojnim ogradama na balkonima itd…

    Sunčice, nije to nauka ali je ta arhitektura ostavila velike posledice na ovu sadašnju. 

  4. kirdžijaš kaže:

    “Socijalističke betonjare” – Hala sportova,robne kuće Centar,Beograđanka itd. strše duhovnom prazninom,nakaznošću i neukusom poput ideologije koja ih je iznjedrila.Nedvojbeno,secesija i klasicizam će ostati neprevaziđeni vrhunac arhitekture ovih prostora…..

  5. tomislav matkovic kaže:

    politicko distanciranje od rusije je bilo samo do nekih 50tih. posle vise ne. dapace.
    inace gradjevine za vreme sssr se dele na 3 epohe: stalinka (samo ime kaze, gradilo se od 30tih do 50tih), breznevka i hruscovka.

     

  6. tomislav matkovic kaže:

    radujte se sto nijedan stil nije dosao kod nas (masovno)

  7. peja kaže:

    @tomislav matkovic

    Hruščovljeva epoha, koju i sami Rusi nazivaju primitivizam, zaista predstavlja nakaznu arhitekturu koja je na najbahatiji način upropaštavala svaki urbani kontekst. Što se tiče Staljinki, mnoge od njih predstavljaju prava remek dela arhitekture. Dovoljno je samo baciti pogled na Sedam sestara bez kojih Moskva ne bi imala svoju prepoznatljivu siluetu, zatim moskovski i lenjingradski metro, itd. Ima toga još mnogo po celom bivšem SSSR-u i istočnoj Evropi. Poljaci mrze svoju Staljinku iz političkih razloga, ali je ne diraju jer i danas izgleda velelepno. Staljinu se arhitektonski ukus ne može osporiti.

  8. Ivica kaže:

    djomla:

    Ljudi sa više iskustva u Rusiji znaju da ta „socijalistička arhitektura“ u Jugoslaviji nikada nije bila identična onoj u Rasiji i istočnom bloku. 

    …Teško je osmisliti neku ornamentiku na zgradama od 12 spratova izgrađenoj od betonskih ploča, pa se stoga velika pažnja pridavala terasama, stolariji, izgledu krova i boji. To treba da razbije tu vertikalnu monotoniju.

    Samo da se nadovežem na tvoj, a i na komentar tomislava matkovića…Znači brutalnih stilova poput “breznevka” i “hruscovka” nije bilo…

    Ja kao dobar primer uvek uzimam zgrade na prozivci u ulicama B. Rajića i Nade Dimić…Jesu montažne od prefabrikovanih betonskih delova, ali nikako se ne može reći ni da su monotone, a ni sive…čak šta više, smatram da im ni jedna novogradnja nije dorasla, što zbog masivnosti, što zbog kvaliteta i zanimljivih betonskih oblika na fasadi i terasama…

     

    u poređenju sa Moskvom:

     

    Najveći problem je definitivno odsustvo održavanja. Zgrade propadaju, boja se ljušti, a na sve to treba dodati šarolikost i raznovrsnost stolarije, klima uređaja, kao i kreativnog zatvaranja/zidanja terasa…a sada već imamo i prisutan najnoviji trend postavljanja demit fasade oko jednog ili dva stana….prema tome, izgled ovih zgrada je NARUŠEN nakon njihove izgradnje!!!

    U Rusiji su krenuli sa krečenjem kompletnih stambenih blokova. U bivšim socijalističkim državama istočne Evrope je to već davno odrađeno…Na kraju će naša naselja biti najružnija, pošto još uvek ne postoji plan sanacije i održavanja…. 

  9. djomla kaže:

    To odrzavanje fasada, izgleda i funkcionalnosti komplektnih stambenih naselja bi trebalo da bude u nadležnosti Direkcije za izgradnju grada.

    Potrebni su pre svega zakoni i uredbe koje će definisati obaveze što stanara što Direkcije za izgradnju grada. Mesečno izdvajanje sredstava za potrebe održavanja zgrade bi morali da se uvedu.

    Od prikupljenih sredstava bi se uradila izolacija, sredila fasada, popravio krov, zamenio lift, ulazna vrata itd… To bi trajalo godinama, ali bi kroz 5 ili 10 godina zgrade postale funkcionalnije, bezbednije, čistije i energetski efikasnije.

    U ovakvom bezakoju, stanari pojedinih zgrada ne mogu da se dogovore oko najobičnije deratizacija zgrade.

    Ako ljudi u kućama mogu da održavaju ogradu, trotoar i sve što imaju u dvorištu a da ih niko ne pita odakle im novci, mogu i stanari u zgradi da posle 30 godina zamene lift koji se kvari svakog meseca.

  10. Ivica kaže:

    peja:

    ……Što se tiče Staljinki, mnoge od njih predstavljaju prava remek dela arhitekture. Dovoljno je samo baciti pogled na Sedam sestara bez kojih Moskva ne bi imala svoju prepoznatljivu siluetu, zatim moskovski i lenjingradski metro, itd. Ima toga još mnogo po celom bivšem SSSR-u i istočnoj Evropi. Poljaci mrze svoju Staljinku iz političkih razloga, ali je ne diraju jer i danas izgleda velelepno. Staljinu se arhitektonski ukus ne može osporiti.

    “Staljinističku” arhitekturu uopšte ne treba svrstavati među ove ostale, to je priča za sebe i slažem se da se takvih objekata niko ne bi postideo…

    Ono što mi pomalo smeta jeste cilj gradnje (ako je to uopšte istina, ali se tako priča) tako predimenzionisanih objekata…Negde sam čitao da su te sestre naručene kao odgovor na slične objekte u SAD-u u Art dekou…Poređenja radi:

    Bufalo, gradska kuća

     

    Moskva, misnistarstvo spoljnih poslova

     

    No, to ne spori da se radi o izuzetnim objektima…

    Nakon Staljinove smrti dobijamo bezlične blokove, a sve izgrađeno u njegovo vreme biva ismevano i smatrano razbacivanjem sredstava. Čak su prepravljeni projekti za većinu onoga što je bilo u fazi gradnje. 

  11. Ivica kaže:

    djomla:

    U ovakvom bezakoju, stanari pojedinih zgrada ne mogu da se dogovore oko najobičnije deratizacija zgrade. 

     

    Ako ljudi u kućama mogu da održavaju ogradu, trotoar i sve što imaju u dvorištu a da ih niko ne pita odakle im novci, mogu i stanari u zgradi da posle 30 godina zamene lift koji se kvari svakog meseca.

    Bez države NIŠTA!!! Potrebna su ogromna sredstva i stanari to ne mogu sami da iznesu…Mada, bojim se da i kada bi država ili grad ponudili mogućnost sufinasiranja radova po modelu 50:50, ili čak i u veću korist stanara, ne bi bilo dovoljno sluha.

    Kod nas još uvek važi nepisano pravilo da u stanove odlaze oni (većinom, čast izuzecima) koji žele jeftin smeštaj, bez održavanja i velike režije, dok oni kreativniji biraju kuće. Glavni problem je što u stvari nikoga ne zanima ništa van svoja 4 zida. Zabole ga ako je u hodniku otpao malter sa plafona ili ne radi svetlo, pa to nije njegovo. Nemaju ljudi osećaj za zajedničku svojinu, odnosno istu tretiraju kao da je ničija.

    Razumem gnev ljudi u starim zgradama koje su skupe za održavanje, ali ne razumem da stanari u novim zgradama ne žele da plate popravku oluka oštećenog usled naglog topljenja leda. Videćemo na šta će ličiti ove nove zgrade za 20 godina.

    Znači, baš zato što smo takvi, dok država ne iskešira za rekonstrukciju, ovi objekti će samo nastaviti da propadaju…  

  12. stormwatch kaže:

    Samo sto dalje od Rusa u svakom pogledu….STO DALJE!!!!!!!!

OSTAVITE KOMENTAR