Nisu samo antikvarnice mesta gde se trguje starim stvarima. Sve to postoji i na internet aukcijama, uz dodatak džidža-bidža koje nemaju vrednost antikviteta, a neretko ni bilo kakvu vrednost. Onima koji trguju tim sitnicama nikada nije teško da odu do pošte i pošalju vam nešto za šta ćete im uplatiti, recimo, 50 dinara.
Ne može se to uporediti sa iskopinama iz smeća koje se prodaju sa betona na buvljaku. Govorimo o trgovini koja ima vrlo ozbiljna pravila, čak i kada se trguje, takoreći bezvrednim predmetima. Nešto od toga predstavlja svojevrstan istorijski izvor. Ljudi u budućnosti, koji ih budu tumačili, naići će na nedoumice i znakove pitanja.
Žeton za gradski autobus
Iako danas deluje primitivno, u eri elektronskog plaćanja, karta za vožnju u obliku žetona pleni svojom jednostavnošću. Subotica-trans je u jednoj fazi svog poslovanja postavio kutije između vozača i putnika koji ulaze u autobus. U njih bi svaki putnik ubacio žeton ili novac za kartu. Ovo drugo je komplikovalo proceduru, za razliku od prostog ubacivanja unapred kupljenog žetona.
Oni koji pamte ovo sredstvo plaćanja, sećaju se i kartica koje bi poništavao vozač ili kondukter, tako što bi na nju udario mali pečat na predviđeno prazno polje.
Izlaznica
Šta je predstavljala izlaznica iz disko-kluba? Onom ko to ne zna, prvo će na pamet pasti “izbacivači”, kako su zvali redare u diskotekama. Izbacivači su znali da uruče “izlaznicu”, odnosno pokažu vrata ponekom ko pravi nered. Ali za tako nešto nije bila potrebna karta, već lepa reč ili malo sile.
Kartonsku izlaznicu iz Aquariusa ili Bunjevačkog kola dobio bi onaj ko želi da izađe, ali i da se vrati malo kasnije. Da li zbog toga što mu je potreban svež vazduh ili zato što se i ispred kluba okupljao svet… Stari disko-klubovi negovali su manir da jedan muzički blok prepuste laganoj, sentiš muzici. Tada su na podujumu ostajali parovi da plešu “stiskavac”, dok su ostali koristili priliku da proluftiraju.
Kasnije su za ovu potrebu udarani pečati na ruku, ali tada više nije bilo ni Aquariusa ni Kola.
Sapun Erotic
Na internet aukciji ponekad mogu da se kupe neotpakovane ženske najlon čarape “8. Mart” iz šezdesetih godina, ili po neki sapun “Slavica” Subotica proizveden ko zna kad. Trenutno je u ponudi toaletni sapun Erotic.
Šta li je kreator tog sapuna želeo da prizove kada ga je tako nazvao i prigodno ilustrovao pakovanje? Žena se kupa gola, kao, na kraju krajeva i svako drugi. Za kvalitetnu telesnu ljubav čistoća je svakako preporuka…ili su u pitanju mirisi…
Na kutiji je i zagonetni broj 88.
Ta cifra u numerologiji sigurno ima neko mistično značenje, međutim, omiljena je i obožavateljima izvesnog bečkog slikara Adolfa (osmo slovo u abecedi je H, zato oni rado pišu 88, umesto Heil Hitler).
U svakom slučaju, davno su prošla vremena kada je sapun bio dovoljan da prizove erotska uzbuđenja.
Mnoge stvari koje se čuvaju, jednom izgube svoju upotrebnu vrednost, a vremenom se zaboravlja i njihova svrha. Ipak, nastavljaju da se prodaju na internetu, često po simboličnim cenama. Ima takvih koji svoj predmet precenjuju, ali kada neko okači cenu od 10 dinara, to govori da novac nije u prvom planu.
Lansky
