Subotička mlada gospoda i kicoši

Pre rata nije postojala mladalačka moda, niti su mladi priznavani kao populacija koja ima malo više prava da luduje i zabavlja se. Mlad čovek, morao je brzo da se uozbilji i uhvati se u koštac sa svetom.

Ipak, mladost se ne može sputati. Iako okovani u ozbiljna odela, mladi frajeri su ih nosili na sebi svojstven način – kicoški, što bi govorili u ona vremena. Vitkom stasu sve dobro stoji, a detaljima kao što su štap, lula, zalizana kosa ili tanki brčići, oponašali su se čuveni glumci i dase kao što su Rudolf Valentino ili Klerk Gebl.

Odela su se krojila kod subotičkih krojača zvanih – modni krojači, jer konfekcijske garderobe gotovo da nije bilo (robna kuća TIVAR, tridesetih). Šešire, koji su bili gotovo obavezni, pravili su šeširdžije, dok je u Subotici čak postojala i fabrika šešira – ROTH

Julius Ditrih koji je svoj doprinos modi dao izrađujući cipele (i klizaljke) u radionici na Halaškom (Karađorđevom) putu, ostavio je svedočanstvo o tom vremenu  fotografišući svoje drugare.

Na Bačkoj

Za poštovanu publiku

Sportska odeća za zimske sportove, tada još nije postojala u široj upotrebi, jer još ne postoje ni materijali koji će biti lagani a nepropustljivi i topli. Na svim slikama iz tog vremena, sa klizališta ili sa skijanja, vidimo da se nose debeli džemperi ili kratki kaputi kako bi bili što slobodniji u pokretu.

Kompletne opreme za dame i gospodu

Na većini oglasa, krojači dodaju i pridev – engleski. Po svemu sudeći dvadesetih i tridesetih, Englezi su dominantni  uzor za eleganciju.

 



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Industrija šešira, kravati, košulja, odela itd… svi su bili smešteni u centru ili oko centra grada. Danas je sve izmešteno na buvljak gde se preprodaje turska, rumunska i kineska roba. Kinezi su ušli u centar.

    Subotička privreda ima veoma jakog konkurenta u švercovanoj robi i nelegalnoj konkurenciji koja ni porez ne plaća, pa stoga ni ne treba očekivati neki oporavak bilo kakve male privrede ovakvog tipa.

    A bez te i takve male privrede ni oporavak centra grada nije moguć jer su baš oni bili vlasnici i zakupci poslovnih prostora. Pogledajte samo adrese na plakatima.

    Buvljak čuva socijalni mir, ali ne dozvoljava bilo kakav korak napred. 

  2. sss kaže:

    nije ni cudo sto su te industrije izumrle. ovakva garderoba i ono vreme bila je totalni kic! pricali mi baba i dedan. dobro je da vise ne postoje…

    🙂

  3. Kertvaros kaže:

    Privredne konkurencije je oduvek bilo i bice. Po mome misljenju problem je u potpno revolucioniranoj kulturi oblacenja, Bon-Tona, odnosa prema vlastitoj osobi i njenom delovanju na okruzenje. Cela Evropa je poseljacena, akteri trecerazredne TV produkcije se eksponiraju kao “arbiter elegantiarum” mase ljudi se povode za njima bez trunke kriticnosti ili zdrave distance prema kicu i neukusu prezentiranom od strane koliko jos dojucerasnje fukare koja se naprasno domogla novca. Svuda oko nas globalizacija. Ako uporedimo fotografije mladih iz Subotickih kafica sa fotografijama iz diskoteka sa periferije Nemackih industrijskih gradova, videcemo potpuno identicno odevenu omladinu kojoj modu diktiraju Pakistansko-Kinesko-Indijski trgovci svojom jevtinom robom napravljenom od akril-vlakana koja se dobivaju preradom starih PET flasa. Svest o kvalitetnoj, trajnoj i lepoj robi je nestala i na njeno mesto dolazi jevtina i brzoprolazna odeca koja daje iluziju blagostanja i “bogate garderobe” pri tome sve je jednoobrazovno i potpuno uniformisano bez ikakvog traga neceg individualnog i specificnog po cemu bi se prepoznavao vlastiti personalitet i vlastita jedinstvenost i neponovljivost. Sa druge strane kvalitet ima svoju cenu i jedna kosulja zaista napravljena od pravog puplina se ne moze dobiti po ceni ispod 100 € a jedan sako od Harris Tweeda kosta najmanje 400-500 € o drugim delovima odece da i ne govorimo. Cipele su posebna prica i one malo kvalitetnije staju ne ispod 200 €.Snobizam i pomodarstvo su uzeli toliko maha da je to postalo groteskno. U samoj Nemackoj gde su i poljski putevi po repistima solidno asfaltirani ljudi voze teske dzipove i oblace se kao da su negde u bespucima Patagonije a ne u jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta. Prohujala vremena se vise nece vratiti i zaliti za njima je iluzorno i besmisleno ali svi mi mozemo da radimo na sebi i da se otrgnemo necemu sto nam se namece kao jedino dobro i ispravno i svim silama nas pravi nekriticnim potrosacima spremnim da prihvatimo i kupujemo svaki bofl i punimo dzepove belosvetskih hohstaplera. Malo vise distance prema penetrantnoj reklami sarenih kerefeka preporucio bih svima nama zajedno.

     

  4. amacak kaže:

    djomla:

    Subotička privreda ima veoma jakog konkurenta u švercovanoj robi i nelegalnoj konkurenciji koja ni porez ne plaća, pa stoga ni ne treba očekivati neki oporavak bilo kakve male privrede ovakvog tipa.

    konkurencija sa dalekog istoka nije ni subotički ni srpski nego svetski problem. mi tu ne  možemo ništa da utičemo, samo da se prilagođavamo. ulazak ogromnog broja siromašnih ljudi iz kine, zatim indije, vijetnama i par ostalih zemalja u svetski ekonomski sistem  jednostavno mora ostaviti posledice na tržiše radne snage i one se već osećaju. svuda u svetu cena rada, osim visokostručnog i visokospecijalizovanog, opada i sigurnost radnog mesta se smanjuje. mislim da mi od 40+ nećemo dočekati da vidimo bolje dane.

  5. Drobina Robert kaže:

    Kada vidim babu i dedu na starim slikama u tadašnjim modelima imam utisak da ti modeli ne zaostaju za današjim vrhunskim modelima,a mislim i po kvalitetu.

  6. Gyula Dietrich kaže:

    Ovo su najstaruje slike, oko 1929-1931. rađeno sa box-kamerom. Nažalost malo toga znam o osobama, koji su bili drugari mom ocu. Čak neke detalje ne mogu locirati dali je snimljeno u Dudovoj šumi ili na Paliću.Naime st. Dietrich 1910-1974 živio je samo 64 godine i za ove slike ima ih oko 300 različutih fotosa, malo toga znam. Ako neko prepozna dedu ili baku zahvalan sam. Za sada to su filmovi koje bih pre ili kasnije preneo na CD, da ih spasim od propadanja. Nažalost u našem gradu nema sluha, niko neće da pomogne – ipak je ovo zavičajna stvar.

OSTAVITE KOMENTAR