Subotička svinja

Svako je čuo za Šengen, iako možda ne zna gde se to mesto nalazi. Ili recimo Višegradska grupa – udruženje četiri srednjoevropske države, nosi ime po malom mestu u Mađarskoj, u kome je grupa svečano ozvaničila svoje postojanje. Mađarski Visegrád je manji od Šengena, a ova luksemburška varoš je manja od Bajmoka.

Reč je o tome da veličina nije uvek presudna da bi se u nekom gradu doneo neki međunarodno važan akt, ili sklopio mir ili kakav savez. Kada bi se jednom u Subotici desio neki takav važan događaj po kome bi nas pominjao svet, ili barem Evropa… Na primer: „Subotički dogovor“, „Subotički pakt“, deklaracija ili slično.

Bilo je u prošlosti ideja da bi naš grad trebao da stvori proizvod, kao što je neki poseban slatkiš ili pecivo koje bi bilo prepoznatljivo za naš grad i nosilo pridev „subotički“.

Možda neka nova rasa pasa, ili pasmina neke domaće životinje. Cela Jugoslavija je znala za pazinsku ćurku (Pazin na Istri), kao i sansku kozu (istina je da ona nema veze sa rekom Sanom već jednom dolinom u Švajcarskoj).

U stvari, nije da već nemamo tako nešto. Uspelo nam je jednom nešto slično kada je u našem gradu nastala jedina jugoslovenska plemenita rasa svinje mesnatog tipa poznata kao:

Domaća bela subotička svinja

Deset godina su trajali napori kolektiva subotičkog „Agrokombinata“ na stvaranju prve domaće rase belih mesnatih svinja. Godina je bila 1966. kada su stručnoj javnosti predstavili svoje čedo. Stotinak stručnjaka iz naših najviših naučnih ustanova, proizvođača i predstavnika političkih struktura, okupilo se tog martovskog dana u Subotici povodom priznavanja ovog jedinstvenog naučno praktičnog poduhvata.

Bilo je to iz daleko ozbiljnijih pobuda od lokalpatriotskih naklapanja s početka priče. Akademik i profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Jovan Belić, stručnjaci „Agrokombinata“ dr Dragoslav Isakov, inž. Vasa Isakov i drugi, stvorili su tada prvu jugoslovensku rasu svinja.

Svinje ili svinji

Kada razgledamo stare slike, vidimo da su se naši stari rado fotografisali pored svog „blaga“. Svinje je bilo isplativo držati i jednostavno čuvati, te je ovaj stvor bio predodređen da bude među najvažnijima u našoj ishrani. Živina se držala nekako usput.

Na Malom Radanovcu, polovinom tridesetih (Luka i Blaško Katančić)

Marko Bohucki

Manje važno, ali ne manje interesantno je da neki u našem kraju svinje zovu svinji (množina). Iz nekog razloga to se može čuti i u drugim delovima Vojvodine.

Londonski proces

Mesne prerađevine iz Subotice postojale su na evropskom tržištu još u vreme pre Prvog svetskog rata. Firma „Hartman i Konen“ (potonji „29. Novembar“) izvozila je u Beč, Berlin i London i osvajala tržišta uprkos tradiciji da se iz ovog dela Evrope izvoze samo žive svinje. Ovaj koncern je tako već tada postigao danas teško ostvariv zadatak da Englezima prodaje mesne konzerve od svinja engleskih pasmina, uzgojenih u subotičkom kraju.

Za verovati je da je ugled ove firme bio preporuka i njenom nasledniku posle Drugog sv. rata – „29. Novembru“, jer se već početkom pedesetih ponovo našao na engleskom tržištu.

Taj novi naziv preduzeća sa datumom Dana republike, nije pasovao za strano tržište. Moralo se naći neko ime koje će biti domaće, a zvučati i univerzalno, da na stranim jezicima ne bude smešno ili glupo. Tako je subotički „29. Novembar“ u inostranstvu nosio ime SAVA. Zaštitno lice bila je nasmejana svinjica zvana GICA.

Otuda pomalo zbunjujuća etiketa na proizvodima u Jugoslaviji, gde je često pisalo i strano i domaće ime.

O uspešnosti SAVA proizvoda, na svoj način govori i činjenica da se početkom šezdesetih na ovu robnu marku polakomio dotadašnji distributer u Engleskoj, vlasnik firme „Hoverc Kolnej“. Taj čovek je u engleskom Registru podneo zahtev da se marka SAVA registruje na njegovo ime. Tako je nastao spor pred Vrhovnim sudom u Londonu.

Od odluke suda je zavisilo mnogo toga. Silna sredstva uložena u afirmisanje ovog imena, propala bi. Morali bi se prekrstiti i početi sa novim imenom. Tu su zatim i ogromni sudski troškovi a pored svega i opasnost za druge naše izvoznike, jer se britansko sudstvo zasniva na principu presedana.

Posle šestogodišnjeg prikupljanja dokaznog materijala, na javnoj raspravi koja je trajala 21 dan, Vrhovni sud u Londonu je doneo presudu da je jedini vlasnik trgovačke marke SAVA – fabrika mesa i konzervi iz Subotice.

Domaća bela subotičanka svinja nastala je ukrštanjem subotičke mangulice sa plemenitim uvezenim rasama. Genetski osnov je mangulica koja je ukrštana sa velikim jorkširom, švedskim i holandskim landrasom.

Prema dostupnim podacima, u tu rasu se može svrstati dobar deo svinja bele boje koje se gaje po selima.

Zahvaljujući proizvodnim karakteristikama i lakom prilagođavanju na lošije uslove gajenja, ova rasa zauzima jedno od važnih mesta u srpskom svinjarstvu.

Lansky