Subotičke bludnice

Žene koje su se bavile prostitucijom morale su da budu registrovane. Zahvaljujući tome, sačuvani su spisi i dokumenti koji su imali službeni karakter ali mnogo toga govore o najstarijem zanatu u Subotici. Sačuvana je evidencija prostitutki iz perioda 1925 – 1941. koju je  vodila zdravstvena služba. Broj registrovanih bludnica dostizao je tada nekoliko stotina. Blud i bludničenje su reči koje su se najčešće koristile za opisivanje ovih nečasnih radnji a Bludnice su bile seksualne radnice, kako ih danas zovemo politički korektnim jezikom.

Bilo je tada  inicijativa za suzbijanje ove pojave, koje su poticale iz viših instanci vlasti ali one nikad nisu dopirale do ove društvene sfere. Istoričar Stevan Mačković u časopisu Rukovet (br.5, dec.1999), navodi neke zanimljive detalje sačuvane u arhivskoj građi.

Banska uprava 1937. godine predlaže niz mera za ovo „društveno zlo“.

Između ostalog to je i zabrana za  „zapošljavanje svih neudatih i udatih mlađih od 30 godina, kao sobarica po hotelima uopšte, a kao kelnerica u lokalima gde se toči alkohol posle 21 čas. Svim ženskim zaposlenim u zabavnim i uopšte javnim lokalima zabraniti da sa gostima sede i zabavljaju se.“

Predlažu se tu domovi za „posrnule devojke“, zanatski tečajevi i slične ideje za prekvalifikaciju bludnica ali od svega toga nije bilo ništa. Čak se i tadašnji gradonačelnik Subotice protivi zabrani najstarijeg zanata i predlaže: „…da se što hitnije donese Zakon o slobodnoj prostituciji , jer je zaista nemoguće vršiti kontrolu svih zabavišta i skrivenih sobica u jednom velikom gradu. Međutim lakše je kontrolisati slobodne prostitutke koje će radeći slobodno onemogućiti tajnu prostituciju i na taj način imaćemo manje polnog oboljenja i zdraviju rasu.“

dudova suma

I posleratna komunistička vlast se u početku zanosila idejama o prevaspitavanju  i nekom osmišljenom „izvođenju na pravi put“ ali se sve to jednostavno raspalo. Prvenstveno zbog karaktera takvih žena i dobre zarade koja je čekala one koje su spremne da se bave prostitucijom. Sačuvan je zapisnik Milicije o hapšenju jedne bludnice gde ona kaže da je prisiljena na to pošto je nezaposlena, ali i priznaje da je jedna prijateljica nagovarala da se zaposli u fabrici, na šta joj je ova odgovorila: „…da nije luda kada može zaraditi za jedan dan na pi…  i 500 dinara.“  (Prosečna zarada fabričkih radnika iznosila je oko 2 000 din)

Posebno je komičan pokušaj vaspitno ideološkog rada sa bludnicama. Odmah posle rata u leto 1945. godine, na Kelebiji, na imanju veleposednika Piukovića formirano je popravilište.  Prostitutke su sakupljene i odvedene na imanje gde su uposlene na poljoprivrednim radovima. Podučavanjem, predavanjima i savetovanjima, pokušano je privići ih na pošten život. Za to je bila zadužena jedna drugarica iz AFŽa ali je na imanju i oko njega bilo previše muškaraca koji su dozvolili da budu izmanipulisani. Posle jedne noćne zasede ustanovljeno je „…da pojedini članovi vojske koji se nalaze na istom imanju izlaze noću kod radnica na popravilištu, sa kojima stupaju u intimne veze.“

„Oni dolaze noću kod prostitutki i vrše obljubu te tako usled raspuštenosti iste nisu voljne ni da rade savesno povereni im posao. Stražari toga logora ne vrše savesno svoju dužnost jer sami propuštaju da se isti blud i dalje sprovodi unatoč  toga što su te devojke tamo poslate na popravilište.“

Zanimljivo  da je godinama posle rata, predratna subotička „ulica crvenih fenjera“ izgleda nastavila da radi. Iako je prostitucija stavljena van zakona a i sama ulica je za vreme rata stradala u bombardovanju, novine povremeno pišu o hapšenjima i presudama za kockanje i podvođenje, gotovo po pravilu na adresama koje su u današnjoj ulici Zaharija Orfelina.

 

Danas ruševine u ulici Zaharija Orfelina (“Kurva utca”)

Picture 009

U godinama koje su sledile, ova profesija je pala na niske grane ali je nastavila da postoji. Najviše se pominje riblja čarda Virag pored mlečne pijace.

virag csarda

Bilo je još nekoliko kafana koje su imale takvu reputaciju, kao pivnica Dve krigle, ali je Virag bio najznačajnije stecište „prodavačica ljubičica“. Kada je to mesto srušeno krajem dvadesetog veka, ove nesretnice su se našle na ulici preko puta Gimnazije.

 

Night club 56

Od lokala koji su imali ambiciju da budu pravi noćni barovi sa striptizom i animir damama, najozbiljniji je bio Club 56. Otvoren je u Patriji  polovinom osamdesetih kada je ovaj hotel doživeo ozbiljnu rekonstrukciju. Bio je to klasični noćni klub kabaretskog tipa u kom je centralno mesto u programu imao striptiz ali je bilo i drugih zanimljivih tačaka, kao što je mađioničar ili razni artisti. Sredovečni par iz Mađarske balansirao je na nekakvim valjcima (Rolla-rolla balans show). Činilo se da ovi ljudi svako veče rizikuju da slome vrat, samo da bi zabavili goste kluba koji su došli da vide ONO.

Program se menjao svakih mesec dana kada bi posredstvom estradnih agencija došla nova garnitura umetnica.  Svaka je imala tematski osmišljene tačke. Nekada u orijentalnom maniru a nekad u velegradskom, kao recimo gospođa Rosie De l’amour sa tačkama „New York, New York“ i „Promenada kroz Pariz“. Bilo je i onih svlačenja koje se uslovno mogu nazvati umetnošću.

Na sceni Kluba 56

Night club 56 subotica

Gosti su bili raznih fela, neretko stranci u grupama kao što su lovci iz Italije ili pak usamljeni muškarci koji su skupo plaćali žensko društvo i eventualno odlazak sa nekom od njih u sobu.

Ipak, sve je to imalo određeni nivo. Kada su se početkom devedesetih pojavili kojekakvi sriptiz barovi, moglo je u njima da se vidi svašta ali je sve bilo manje profesionalno i kratkog daha.

night club 56

hotel patria

Krajem devedesetiih više niko nije mario za moral. Iz tog doba je najzanimljivija  zadnja strana Svaštare. Oglašavala se prostitucija, nekad diskretno a nekad neskriveno. Pamti se slogan „Ćerka i mama – htele bi sa vama“ ili oglas „Pružamo usluge gospodama“. Iz nedelje u nedelju one su pružale uslugu GOSPODAMA. Da li je greška u pravopisu bila namerna da bi se nešto time nagovestilo ili to ide na dušu onima iz Svaštare, tek bilo je tu posla za psihologe, psihijatre, logopede…ali će jednog dana biti zanimljivo i onima koji budu proučavali to vreme i najstariji zanat.



KOMENTARI

  1. andjeloo kaže:

    Уживање је читати Ваше текстове .

    Свака част господине Лански .

  2. amacak kaže:

    zanimljiv tekst sa činjenične strane ali previše moralizatorski. moglo je i bez izraza kao "nečasne radnje" ili pominjanja morala. nema to nikakve veze sa nekakvom "čašću" nego sa mnogostruko većom satnicom  naravno, ako nema prisile.

    ko voli nek izvoli a ko neće nek se ne nameće

  3. Loš Đak kaže:

    To su bila lepa vremena: Tada ste bar znali ko su i gde su “lepotice noći”. Danas, kako jednom reče jedna moja poznanica, ” Od ovih poštenih, mi ku*ve nikako da dođemo na red”.

  4. STeve kaže:

    A odakle tebi ove slike, a? 🙂

  5. Lansky kaže:

    Nije to što misliš.smiley

  6. stormwatch kaže:

    "Predlažu se tu domovi za „posrnule devojke“, zanatski tečajevi i slične ideje za prekvalifikaciju bludnica ali od svega toga nije bilo ništa."

     

    Evo resenja problema…Prekvalifikacija bludnica!!!! Ali gospodo to znaci da se i onda po starom dobrom obicaju tamo kaznjavala posledica a ne uzrok! Sto nisu pozatvarane te obrazovne ustanove za kvalifikaciju bludnica, jer kada je bludnica jednom iskovala zanat, tesko se odradjuje prekvalifikacija!!!

  7. Bunjevac kaže:

    Kud ćete većeg bluda nego što je naša politika.Ove cure su jumferice naspram političara.

  8. Aleksa kaže:

    Ulica Zaharija Orfelina se zvala Lengyel utca i pod tim imenom je bila poznata u narodu. Postoji i pesma: Lengyel utca fölött beborult az ég…….. itd.

  9. zoran crnkovic kaže:

    Predivan opis

  10. Anonimni kaže:

    ko plati neka klati

  11. Lansky kaže:

    Podsticala devojke na prostituciju (Subotičke novine 1963.g)

OSTAVITE KOMENTAR