Subotičanin s početka XX veka teško bi danas u Staroj pizzeriji odgonetnuo šta se krije iza naziva pića “Urban detox”. U stvari, ne moramo ići tako daleko u prošlost. Ima ih puno i danas koji bi pomislili da je reč o nekom bućkurišu a ne o mešavini ceđenog voća namenjenoj onima koji žele samo zdrave sastojke.
Zato je tu stara dobra limunada, prepoznatljivog sadržaja i istog imena kao pre sto godina, ako ne računamo to jedno slovo. Naime, do pre jedno pedeset godina govorilo se i pisalo LIMONADA a onda se počelo sa LIMUNADA, što i danas važi.
Subotičke limondžije u oglasniku iz 1932. godine
Park ispred železničke stanice
Za vreme socijalizma teško je bilo zamisliti ondašnje mrzovoljne konobare da bilo šta i kome nešto cede. Možda Titu, eventualno.
Dobro, mogla je tu i tamo da se naruči limunada, međutim, to je bilo vreme kada su tržište osvajala neka nova osvežavajuća pića koja su flaširana ili u najidealnijoj varijanti – u limenci!
Ako je limenka koka kole bila na vrhu svih želja utrobe i onih estetskih prohteva, limunada je bila na začelju. Ona je bila zaštitni znak malih orijentalnih poslastičarnica. Sve te male prčvarnice imale su aparat sa staklenom kuglom u kojoj se neprestano mešala limunada, što je deci privlačilo pažnju kao najatraktivniji detalj u tim skromno uređenim lokalima. Prava je šteta što neki od tih aparata nije doživeo današnje dane. Jeste da sada vladaju moćni blenderi i multipraktici, međutim, za one koji pamte mesta gde se išlo na baklave i šampite, bilo bi to retro-vintage.
Subotica sedamdesetih, ispred poslastičarnice „Pčela“
Za to vreme, u nekim drugim zemljama se ovaj pojam proširio i na gazirana pića. Sinalko, 7up, Sprite…svaka soda sa dodatkom limuna zvala se lemonade. U našim domovima se znalo: pola limuna, tri dl vode i tri male kašike šećera. U varoši je mogla da se popije na mestima gde se često izgovaralo – ljimunada.
Novi vek je vratio klasičnu limunadu na stolove najotmenijih subotičkih kafea i restorana. Da li zbog cene ovog voća u prodavnici ili zbog nečeg trećeg, vredi znati da ovo piće spada u skuplje sokove. Sve one druge sodaste šećerne vodice devalvirale su onda kada su počele da se prodaju u prodavnicama, u dvolitarskim plastičnim flašama. A ima nešto i u brizi za zdravlje.
Secesijska reklama od pre jednog veka, opet je aktuelna. Prodavala se kao i koka kola – u apoteci.
Szabadka kristalylimonade
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Suboticanin sa pocetka XX veka je imao klasicno skolovanje, ucio je marljivo latinski jezik i bez po muke bi desifrovao besmislicu “ Urban detox“ i pitao bi se sta je pesnik hteo da kaze sa pojmom gradsko ciscenje od otrova i to najverovatnije ne bi doveo u vezu sa vocnim sokom ili uopste necim sto bi ljudsko bice moglo da popije. Verovatno bi mu prvo palo na pamet da gradski oci preduzimaju mere detoksikacije grada nakon sto je negde valjda iscurio otrov ili tako nesto.
Naziv Limonada je pravilan. Pice je pravljeno od belog praha – Limontusa koji je imao kiselkast ukus i ustvari je sluzio kao konzervans za zimnicu. Pomesao bi se sa vodom, dobro zasecerio ubacilo bi se par kriski pravog limuna, nekoliko kocki leda i onda bi se to prodavlo grabeci kutlacom i sipanjem u case. Ako bi prodavac slucajno zahvatio krisku limuna, vratio bi je uredno nazad u posudu jer ce mu trebati za sledeci put.
Limunade su u kafani bile klasicno pice za decu. Obicno bi deca dobila kakv sirup, pomesan po izboru, sa obicnom vodom ili soda-vodom. Ja sam preferirao sa sodom a moja sestra sa vodom jer joj soda udara u nos. Klasicna situacija iz XX veka – Mama ja sam zedan. Idi na bunar pa se napij. Diskusija zavrsena. Ranije nije bilo toliko vocnih sokova jer je voce sezonska roba a tehnologija izrade koncentrata jos nije postojala. Prevoz voca i pasteriziranih sokova je pretstavljao veliki logisticki problem i vrlo skup poduhvat tako da se sve to ranije uopste nije rentiralo i da se ide dalje od lokalnog trzista, a koje je cesto bilo isuvise malo. Pre svega napredak tehnologije prerade voca i vrlo intenzivna i penetrantna reklama, znacajno poboljsana logistika, pretvaraju vocne sokove u jeftino svakome dostupno masovno pice.
Prvo, ne razumem kakve veze ima park isprad Zeljeznicke syanice sa limunadom?
A sada i limunadi. Prvi put u zivotu sam se susreo sa limunadom posle rata iz UNRA paketa. Naime u njima su bile kesice koncetrata limunade, slicne kesicama praska za pecivo.Iz tih kesica smo cedili koncentrat i razredjivali sa vodom.Pravi limun i pomorandzu smo znali samo sa slika.
Kako je vreme prolazilo, tako se i limun pojavljivao u prodaji. Od njega se pravila i limunada, a kora se strugala i stavljala u kolace. Najbolja limunada u Subotici je bila u poslasticarni „Dubravka“ – bez konkurencije.
Deca, koja su u pratnji starijih zalazila u kafane dobijala su sok od maline razredjen sa soda vodom.
Aleksa,
ako bolje pogledate, na uveličanom detalju iz parka posebno, videćete da na trafici iz dvadesetih godina velikim slovima piše – LIMONADA.
@ Aleksa,
Poslasticarnice nisu bile moj teren, ali se dobro secam da je limunada iz Dubravke bila jako hvaljena.
@ Lansky,
Raspisali smo se o limunadi a potpuno zaboravili – bozu. Da li tog pica ima i danas nije mi poznato ali nekad nije bilo orijentalne poslasticarnice bez toga. Svojevremeno se Boza/limunada izgovaralo u jednom dahu kao jedna rec. Danas bi to moglo biti pice ekoloski svesnih gradjana jer se je pravilo od iskljucivo prirodnih, domacih sastojaka. Istina, boza se pravi od kukuruznog brasna, sto je mozda jako zdravo, ali kad nasi ekolozi i slicni dusebriznici o buducnosti covecanstva, saznaju da je svaki kukuruz genetski manipulisana biljka koja se nigde u prirodi ne moze naci u svojoj divljoj formi, verovatno bi digli galamu i antikampanju protiv genetski manipulisanog sastojka boze.
Poslasticarnica Markiz kod Sinagoge ima bozu…
Da li neko ima jos uvek Kindersaft u ponudi?
Video sam u Nemačkoj ŠPECI (Spezi). Šta je to? Etiketa i flaša izgleda kao da je iz DDRa.
@Lajčo
Spezi je bljutkasto pice sa malo kofeina i u sustini je mix kole i orandzade sa soda vodom, nista posebno. Spezi inace potice iz Bajerna, a posto ja Bajern svrstavam isto pod istocnu nemacku, onda ste potpuno u pravu sto se tice izgleda boce. Malo su popravili dizajn u poslednje vreme.
Spezi je miks Coca cole i oranzade(Fanta napr.),koliko ja znam.