Subotičke manekenke, modeli, promoterke…

Neko je davno shvatio da lepa žena predstavlja univerzalno ugodan prizor i da prisustvo bar jedne predstavnice ženskog pola u blizini potpuno menja atmosferu i ponašanje. Nekada su “modeli” bili potrebni uglavnom u svetu mode, sve dok, malo po malo nisu ušle u sve pore marketinga. Devojke su bile na reklamama za akumulatore, creva za zalivanje bašte, za hranu i piće… Nameštaj mnogo bolje izgleda ako se na kauču proteže neka mačka. Vremenom se otišlo u preterivanje. Danas se na sajam automobila ide koliko zbog auta toliko i zbog onih riba što ih reklamiraju. U supermarketu nas presreću mlade promoterke, nikad promoteri (sva sreća). I kreatori muzičkih spotova Zdravka Čolića i pevača tog profila, misle da je dovoljno da svaki bogovetni put tu bude neki stari automobil i bar jedna mlada ženska, i da to tako mogu da nam prodaju dovijeka.

Onog koga zanima prošlost, zapitaće se kako je to izgledalo pre pola veka. I subotički privrednici i trgovci angažuju modele za reklame, za sajmove i promocije. Tada, početkom šezdesetih, konačno su za nama bile posledice rata, oskudica i restriktivno snabdevanje. Stidljivo se rađa jedno potrošačko društvo sa svim njegovim obeležjima a glavno je – reklama.

Evo mladih Subotičana koji reklamiraju proizvode subotičkih fabrika i robu iz velikih trgovina.

jhg

11

Na sajmu u Gradskoj kući

01-1

Mada sada u kadru dominira filadendron, te 1961. godine najzanimljiviji je bio dizajn nameštaja i televizor, tada retka i skupa stvar sa kojom nije mogao da petlja bilo ko. To objašnjava ovo visoko postolje.

02-1

03-1

  Mali, ne diraj tamo ništa !

06-1

8mart

07-1

Modeli preduzeća “Snežana” Subotica

08-1

04-1

Devojke, ovo je magnetofon !

17-1

Moderna Subotičanka 1961. godine

10-1

Ona ima vremena i za odmor uz radio program

14-1

“Curo, vodim te na igranku u Lloyd ! “

(Tvornica trikotaže “Bosa Milićević” Subotica)

12-1

Ja sam spremna

09-1

 



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Duh jednog vremena i jedne epohe je najbolje izrazen kroz njegove proizvode, njihov dizajn, kao i nacina na koji su reklamirani. Pocetak 60-tih god. obelezen je privrednom reformom, ali konferencijom nesvrstanih, otvaranjem prema svetu i prvim (polu) organizovanim gastarbajterima. Kazem polu, jer niko nije ozbiljnije organizovao (osim mozda KARITAS-a) ali  niko nije ni sprecavao ljude da odlaze. To su prvi poceci potrosackog drustva, stidljivog pseudo-kapitalizma i naravno jaceg i znacajnijeg pokretanja privrede. Tu je nastala dilema kako proizvoditi robu siroke potrosnje i kako je uciniti poznatom i prepoznatljivom ali bez kapitalstickih reklama, golotinje, seksualnih frivoliteta i slicnog. Problem za preduzeca je nastao i time sto se je prestalo sa dirigovanom (planskom) privredom i svako je morao sam da se bori za trziste i da se na njemu potvrdjuje. Novonastala situacija se najlakse resava sirokim reklamnim akcijama. Nevolja je bila sto za tako nesto jednostavno nije bilo kvalifikovanih reklamnih agencija niti ljudi dovoljno kvalifikovnih odnosno za tako nesto strucnih ljudi. Pocelo se sa prvim do zla Boga diletantskim i nespretnim reklamama koje su bile toliko lose i nemuste da ciljna grupa, odnosno potrosac jednostavno nije mogao da shvati poruku. Kompozicija slike je uzasna, sto se odlicno vidi na primercima koje nam je odabrao g. Lansky. Reklamu za namestaj je "preplavila" slika ogromnog Filadendrona (Monstera) zatim mladi par u prvom planu, a ono sta se reklamira (namestaj) uopste se i ne primecuje. Sa takvom reklamom niko nije mogao da se indetifikuje niti je iko imao takvu dnevnu sobu gde je TV postavljen na visoki stalak kakvi su se koristili za gledanje TV progrma uglavnom u sali zadruznog doma, i cela slika nema nista zajednicko sa normalnom dnevnom sobom. Uzgred receno vecina naroda je tada zivela uglavnom u povecoj kuhinji, a dnevna soba je sluzila iskljucivo za goste ili kakve praznike. Ostale slike nisu ni malo bolje. Slike dece pored radio i TV aparata bi slobodno mogle biti smestene u kakav porodicni album, ali nikako ne kao poticaj za kupovinu nekave robe koja tesko da se uopste primecuje. Mlade zene koje reklamiraju konfekciju su postavljene u smesne i vrlo komicne poze kao kad se deca igraju igre "drvenih lutaka". na taj nacin sa tim neprirodnim izgledom izazivaju samo reklamni kontraefekat, ali ne i animaciju za kupovinu. Recimo na slici koja zeli da reklamira magnetofon, upravo je doticni magnetofon ono poslednje sto posmatrac uocava. Roba i samo roba koju rerklamiram i zelim da prodam mora neizostavno u prvi plan. Sve ostalo je samo usputna i marginalna po mogucstvu sto neupadljivija dekoracija. Koliko je reklama na Zapadu od izuzetne vaznosti govori meni poznati podatak da su izdavaci visokotiraznih ilustrovanih casopisa 1970 god. za jednokratnu kolor reklamu na poslednjoj stranici casopisa, naplacivali 170000 DM. Mercede-Benz srednje klase, nov  "ispod cekica" je kostao 20 – 25 K DM. Stare Suboticke reklame su bile uglavnom vizuelne i pravili su ih za to posebno kvalifikovani firmopisci. Oni su svojom vestinom na firmi i vratima radnje jasno i jezgrovito dali na znanje sta se tu prodaje i kakva je tu bransa zastupljena. Velika krigla piva na vratima krcme nije sluzila samo u dekorativne svrhe nego je i onim sugradjanima koji ne stoje bas najbolje sa citanjem i pisanjem davala na znanje – ovde se toci pivo i ima sta da se popije. Sto se tice pitanja promoterki i promotera, tu je stvar vrlo jasna. Treba samo da zamislimo mladog, lepog i adretnog promotera kako prilazi domacici u nekoj samoposluzi i kaze – "Dobar dan, dozvolite mi te mi da vam predstavim nase najnovije…" Ona bi ga samo osinula pogledom i rekla – more mars stoko jedna ja sam postena zenska.To bi otprilike bio razlog zasto imamo promoterke i skoro pa nikad promotere.

     

  2. matori kaže:

    @Kertvaros

    Slažem se sa svime što ste napisali, osim sa poslednjim stavom – ni jedna domaćica, zaposlena žena ili žena uopšte, ne bi odbila promotera kakvog ste naveli. Možda šezdesetih, ali sada je 2014. Primaju se dame u najboljim godinama na piletinu, i te kako! 🙂

  3. Marijana kaže:

    Pozdrav! Sasvim sluajno sam naisla na ovaj tekst, i prepoznala svoju baku na jednoj od slika. Ona je devojka levo na slici na kojoj se predstavlja magnetofon, pa me interesuje nosto vise o samoj slici. Nazalost, ona vise nije ziva pa ne mogu nju da pitam, a ako je bila model za pojedine reklame volela bih da znam, i ukoliko postoji jos slika gde je ona da ih dobijem. Hvala unapred.

  4. Lansky kaže:

    Poslao sam vam e-mail.

OSTAVITE KOMENTAR