Fotografije nisu nastale u Kaliforniji nego u Kertvarošu, leta 2025. Neki kažu da je bilo samo pitanje vremena kada će se kod nas pojaviti tropske biljke, s obzirom na klimatske promene.
O drvoredima palmi u Subotici je još rano da se govori, ali ako je ovo početak, neka ostane zabeleženo.
U Šantićevoj ulici
U gradu Lugano, u Švajcarskoj, u parkovima i svakom drugom dvorištu rastu palme (Trachycarpus fortunei). U zadnje vreme su se proširile i na šume, pa se razmišlja o izvesnoj kontroli širenja.
Otkud ovo drvo u Luganu i okolini, tako daleko od Mediterana?
Lugano (Švajcarska)
Pre pedesetak godina građani su počeli da sade palme u dvorišta, i posle izvesnog vremena one su se proširile na šume, posebno u blizini gradskih područja. Ima ih na hiljade, a primećene su i neke druge vrste.
Stručnjaci su pokušali da daju odgovor zašto se to dešava baš tu, a ne i u još nekim kontinentalnim delovima Evrope.
Odgovor treba tražiti u blizini jezera, temperaturi koja ne ide puno i često ispod nule, sušnim zimama… dakle ništa jedinstveno što ne poseduju i neki drugi krajevi našeg kontinenta.
Palme i na severu Bačke? Hajde da vidimo i to čudo.
Banane u jednom palićkom dvorištu
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Palme mogu da izdrze slabije mrazeve, a u Kertvarosu je zimi obicno nesto toplije nego na periferiji. Ipak, ako bude -20, kao sto je znalo biti nekada, malo toga ih moze spasiti. Sa bananama je drugacije. Njihovo stablo je jednogodisnje, pa se u jesen odsece na oko 0,5m visine i prekrije slamom i suvim liscem oko 1m u poluprecniku i u visinu i prekrije najlon folijom. To sprecava da se zemlja smrzne, pa se u prolece kada prodje opasnost od mrazeva sve ukloni i mlade banane krecu iz podzemnih izdanaka.
Kakva je to banana drzava bez banana. Sve dolazi na svoje mesto
Malo je reci da ovo u Subotici izgleda fantasticno!
@Stormwatch
Ovoga puta ću se složiti s tobom uz napomenu da su ova stabla na slici stara nekoliko godina i da obzirom na njihovu cenu ne može svako da ih priušti. Cena jednogodišnjeg-dvogodišnjeg stabla je oko 1000 evra..
Moram da dodam još nešto ima u M. Radanovcu dvorište u kome su zasađene i masline.
@zozon…Masline su takodje rizicne za nase podneblje (za sada) i malo manji je rizik za nar, a pogotovo za nekoliko sorti pistacija (ima i u Srbiji da se nabavi i obavezno mora i muska biljka kao oprasivac).
@robach
Kao mediteranskoj biljci maslinama takođe nije ovo prirodna sredina. Baš me interesuje šta će biti s njima. Komšija ih je posadio proletos pa ćemo videti. Bila je u našem gradu mala „kolonija“ divljih maslina koja se „držala“ decenijama i to na uglu Bajnatske i B. Radić ali su poslednja stabla „stradala“ u nevremenu pre mesec dana.
@zozon…Prvi jaci mraz ce im doci glave. Ja sam zimus limun u saksiji prvi put uneo u januaru, pa izneo napolje kada je otoplilo (izdrzi do -5 i stoji pored kuce) i tako nekoliko puta. Ako je posadjena u basti ne znam kako ce je zastititi. Isto se odnosi i na ove palme. Ipak je ovo jos uvek ista klima, umerena kontinentalna, samo poremecena poslednjih godina. Postoji drvo koje lici na maslinu, ali ne mislim da je to divlja maslina. Ima ih i u „djaru“ u Keru. One su otporne na zimu. Bilo je -20 pre 15-20 godina i prezivele su.
@zozon
Da se bar zivot sastoji od slaganja oko Palmi. Dobar deo godine provodim u gradu gde su Palme na svakom korakum. To mi je i omiljeno drvo.
trovach , mi se brinemo o limunu a kajsije se svake godine smrznu u cvetu. A realno vise volimo rakiju od kajsija nego od limuna 🙂
@croat…I to se moze ublaziti znalacki uradjenom rezidbom (pogotovo na zeleno), krecenjem stabala, prskanjem „biljnim antifrizima“ vocaka u svetu, zadimljavanjem, orosavanjem… Potrebno je vise rada, ali se trud isplati. Ko je sacuvao kajsiju, prodavao ju je za 350-400 din/kg. Uzgoj za rakiju je manje isplativ od konzumne kajsije.