Subotički fantom rata

Imala majka dva sina…

Tako bi mogla da počne priča koju ilustruje prizor sa vrha fasade iznad nekadašnjeg Ravela.

Jedan je bio lep, pametan i vredan… a drugi? Za drugog nije sigurno ni da li je ljudsko biće, iako majka svojim stavom pokazuje da su oba njena i da su joj podjednako dragi.

Foto: Augustin Juriga

Zašto jedan ima ljupko lice, kao i sve figure na subotičkim fasadama, a drugo dete je bez kose, namrgođeno i strašno, kao da je u pitanju maska. Demonska pojava nikako nije u skladu sa spokojnim izrazom majke i izgledom drugog dečaka, osim ako to nije tek nagoveštaj nečeg strašnog što sledi. Zašto mu umetnik nije stvorio lice, šake i detalje na odeći kao njegovom srećnijem bratu?

Nakon što je Augustin Juriga sa gradilišta preko puta fotografisao reljef na fasadi, Boško Krstić je u knjizi „Srebrni oksid“ izneo svoja saznanja i razumno objašnjenje.

Ilustracija: Karoly Gyömbér

U nacrtu iz vremena gradnje, koji je sačuvan u Istorijskom arhivu, nema traga lošim namerama, niti je neznani umetnički zanatlija ostavio nekakvu dijaboličnu poruku Subotičanima, ali to lice jeste uspomena na strašne dane rata.

Kada je 12. aprila 1941. godine Hortijeva vojska ušla u nebranjeni grad, može se reći da je imala prijateljski doček. Osim tri gradonačelnika (tadašnji i dva bivša) koji su činili zvaničnu delegaciju grada pred komandantom okupacione sile, brojni građani su izašli da pozdrave vojnu kolonu, ne sluteći da tako rizikuju život. Ili su mađarski vojnici bili suviše nervozni, ili su imali uputstvo da što više pucaju i tako svoje nastupanje kroz Bačku predstave kao tešku borbu.

Krstić u priči Fantom Vadasove palate navodi dva izvora. Prvi je ratni filmski žurnal koji je do nas došao početkom sedamdesetih godina, prilikom razmene snimljenog materijala između mađarske televizije i TV Novi Sad. Drugi je svedočenje starog subotičkog lekara kardiologa koji je pripovedao kako je neko sa jednog od prozora zgrade o kojoj je reč, hteo da isturi zastavu, ali se od štapa nekom honvedu učinilo da je puška, i …

Da popravlja oštećenja na zgradi, dopalo je tada nekom majstoru kome nije bilo do tako preciznog posla, ili jednostavno nije bio dovoljno kvalifikovan. Rupu na mestu glave i ruke dečaka od maltera, nadomestio je kako je znao i umeo. Možda se i poigrao, znajući da o njegovom radu neće moći da se sudi zbog visine na kojoj se nalazi. Druge subotičke fasade krase anđelčići i kupidoni, dok sa gradske najamne palate od tada gleda fantom rata, kako ga je nazvao pisac. Unakaženo lice i podsećanje na vreme smrti.

Novinar Đorđe Dragojlović kaže da tada stradao i atelje poznatog slikara Šandora Olaha, koji se nalazio u potkrovlju zgrade. Ova sjajna građevina ima namenski izgrađen svetlarnik za umetnički atelje koji su koristili slikari i posle rata. Prvi meci ispaljeni u Subotici 1941. uleteli su baš tamo. Uskoro će nesrećnog slikara posetiti i policijski inspektor nove, okupacione vlasti. Podseti se o tome u priči: Istraga detektiva Tota

Foto: Željko Vukelić

Endre Farago u ateljeu, šezdesetih godina

Lansky