Subotički fijaker (i taksi)

Prema nekim izvorima danas u našem gradu postoji 30-ak taksi udruženja u kojima egzistira oko 200 taksi vozača.

Ne tako davno, pre "samo" 40 godina, grad je imao svega 7 taksi vozača i jednog fijakeristu (nije Jagro), a 25 godina ranije, dakle pre šest i po decenija, brojčani odnos je bio na strani fijakerista, ali i tada su problemi, koji se obično vežu za ovo zanimanje, ostali neizmenjeni do današnjih dana…

Fijakeristi ispred Gradske kuće

Daleke 1946. godine fijaker ili taksi vozilo, ako vam je zatrebao, mogli ste pronaći parkirane u centru grada, što je sasvim Logično. Osim Gradske kuće, kao administrativnog sedišta, u centru su bili i drugi značajniji gradski objekti: Narodno pozorište, hotel "Jagnje", kafane "Spartak", "Beograd" i "Bela Lađa"…

Kakvi su bili problemi pišu tadašnje gradske novine:

Kod ove vrste usluga u Subotici postoji prilično upadljiva anarhija. Može se reći da fijakeristi prosto naplaćuju koji koliko hoće i od koga se koliko može…

Malo preskačem tekst pa nastavljam citiranje:

Sasvim neobično izgleda da je danas tarifa za auto-taksi daleko niža od takse koju naplaćuju fijakeristi. To se vidi iz sledećeg primera. Za prevoz autotaksijem do igrališta Slobode plaća se 30 dinara, dakle upola manje nego što su fijakeristi predložili u svojoj kalkulaciji i za 15 dinara jeftinije nego što je narodna vlast odobrila fijakeristima odlukom iz meseca decembra…

Subotičke novine 1970. godine pišu:

Ono što ljude odbija da koriste usluge taksista pre svega su cene. Nijedan od sedam subotičkih taksista nema takozvani taksi-metar, vozači naplaćuju od oka, koliko oni smatraju da treba i koliko ocene da slučajnom putniku neće biti previše.

Na kraju teksta novinar zaključuje:

Tako eto problem taksi-službe u Subotici traje već godinama, a niko da počne da ga rešava. Nisu zadovoljni ni građani ni taksi-vozači, ni odgovarajući organi zaduženi za komunalne službe u opštini, ali niko ne preduzima ništa. O današnjem taksi prevozu pisaću vam za jedno 40-50 godina. Verujem da će tada biti znatno interesantnije… živeli.

Uspomena na gradski fijaker



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Do polovine devedesetih i demokratizacije taksi biznisa, u Subotici je vožnja taksijem bila luksuz. Ako bi dolazili po pozivu, taksimetar je uključivan još kad krene sa stanice. Noću taksimetar naravno nije radio, nego pomozi bože. Do početka devedesetih između krimosa i taksiste je stajao znak jednakosti.
    Istini za volju, uvek je bilo svetlih primera ali oni su po pravilu u senci onih negativnih.
    Sećam se kada je posle serije ubistava uhapšen Marinko Magda. Tada je obelodanjena i njegova veza sa načelnikom SUPa Jerinkićem. Novinari su došli i do jedne njihove zajedničke fotografije uz komentar da je to bilo na zabavi gde su još bili nazočni mnogi viđeni Subotičani – lekari, advokati i taksisti.
    Bila je to godina 1993.

  2. Bilo nekad kaže:

    Kao kroz maglu još uvek se sećam poslednjeg fijakeriste kako besposlen „konjoše“ ispred železničke stanice… Bio je i tekst o njemu u Subotičkim novinama, ali ko bi to sada pronašao… Fijakera više nema na subotičkim ulicama osim kada je Dužijanca. Viđao sam i beli „Majurov“ paradni fijaker na venčanjima. Zaista deluje atraktivno.

    A što se tiče taksista, u to davno vreme taksistu niste mogli pronaći ni za lek (ako vam je zatrebao). Radili su kad je ko hteo i koliko je hteo.

    U pravu je Lansky. Vožnja taksijem je bila luksuz i nepristupačna običnom „smrtniku“.

    Srećom danas je drugačije. Taksi se češće koristi, a mislim da su i korisnici zadovoljni. Za taksiste ko te pita  🙂

  3. Zdravko kaže:

    Ako Subotica pretenduje da bude turistički centar Vojvodine trebao bi proraditi stari tramvaj na relaciji prema Paliću a iz budžeta finansirati i fijakeriste.

    Subotica uvijek u srcu!

  4. samotnik kaže:

    Zdravko to je lepa ideja, Da zivimo neka vremena di su na vlasti odgovorni i posteni ljudi, koji rade u korist napretka ovoga grada. Nazalost Subotica takvu vlast nije videla vec 2 decenije. Pa bi danasnje turisticka destinacija izgledala. Prva stanica, odmah pored kostura blagoupokojenog nam pozorista, put nas vodi kroz staro jezgro grada, koje vise i nije tako staro, svako malo po neka zgradurina sa sljastecim prozorima, koji se „prelepo’ uklopila sa arhitekturom koja je dominantna u centru Subotice(Djindjicev plato,poznatiji i kao disco plato uvrstavamo u turu samo ako proradi). Stanica druga, Stizemo do novog kostura, ovaj put kozerviranog. Di drugde nego u dudovoj sumi. Konzervacija je uradjena, da bi se i nakon hiljadu godina, ljudi divili lepoti tog kostura. Put nas vodi do buduceg(ako se izgradi) spomenika minimalizma i ne megalomanije hangar bazenceta. Lagano uz veliku zalost turista stizemo i na nasu krajnju destinaciju zapenusali Palic. Koji nas docekuje procvetao od raznih algi i vec spreman na pena party!!!

  5. Iby P. kaže:

    Interesantna tema iz vise aspekata:)

    Ali evo par podataka – samo da ne padne u zaborav:)

    Krajem 1950-ih godina u Subotici je bilo svega 2 taksi vozila i 2 taksista i to:

    Lasinger – on je bio i prvi taksista, i imao je vozilo marke Fiat. On je do penzije vozio to vozilo.  Par meseci nakon Lasinger-a  pojavio se jos jedan taksista

    Szanto – koji je takodjer imao Fiat vozilo, koje je 1961 zameni za   famozni Lincoln Continental  koji je veoma dugo godina sluzio suboticane – najcesce povodom znacajnih dogadjaja : vencanje, povratak kuci sa novorodjenom bebom.

    Pre otprilike 5-7 godina to vozilo je jos uvek bilo u Subotici, i u vlasnistvu porodice Szanto – navodno nije bilo u voznom stanju.

OSTAVITE KOMENTAR

36 + = 37