Sasvim namerno, od 1983-1986 godine u Beču je na osnovu ideje svestranog austrijskog umetnika Friedricha Hundertwassera (1927-2000) koji se izražavao kao slikar, arhitekta i filozof, nastala kuća okupana bojama iz koje raste drveće kao simbol čovekove potrebe da bude u simbiozi sa prirodom kako bi mogao da se oseća lepo i slobodno. Ona je danas jedan od bečkih simbola i nezaobilazna turistička atrakcija.
Hundertwasser se igrao bojom i formom, pročelje kuće je okupano šarenilom, sa mnoštvom zelenila koje se nalazi na njoj. Krov je prekriven zemljom i travom. Veliko drveće raste iz unutrašnjosti sobe i svoje grane proteže kroz prozor. Hunderwasser je smatrao da čovek treba da bude u simbiozi sa prirodom i da se samo u prirodi može osećati lepo i slobodno. Fasada kuće je prekrivena bojama i šarenim mozaicima i predstavlja igru mašte, betona, keramike i prirode.
Četrdeset godina kasnije i četiri stotine kilometara dalje sasvim nehajno, neplanski, tj. pod palicom najvećeg tvorca – prirode, u našem gradu nastaje nešto što je svemu tome nalik. Kao potvrda koliko je umetnik bio u pravu i kako je priroda zapravo najveći umetnik.
Videvši da je čovek digao ruke od onoga što je izgradio, priroda je sama na Domu vojske pronašla prostor za sebe, podsećajući nas da smo njen sastavni deo tako blizak umetnosti.
