Vekovima se pečeno kestenje kod nas prodaje na isti način, barem što se tiče higijenskih uslova. Drugim rečima, u tom biznisu ima toliko sanitarnih standarda koliko ih je bilo i za vreme Turaka u srednjovekovnoj subotičkoj tvrđavi, pa potom i za vakta Marije Terezije i našeg grada sa njenim imenom u bačkom blatu.
Turci su od tada prilično napredovali, austrijanci još više, a ni mi nismo stajali u mestu, izuzev načina na koji se prodaje pečeno kestenje. Pekare su se pretvorile u fino uređene restorane brze hrane, orijentalne poslastičarnice/prčvarnice su postale pristojni kafei, a kestenjari su i dalje bili poput legendarnog „Prljavog Harija“.
Kod Bajskog groblja
Nisu Subotičani zanovetali kad dođe novembar i zamiriše pečeno kestenje, niti su sanitarne inspekcije postavljale pitanje. Tradicija je imala da se poštuje.
Ipak, nešto se menja u ulici Matije Gupca, na jednom od tradicionalnih mesta za prodaju ove ukusne i nutritivno vredne namirnice. To je ovaj kiosk koji možda najavljuje novo vreme.
U ulici Matije Gupca, novembar 2023.
Pečeno kestenje na ulicama Istambula
Pečené kaštany u Pragu (Češka)
