Subotički “okulusi”

Okrugli prozori na nekim subotičkim kućama nisu samo otvori kroz koje ulazi svetlost, već predstavljaju svojevrsni pečat jednog vremena.

Da bi posmatrač subotičkog arhitektonskog nasleđa danas mogao da razume i ceni primere moderne arhitekture iz tridesetih godina u našem gradu, mora da angažuje svoju maštu i zaroni u vreme prvih automobila, prvih radio aparata, filmova, džeza, čarlstona, dadaizma i nadrealizma.

Sredina navikla na romantična sećanja, kolorit i bujne oblike, teško je mogla da prihvati do funkcije ogoljene nove arhitektonske forme. Pred starim Subotičanima svet se menjao filmskom brzinom. Tada, između dva rata, grupa arhitekata zagledana u svetske graditeljske trendove, darovala je i našem gradu neke od objekata u novom, modernom maniru. Oni ni visinom ni prostorno nisu narušavali likovno jedinstvo ulica u gradu. Svojim stanarima su nudili komfor, a prolaznicima imponovali svojom strogošću pravih linija.

Do danas nije ostalo puno uspomena na tridesete godine u Subotici, a one koje su ostale, kao da su postale neprimetne i neprepoznatljive, gotovo prezrene. Upravo one su svedočanstvo kako su Subotičani zamišljali svoj grad u bliskoj budućnosti, gledajući slike iz industrijskih i gradskih centara dalekog sveta.

Šta je to u Subotici, što je ostalo kao relikvija da nas podseća na to burno vreme? Naravno, to su tvrde građevine i tek po neki detalj koji može da razluči samo oštro oko. Jedan od tih detalja su i karakteristični okrugli prozori – “okulusi”. Bili su omiljeni ukras svake kuće koja je pretendovala da bude moderna tih godina, između dva svetska rata. Iako prozor ima jasnu funciju, ovi okrugli su imali prvenstveno estetski zadatak.

Bauhaus i Moderna u Subotici

U arhitekturi je bilo više pokušaja prenošenja evropskih uzora racionalističke arhitekture u naš grad. Uprošćavanje i ukidanje istorijskih elemenata na novim građevinama, uvođenjem funkcionalističkih principa u  projektovanje, Subotica se stidljivo uključila u svetske trendove. Danas je to dragoceni sloj u istorijskim naslagama ovoga grada. Novi kvalitet donela je ekonomska redukcija izgrađenog prostora i njegova funkcionalnost koja je prilagođena savremenom čoveku.

U Subotici je mnogo više primera među individualnim kućama, koje slede ove nove forme, doduše više svojim spoljašnjim izgledom, dok je osnova i raspored prostorija ostao tradicionalan.

Nisu svi u to vreme još bili spremni da prihvate nova zdanja čistih linija i strogo geometrijskih formi. Investitori su ti koji su ovaj stil oberučke prihvatili jer je snižavao troškove, a stanovi su bili kvalitetniji i funkcionalniji. Tek iz dalekog sveta su stizale slike o velikim  naseljima sa jednoličnim zgradama koje stvaraju depresiju.

Dva primera iz posleratnih godina (početkom 50ih) – kula fabrike čipke i traka „Mladost“ i klupska zgrada tenis kluba u Dudovoj šumi (srušena početkom 80ih)

Moderna i Bauhaus u Subotici nisu promenili sliku grada ni urbanu strukturu. Iako se mnogima činila hladna, nova arhitektonska misao vodi humanizaciji gradskog prostora. To je vreme kada su planirani široki bulevari, stadion i Narodni park, Sokolski dom, dok je na Paliću izgrađen  Muški štrand  i Sokolovac….Telesno vežbanje i sport su postali sastavni deo života i vaspitanja.

Primeri modernizma u arhitekturi Subotice bili su još uvek objekti male spratnosti. Tek će decenijama kasnije biti podignuti veliki blokovi zgrada za stanovanje, koji će posmatraču ličiti na mravinjake.

Subotičko građevinsko nasleđe iz tridesetih godina, ravnih fasada i bez dekoracija, mnogima predstavlja monotonu sliku. Ali onima koji razumeju ovo doba, pravougaone forme i tek po neki kružni detalj, dočaravaju istinsku eleganciju i modernost.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Natasa kaže:

    Svaka cast Lansky. Divno nedeljno jutro sa najlepsim pricama o nasem gradu Subotici.

  2. Tomislav kaže:

    Mislim da ovakav serijal tekstova zaslužuje knjigu, fenomenalne crtice iz istorije grada Subotice ispričane na zanimljiv i edukativan način. Skidam kapu autoru koji konstantno oduševljava tekstovima.

  3. Arh 2 kaže:

    Stil gradnje počelo je tridesetih godina u Europi Nemačkoj , Francuskoj i u nekim drugim delovima gde su razvili taj stil. Naime samo u Nemačkoj pre početka rata cela naselja su se gradili koristeći Bauhaus način oblikovanja javnih i privatnik objekata kao i stambenih zgrada. Velika ekonomska kriza je doprinela tome i tražilo se rešenje jeftine i brze izgradnje. Bauhaus stil je bio pogodan jer korišćenjem sitnih detalja okruglih manjih svetlarnika.prozora sa kombinacijom jarbolom za zastavu i jednostavnom dekoracijom uz to ravnim površinama fasade projektant je postigao vizelnu izgled zgrade koji se na neki način uklopio se ostale arhitektonske stilove. Ali sve je vrlo kratko trajalo rat je bio na pragu Europe . Nakon završetka rata Europa je bila u ruševinama i niko više nije razmišljao o ovom stilu. Naime ako bolje razmislimo Bauhaus nije bio stil gradnje već pokret uoči rata u Nemačkoj. I danas se razmišlja kojoj politčkoj opciji je pripadao s obzirom zbog nacionalnih-političkih previranja i u samoj Nemačkoj tridesetih godina ?

  4. Kertvaros kaže:

    Za Bauhaus se znalo jos mnogo ranije nego za Fasizam/Nacizam. I Bauhaus sigurno nije stil koji proizilazi iz neke politicke ideologije. Da bi bolje shvatili o cemuje ovde rec dovoljno je da navratimo do Malog Radanovca i dobro pogledamo razliku izmedu objekta Hartmanove klanice i Rotmanove fabrike bolnickog namestaja i bicikla.

  5. Sub kaže:

    @Arh 2
    ako dobro znam, Bauhaus školu su zatvorili nacisti kad su došli na vlast.

  6. Anonimni kaže:

    Jedan na Paliću

  7. mutavi kaže:

    Ovakav prozor je ugradio neki bezveznjak na kuću u Viškoj ulici br.1.Uopće se ne uklapa u okolni ambijent.

  8. Kertvaros kaže:

    @ Anonimni

    Na prikazanoj slici je u najboljem slucaju tzv „kasni historicizam“ (ili samo njegova kopija) i nema nikakve veze sa „Bauhausom“

  9. Arh 2 kaže:

    @ Kertvaros Te građevine nemaju ništa sa Bauhaus graditeljstvom i stilom gradnje. Mađari imaju ze ze građevine jednostavna imena ,Teglaepuletek , jer dekoracije su izvedene od opeke koje nisu finalno obrađene malterom već samo fugiranjem u stlu ,dersovanja ,

  10. Kertvaros kaže:

    @ Arh2

    Ja ne tvrdim da ta dva narecena objekta imaju neku vezu sa Bauhausom. Razlika u stilovima izmedju ta dva objekta je samo posluzila kao primer razlicitosti u pristupu gradnje I arhitekture. Oba objekta imaju industrijsku namenu, poticu iz razlicitih vremenskih perioda i razlikuju se kao dan i noc. Rotmanova fabrika je u svakom slucaju pre izgradjena prema postulatima Bauhaus-arhitekture nego naprimer firma Hartman ili recimo zgrada elektricne centrale (danas toplana) na Palickom putu. Fotografija koju je postavio @ Anonimni moze mozda da posluzi kao ilustracija za senteciju „my home is my castle“, ali nikao ne i za primer Bauhausa. Pogotovu ne sa onim kastelizacijama odnosno stilizovanim grudobranima na ravnom krovu, po uzoru na srednjevekovne tvrdjave.

OSTAVITE KOMENTAR

25 + = 30

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 14 + 12 ?
Please leave these two fields as-is: