Zaposlenima u 188 preduzeća sa spiska koja su viđena za stečaj nije lako. Teše ih i stručnjaci i nadležni da i nakon stečajnog postupka ima šansi da preduzeće ponovo proradi.
Istina takvih kompanija bar kod nas nije bilo puno, ali ima uspešnih izuzetaka koji potvrđuju pravilo. Jedan od tih primera je fabrika konditorskih proizvoda „Pionir“ iz Subotice. Danas ne samo da snabdevaju domaće tržište već i izvoze i zapošljavaju 700 radnika. Posluju u sastavu „Alko grupe“ čiji je predsednik i vlasnik Miroljub Aleksić . O tome kakav je recept za novi početak starih firmi on kaže da je bitno napraviti dobru reorganizaciju, uložiti novac i učiniti sve da se preduzeće vrati na tržište gde je pre bilo uspešno. Sve to mogu da urade samo stručni ljudi koji vredno rade.
– „Pionir“ sam kupio u novembru 1998. Bilo je to vreme kada je privatizacija kod nas tek počinjala. Preduzeće je prodato za ondašnjih 47 miliona maraka.
O tome kako je u kompaniji gde je pre privatizacije poslovna aktivnost bila jako skromna počeo oživljavanje proizvodnje Aleksić objašnjava da je prvo počeo sa ulaganjima.U pogone, mašine i objekte u Subotici uloženo je 50 miliona evra. On je danas zadovoljan profitom koji ostvaruje ova kompanija sa tradicijom dugom 98 godina. Istina, zarada bi, kaže, mogla da bude i veća ali kod nas su zahvatanja države velika, sirovine preskupe, dinar već godinama precenjen. Zato“Pionir“ donosi manji prihod nego kada bi radio u drugim zemljama.
– „Pionir“ je regionalni lider u konditorskoj industriji, proizvodnji čokolada, bombona, bar štanglica i medenjaka. Snaga kompanije ogleda se pre svega u vrednosti njenih brendova i lojalnosti potrošača. Tržišta su danas globalizovana, a u takvim uslovima brend postaje simbol sa kojim mnogi žele da se identifikuju. Krajnji cilj svakog prizvođača treba da bude formiranje brenda jer će samo tako uspeti da stekne i zadrži potrošače i njihovu lojalnost. Mi smo u tome uspeli, a na listi dvanaest najvećih brendova iz Srbije su tri „Pionirova“ i to „Negro“ bombone, „Galeb“čokolada i“ Medeno srce“ – objašnjava sagovornik „Dnevnika”.
Aleksić kaže da nikada nije dobio ni dinar subvencija ili bilo koje druge pomoći od države. To, dodaje, i nije najpotrebnije, ali druga vrsta pomoći bi dobrodošla.
– Stalno se susrećemo sa nelojalnom konkurencijom sa crnog tržišta. Oni nude švercovanu robu. Susrećemo se i sa kopiranjem brendova, a sudovi nisu u stanju da proizvođače brzo i efikasno zaštite. Tu su zatim visoke carine i drugi nameti na robu koja je neophodna konditorima pa prelevmani za zaštitu koje nijedna zemlja u EU, a ni u okruženju nema. Jedino uz dobru organizaciju i racionalno poslovanje možete da opstanete na našem tržištu kao domaći proizvođač. Ovde vam na svakih 15 godina država kroz razne namete uzme još jednu fabriku, a pri tome vas ni na koji način ne štiti.
Zato on u budućnosti očekuje da država stvori iste uslove poslovanja poreze i carine kakve imaju zemlje Evropske unije i one u našem okruženju. Zatim da radi na sprečavanju proizvodnje na crno, falsifikovanja robe, sivog tržišta. Trebalo bi razbiti monopol na sirovine
– Sada smo u ovoj branši u situaciji da je uvoz slobodan i bez carina, a mi takvim proizvodima ovde kod kuće treba da konkurišemo opterećeni visokim dažbinama i prelevmanima na mleko i šećer, te carinama na druge proizvode. Teško se može razumeti takav odnos prema domaćoj pa još i izvozno orijenitsanoj branši. Mi prodajemo naše proizvode van granica Srbije. Naše tržište je malo i slabe su platežne sposobnosti, a konditorska industrija je jaka i izvozno orijentisana.
O tome da li na spisku 188 preduzeća viđenih za stečaj ima kompanija koje bi ga zanimale – Aleksić kaže da nema, jer su to, pojašnjava, firme koje niko i nije hteo da kupi. A savet biznismenima koji su možda zainteresovani za neko od njih je: ako imate sredstva i procenite da kompanija ima jak brend, odlučite hrabro i brzo.
Što se tiče nadležnih koji se trude da naprave povoljan ambijent za poslovanje njima savetujem da je vreme da ceo sistem kod nas resetuju i naprave jeftiniju državu. Da bi neko ulagao i imao interes za to i da bi se pokrenuo preduzetnički duh potreban je dobar ambijent. Pojedinačne beneficije i sporadična ulaganja ne mogu da pokrenu ovu privredu – smatra Aleksić.
A kada to kaže neko kao on treba verovati. Jer, pored „Pionira“ on je vlasnik konditorskih fabrika „Hisar“ i „Paraćinka“ u koje je uložio kao i u „Pionir“ i omogućio im da nastave proizvodnju. Svi oni danas izvoze 70 odsto proizvodnje. Ukupna godišnja proizvodnja je 32.000 tona godišnje.
DNEVNIK
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Koji lazov,ovaj je gori i od Miskovica
malo se stiso' 98., izvnuo dzepove i kupio preduzetje za 47 miliona DEM.
Ne lupaj gluposti molim te…
Neki dan sam ušao u jednu pionirovu prodavnicu. Hteo sam da kupim čokoladu sa visokim sadržajem kakaoa. Prodavačica se samo nasmejala i rekla: „Mi to više ne proizvodimo“. Pitam se sada od čega taj hvaljeni „Pionir“ proizvodi sve te „zdrave“ poslastice koje kupujemo svojoj deci? Šećerne table? Preporučujem vam dragi moji sugrađani da pre kupovine dobro pogledate šta piše u deklaraciji i za svaki slučaj prošetate dalje!
Rin Tin Tin,
Ne vidim čemu takva kritika. Ugašen je jednan brend, u ovom slučaju, ako sam dobro razumeo, govorite o diamond-u, onim tankim premijum čokoladama sa 70% kakaoai, iz opravdanih razloga (ali biće uskoro nešto novo…)
Eto na osnovu toga vi tvrdite da Pionir proizvodi loše i nezdrave proizvode sa sumnjivim sastojcima. Ja ću vam samo reći da je Pionirova, bilo koja čokolada (ako ne računamo one iz Hissara, to su samo krem table), bolja od bilo koje Milke, Nestlea, o Swisslionu da i ne govorimo itd…
Za svoje dete uvek kupujem njihove proizvode. Istina, malo su skupi, ali često imaju povoljne akcije. Pitaj bilo kojeg tehnologa iz Pionira šta oni stavljaju u svoje proizvode, a šta konkurencija. Toliko o tome.
e moj zavidni,voleo bi da te nalupetam cinjenicama ali treba sacekati misljenje suda u Strazburu,a kako je Aleksic veliki biznismen znaju radnici Pionira koji imaju na stotine neisplacenih prekovremenih sati
Jedino nije napomenuo da je preduzece kupio na nevidjenu prevaru i to putem kratkorocnog kredita koji je dao istom, i da je u istom tom preduzecu pre bilo zaposleno 1600 radnika a danas ih ima cak 700. Isto tako nije napomenuto da Pionir nije vise Pionir Subotica, nego Pionir Beograd. Mnogo stvari nije pomenuo, a mnogi su ostali bez gaca njegovom privatizacijom.
Pozdravljam sve stare radnike Pionira cija je "poslovna aktivnost pre privatizacije bila jako skromna", stvarno su mogli biti malo jaci od Krasa sto se tice proizvodnje cokolada, a sto se tice proizvodnje bombona bili su bez premca u Jugoslaviji. A ime gospodina Aleksica me neodoljivo podseca na bivsu "Alco banku" koja je uspesnim kreditnim malverzacijama unistila Pionir.
Tako, sada na ulazu u fabriku stoji ponosno ime: Pionir doo Beograd, Fabrika Subotica.
Toliko o uspesnom biznismenu.
@Posmatrač
Hm, hm …
Ja mislim ta ti nisi samo posmatrač („ali biće uskoro nešto novo…“). Uostalom, i ja tako hvalim svoju firmu. Slažem se da je jedan brend nestao, za novi, videćemo …
"O tome kako je u kompaniji gde je pre privatizacije poslovna aktivnost bila jako skromna počeo oživljavanje proizvodnje Aleksić objašnjava da je prvo počeo sa ulaganjima."
Ovo je nevidjena uvreda za sve bivse radnike Pionira koji su namagarceni i orobljeni njegovom privatizacijom. Ja bih ipak rekao da su Mama Mira, Slobica i ostale jace politicke licnosti tog vremena iz Beograda, kumovale nekih 100% u otimanju fabrike od Suboticana.
Prvo malo cinjenica:
Pionir Subotica je u svom maximumu proizvodio 17.000 Tona proizvoda godisnje.
10 Hiljada tona bombona
4 Hiljade tona cokolade
3 Hiljade tona keksa
I to daleko mnogo pre nego sto je gospon. Aleksic dosao da "objasni" kako se radi posao (circa 1987). A Pionir je te uspehe nizao u TOTALITARNOM KOMUNISTICKO SOCIJALISTICKOM sistemu poslovanja, tako da je ovo sto ovaj ovde prica bizmismen apsolutno nerelevantno i sluzi za mazanje ociju naivonom narodu.
Drugo, Kras jeste bio prvak u to vreme (i danas je), ali sve sto je Pionir proizvodio, proizvodilo se samo na jednom mestu! Prostorno maloj fabrici Pionira u Subotici, dok je Kras imao fabriku keksa Mira Cikota i zvakacih guma na Bracu, tako da poredjenja opet ne vaze jer je po ucinkovitosti i iskoriscenju kapaciteta Pionir Subotica bio prvak i na mnogo sirim prostorima od prostora EX-Yugoslavije.
Ondak, kako je moguce da je firma procenjena na 300 miliona ONDASNJIH nemackih Maraka otisla ovom gospon bizmismenu za 47 miliona i da je po sudu gospodje predsednika stecajnog veca gospodje Ilona, privatizacija Pionira bila sasvim legalna i da se stecajni sud slozio sa neverovatnim? Kakvu je ulogu gospodin Santo imao u svemu ovome!?!?!? Zasto Pionir nije ostao u rukama Suboticana kada je od strane Beograda sprecen vec maltene potpisani ugovor sa jednom vojvodjanskom Bankom o preuzimanju tadasnjih dugova Pionira, ugovor od koga je zavisilo da li Pionir ide u otudjenje ili ostaje Suboticka firma sa istim brojem zaposlenih.
I, sta bese ono sa deonicama Pionira? RADNICKIM DEONICAMA?
Ne verujte svemu sto vam serviraju. Ista garnitura vam vedri i oblaci vec 27 godina, i radi na sistematskom unistenju Vojvodine i Vojvodjana, a vidim da je u finalnoj fazi unistenja Vojvodjanske privrede i Vojvodine kao regije uz svakodnevna serviranja lazi i obmana.
Recimo da sam dosta dobro upućen u materiju…a od hvaljenja te firme koristi može imati jedino gospodin sa fotografije iz gornjeg teksta, tako da nema potrebe da mi takvo nešto prebacujete.
Vi ste u komentaru napisali obmanu, možda i ne iz zle namere, već samo iz neznanja, pa je normalno da sam odreagovao.
@stormwatch
Posto sam u svoje vreme bio donekle upoznat sa prodajom drustvenog kapitala u Pioniru, znam sa sigurnoscu da su zaposleni u svom vlasnistvu imali vecinu akcija Pionira. Jedan deo su otkupili direktno a do drugog dela su dosli putem pretvaranja dela zarada koje su bile zamrznute po Zakonu o ogranicavanju zarada. Losem zaduzivanju kod banaka su nazalost, to moramo priznati, kumovali i rukovodioci Pionira. Odlaganjem otplata kredita su se gomilale kamate,sto je dovelo do nelikvidnosti, a to su bankari vesto iskoristili i zatrazili proglasenje stecaja sto je i usledilo.
Odlaskom preduzeca u stecaj, brisane su sve akcije zaposlenih, a imovina je presla ponovo u drustveno vlasnistvo i kao takvo prodato na vec opisani nacin.
Niste najbolje upoznati gospodine Aleksa. To je sve sto vam mogu reci.
Stormwatch
Ja sam naglasio da sam samo donekle upoznat a ne sasvim, a i nadalje stojim iza tvrdnje da je rukovodstvo fabrike uzimajuci kratkorocne kredite po zelenaskim kamatama uveliko doprinelo nelikvidnosti preduzeca, cak nisam pomenuo ni Muju,ciji nadimak ne bih pomenuo da me ne tuzi, koji je bio umesan u razne malverzacije oko fabrike.
A Vi, ukoliko znate vise, verovatno ste bili blize vatri, pa objasnite nam sta se to zbivalo u fabrici Pionir. Ali Vas jedino molim da izostavite Vase omiljene teze o socijalizmu.
Hvala na paznji!
a sta je sa akcijama radnika kad je kupljena firma radnici nisu ni dinar dobili za akcije gospodine mafijasu aleksicu!a imali su i kupovali akcije,e to je nasa uspesna privatizacija,mafija i samo mafija
Aleksa, ne bih voleo da skacem u prazno, ali sticem neki utisak da ste vi mozda jedan od tih koji su u privatizaciji Pionira bili sa druge strane, ove sadasnje strane?!? Prvo i prvo da se razumemo, unistenje konditorskih fabrika se odvijalo koristeci brute force, a Pionir je bio prvi na udaru (zanimljivo?) posto je uvek bio najjaca i najprofitabilnija fabrika konditorskih proizvoda u Srbiji. Ne mozete vi poslovati sa profitom gospodine Aleksa kada imate drzavu pod sankcijama, kada vise nemate normalan uvoz sirovina, kada kupujete iste po kursu koji stiti dobavljace istih, a ti dobavljaci su vid' molim te svi iz Beograda i bliski SPS-JUL-SRS osovini, a godinama ne smete da dizete cene sopstvenih proizvoda po Republickim odlukama, (a u to vreme je i danasnja goooovernerka kumovala takvim odlukama i ostala svita unistitelja privrede Vojvodine), i vid' molim te se sve kontrolise iz istog tog Beograda. I sad nam vi objasnite, kako poslovati a ne zatvoriti fabriku? E Aleksa Aleksa, i onda vam dodje neki pametnjakovic iz iste osovine i predstavi se kao veliki finansijski mag koji slucajno ima svoju banchicu koja ce pomoci Fabrici X da izadje iz dugova, i vi ubrzo shvatite da nemate kud. Jos ako su npr. ljudima na pozicijama u toj nekoj fabrici koji su mogli nesto da urade po tom pitanju, bile oduzete sve ingerencije i pravo da ucestvuju u sudbini preduzeca, onda dobijete to sto imate danas u Srbiji. Ne zelim da ulazim u detalje, ali znam sta se zaista desilo, isto kao sto jako dobro znam sta se desilo u 29. Novembru i Suboticanki.
Ovaj covek je dno dna nikakav spasilac ni biznismen on je primer kako opljackati nesto jer mu sistem dozvolio. Bio sam prisutan kako je lagao radnike i gledao ih u oci i danas mu deca rade preko zadruga kojekakvih i dobijaju mizeriju. ovo je dnoooooo od coveka . zao mi je sto je ovaj narod prevaren…..
To sto sam napisao pre deset godina i dalje stoji. Sa tim da se uvaljivanje ilegalno privatizovane kompanije inostranom kupcu, dodatno zakomplikovalo upravo zbog prirode privatizacije.