Istorija porno filma počinje verovatno kada i sam film, možda jedan dan kasnije. Ako ne tada, onda sigurno čim su kamere došle u ruke onih koji misle samo na zaradu.
Đenka pušta Mirku i Kristini snimke kako se Hedi Lamar kupa gola, a ni slavnom Lifki nisu bili strani „golišavi“ filmovi.
„Odbacite lažni građanski moral“ ubeđuje Đenka ono dvoje da se razgolite pred kamerom, godine trideset i neke, dok u to vreme u gradskoj Skupštini Subotice odbornik pop Blaško Rajić govori :
…Osim toga među knjigama Gradske biblioteke ima mnogo pornografskih knjiga, koje po sebi ne bi imale štetnog uticaja, kada bi ih čitali oni posetioci za koga su oni. Ali nažalost ova dela čita najviše i najradije omladina i time samo truje dušu. Omladini je potrebno da bude nacionalna, zdrava dušom i telom, ali čitajući pornografije ona neće imati ona svojstva, postaće sebična, bezdušna i anacionalna. Između ostalih dela, napominje dela Zole, Monteskiea, Kazanove itd. Ova dela su došla na taj način u biblioteku, što je pre više godina grad za skupe pare kupio jednu privatnu biblioteku.
Ali, đavo nas je polako uzimao pod svoje.
Subotička većnica tridesetih
Početkom sedamdesetih godina u naše bioskope su stigli soft porn filmovi. Apsolutna zvezda tog vremena Silvia Kristel, snimila je celu seriju filmova o Emanueli, koji su punili sva sedišta u sali. Ti radovi su u suštini bili prilično dosadni. U prilog tome govori da ni jedno od tih ostvarenja nije doživelo neku reprizu, nakon što je njihovo vreme prošlo. Narod je hteo da vidi golotinju i ništa drugo. Toga je u to vreme bilo toliko malo… Erotski, švedski akcioni… sve to još nije ono ZAPRAVO. Socijalistički moral je u tom segmentu bio prestrog.
Iako strogi moral često vezujemo za verski tradicionalizam, za to pitanje u socijalizmu smo bili veći katolici od Pape. Svaka pornografija je bila zakonom zabranjena. Do kraja osamdesetih godina, na ulazu u Republiku Mađarsku stoji ogromna tabla sa natpisima šta je sve zabranjeno unositi u tu susednu zemlju. Uz natpise idu i ilustracije. Tu je i ona koja se odnosi na porno, i na njoj je silueta gole devojke. Crtač se svojski potrudio da zabranjeno izgleda i te kako privlačno.
Da neko ne pomisli kako su erotski filmovi bili popularni samo u socijalističkim zemljama, gde „tvrde“ scene nisu bile dozvoljene, govore podaci o njihovoj popularnosti i u zemljama iz kojih su dolazili.
Pomenuo je to i Žan Mark Bar, zveda filma Veliko plavetnilo (1988), kada je bio gost filmskog festivala na Paliću. Nije to bila tema, ali nije mogao da se ne osvrne na uticaj švedskih-akcionih na njegovu generaciju. Pitanje je inače glasilo – šta misli o savremenom švedskom filmu koji je predstavljen na festivalu.
Meki
Kod nas osamdesetih godina dolazi do pukotina u bioskopskom repertoaru, kroz koje su se provukla nekolika igrana i jedan dokumentarni film, koji su u sebi sadržali eksplicitne scene seksa. Verovatno kao probni balon, 1985. godine, bez reklame stiže u bioskop „Jadran“ klasični hard core Strasti (In Love). On će oboriti sve rekorde gledanosti u istoriji subotičkih bioskopa (Strasti 31.605 gledalaca, Oficir i džentlmen 29.136)
Ali, posle njega opet dolazi zatišje. Sve do proleća 1988. godine kada se „Suboticafilm“ odlučio za hrabar potez. U Lifki počinje da radi porno bioskop, drugi u Jugoslaviji (posle Ljubljane). Direktor Mika Smiljanić rešen da se bori protiv video kaseta i pada posete u kinima, za svečanu premijeru lično najavljuje film Miami spice. Bila je to parodija na tada popularnu seriju Miami vice sa Don Džonsonom.
I akterke porno parodije se bore protiv poroka Majamija, ali svojim sredstvima. Parodiranje je ostalo zanimljivo pornićarima do danas, pa tako i novija ostvarenja imaju svoje hard core verzije.
Tvrdi
Subotički porno bioskop nije mogao dugo da drži front protiv video kaseta. Svi video klubovi su već imali u ponudi tvrde porniće, stvar je bila samo u tempu opremanja gledalaca video rekorderima.
Tako su XXX filmovi otišli tamo gde im je i mesto, u duboku privatnost domova.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Svaka cast za tekst, ovo je vec kultno ostvarenje na sajtu!
Moram da se osvrnem na glupost koju je neko nekada napisao osvrcuci se na porno fimove i pornografiju, elem:
„Omladini je potrebno da bude nacionalna, zdrava dušom i telom, ali čitajući pornografije ona neće imati ona svojstva, postaće sebična, bezdušna i anacionalna.“
Dao Bog da je sva omladina na tim prostorima samo uzivala pornografiju i porno fimove, ne bi imali seksualno bolesne tipove iz devedesetih koji su vodili (i dan danas) vode drzavu.
@stormwatch…Gledajte/citajte pornografiju, postanite anacionalni=vodite ljubav, a ne rat.
Tema ovog članka su bioskopi, prodor pornografije u njih, ali je za mene interesantan i „istorijat“ propagiranja golotinje u štampanim časopisima u to vreme 70-ih godina i kasnije na našim prostorima.
U Jugoslaviji u vreme socijalističkog samoupravljanja na trafikama je ponuda časopisa sa „pravim“ pornografskim sadržajem bila potpuno nedostupna.
Na trafikama su se mogli kupovati samo časopisi erotskog tekstualnog sadržaja, sa nešto malo fotografija, slika, „Eva i Adam“, „ČIK“ i magazin „START“ koji je bio nešto kvalitetniji, jer je bio štampan na finijem, sjajnom, malo debljem papiru, u kojem je u sredini magazina bila slika-poster neke golišave lepotice.
Ta srednja strana se mogla izvaditi iz magazina, pa tako sa duplom veličinom, selotejpom ili nekim drugim lepilom nalepiti na vrata ormara, iznutra ili spolja ili na bilo kakvu zidnu površinu.
Sećam se zidova radionica po fabrikama u koje sam kao mlad učenik išao na praksu, a koje su skroz bile izlepljene ovim posterima iz START-a.
Ti zidovi oblepljeni različitim golišavim lepoticama, plavušama, crnkama i brinetama, u jutarnjim satima dok se pred početak rada pila prva jutarnja kafa i pušila jutarnja cigareta, su uveseljavali radnike, mušku populaciju i valjda su im podizale radni moral. 🙂 .
To su bile samo erotske fotografije, daleko je to bilo od neke pornografije.
I dan danas se još ponegde mogu pronaći ostaci ovakvih zidova u nekim retkim „preživelim“ firmama.
Pre nekoliko godina sam lično obilazeći ovakav teren, nabasao na ovako nešto i začudio se da su te slike tamo još od 70-ih godina prošlog veka „preživele“.
Te lepotice sa tih fotografija su sada već u nekim poznim godinama, one koje su još žive, imaju sigurno 70-80 godina života i kada bi sada videle kako su tada lepo izgledale, sigurno bi zaplakale šta okrutno vreme čini sa ljudima.
Hit su bili i godišnji kalendari iz STARTA gde je svaki mesec bio odštampan posebno, sa nekom od ekstra golišavom lepoticom, a koje su pozirale specijalno za ovu namenu.
Pravi porno časopisi su se u to vreme najčešće uvozili, švercovali iz Italije, iz Trsta, pošto su tamo Subotičani često putovali u kupovinu, šoping, pa ko je bio zainteresovan za ovakvu vrstu „literature“, pronašao je način kako takav materijal da prošvercuje preko naše granice.
Inače, u Trstu se već tada ta vrsta štampe legalno prodavala u prodavnicama novina i časopisa.
Ne tvrdim da ovakva vrsta časopisa bogata pornografskim slikama nije dolazila i iz Austrije i Nemačke, ali ja u to vreme nisam putovao na tu stranu, pa ne znam.
Vrednost tih pravih porno časopisa prošvercovanih preko naše granice u našu državu višestruko je rasla kada se još jednom prošvercovala u susednu Mađarsku, sa tim da su mađarski carinici ovakav ulov strogo kažnjavali, što je na ulasku u Mađarsku i bilo napomenuto u pravilima šta se sve može, a šta NE SME unositi u Republiku Mađarsku.
Časopis erotskog sadržaja i sa puno reklama u njemu, PLAYBOY, se prodavao u inostranstvu, mislim, nisam siguran, posle 90-ih godina se pojavio i kod nas na trafikama.
Inače, samo da napomenem da je godinama jedan od glavnih urednika časopisa PLAYBOY za Mađarsku bio upravo jedan bivši Subotičanin.
Još da ispričam za mene interesantnu priču iz mojih momačkih dana.
Pojavom video rekordera i plejera kod nas, koji u to vreme nisu uopšte bili jeftini, pojavili su se video-klubovi gde su se mogli jeftino iznajmiti najnoviji filmovi tog vremena različitih žanrova.
To je bio sunovrat bioskopa i propast masovne posete bioskopima u Subotici, a i u našoj celoj državi.
Za cenu od maltene jedne ulaznice u bioskop se mogla iznajmiti video kaseta sa najnovijim filmovima, a koji su mogli za jedan dan da odgledaju po želji i 5-6 i više gledalaca.
Pornići su se mogli lako iznajmiti, istina, ispod tezge, ali ih je bilo prilično.
Moj prijatelj malo boljeg imovnog stanja koji je prvi nabavio video rekorder je često u svojoj momačkoj sobi „organizovao“ gledanje ovakvih filmova.
Bili smo mladi, sakupili smo se nas 6-7 kod tog prijatelja da bi odgledali po koji ovakav iznajmljeni porno film.
Kuriozitet na ovakvim sastancima je bio taj, da je Deda mog prijatelja koji je tada imao oko 78-80 godina života, a koji je inače hodao uz pomoć štapa i nosio naočare +10 dioptrije uvek nanjušio kada se pripremamo za ovakve akcije i projekcije.
Nije on ništa loše komentarisao, već se uvek uvukao sa svojom stolicom u momačku sobu mog prijatelja, stolicu namestio na 1 metar od televizora da bi što bolje video to što je gledao i zajedno sa nama odgledao porno film.
Posle se uvek znalo da je to mesto na 1 metar od televizora bilo rezervisano za Dedu, koga smo svi mnogo voleli jer je bio uvek vickast, simpatičan i dobroćudan.
Era video rekordera je prošla.
Došla su neka nova vremena, došli su računari, Internet, veliki televizori, ali veličanstven osećaj grupnog gledanja filma u bioskopima na velikom platnu uz dobro ozvučenje ne može ništa zameniti.
Još kada bismo u Subotici imali jedan pravi Cineplexx bioskop, to bi bio vrh svega.