„Ratnici podzemlja“ (Warriors), film Voltera Hila iz 1979. godine, priča je o istoimenoj njujorškoj bandi sa Koni ajlenda (Coney island) koja se probija kroz grad progonjena od drugih, neprijateljski nastrojenih kvartovskih gangova.
Noću svakim delom grada vlada podzemlje. Paralelni svet ima svoje zakone koji se sprovode nasiljem. Dug će biti put pred „Warriorsima“ dok ponovo pod nogama ne osete pesak Koni ajlenda.
Kakve sličnosti ova priča ima sa Suboticom? To zna onaj koji je nekad dobio po tamburi ili bežao, samo zato što je iz drugog kvarta. O ovome se nerado govori, jer su to danas stariji ljudi, bilo da je reč o nekadašnjim siledžijama ili onima koji su bili njihove žrtve. Kvartovske bande su nestale pre više decenija i svi bi oni najradije da to zaborave, ali to nije lako.
Krajem 19. veka subotička štampa beleži:
– „Na više mesta su izboli momka Stevana Kovača, koji je iz osmog kvarta otišao malo u goste devojci iz drugoga kruga. Kad je već došao do kuće svoje jedne poznanice, kojoj je hteo prvoj da svrne, sa batinama ga napadnu četiri momka koji su, kao što se vidi,znali unapred za nameru Kovačevu pa su ga i uvrebali i stanu ga tući i pitati, kako on sme doći u njihov kvart. Kovač se stane braniti, na što jedan izvadi svoju bricu i ubode ga pravo u vrat pa u čelo i četiri puta u leđa.“
U zaključku se kaže: „Najvažnije je da se ovo, ova stara bolest, još i danas često događa.“
Treba reći da to nisu bile kriminalne bande, već grupe momaka koje su polagale „preče pravo“ na devojke iz svog dela grada, ili je to bio tek izgovor za nasilje.
Bela Duranci se seća jedne igranke u Nepkeru početkom pedesetih. Pri povratku kući, spasile su ga samo brze noge i mrak Kera. Više godina kasnije, predsedavajući nekakvom komisijom, među članovima je prepoznao i jednog svog progonitelja. Kada mu je pomenuo taj događaj kasnije, ovom beše vrlo neprijatno ali je Bela sve to oprostio i još potanko objasnio gde se bio sakrio te noći.
Atila D. iz Kertvaroša pamti bežanje sa Zorke. Važno je bilo dokopati se pruge, jer Zorkaši nisu smeli na neprijateljsku teritoriju.
Kako devojke pamte to vreme? Jedna gospođa iz Petog kvarta se seća kako su je tabadžije iz njenog kraja spasile od manijaka koji je išao za njom na putu do kuće.
Nije bilo lako momčiti se u gradu za koji se oduvek tvrdilo da je miran.
Ove bande su nestale početkom sedamdesetih godina. Sa njima nije nestala omladinska agresija ali je barem praćenje devojke kući bilo bezbednije.
Šta je sklonilo ove subotičke „ratnike“ sa ulica ? Možda televizija, možda sportski klubovi…Sedamdesetih godina se pojavio karate a za njim i drugi borilački sportovi sa istoka. Provoditi vreme na ulici više nije bilo zanimljivo.
Stare prostorije Boks kluba Spartak, ispod Jadrana
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Danas se ne druze i ne dele po kvartovima vec po stalezu i filozofija zivljena je potpuno izmenjena. Mladi se dele na one koji u grad dolaze kolima, taksijem ili busom, sa onim telefonom ili onim drugim, na one koji izlaze ovde ili onde ili trose ovoliko ili onoliko para.
lansky, zar nisu postojali sportski klubovi i pre dolaska istočnjačkih borilačkih veština u eseferjotu i suboticu? tanka mi je ta teza mada nemam nikakvu alternativnu. za mog vakta, početkom osamdesetih, toga nije bilo. ja sam jednom popio batine na čisto slučajnoj bazi u rudić ulici i nisam čuo za za šta slično osim u pričama starijih.
Da citiram sebe: Možda televizija, možda sportski klubovi…
Polovinom osamdesetih, na teritorijalnom principu su bili organizovani još jedino Šandorčani, ali ne kod kuće nego u varoši.
Cinjenica stoji da su svojevrmeno u Subotici postojale apsolutne "No go Areas", kvart ovaj, kvart onaj, uglavnom mracna i blatna periferija u koju normalan covek nikada i nije zalazio, niti je medju tim potleusicama i njihovim stanovnicima imao sta da trazi. Fama o zestokim momcima sa periferije je bila vise plod maste nego rezultat stvarnosti. Bile su to siledzije u pokusaju, uglavnom adolescenti priproste duhovne strukture, i simpflificiranog pogleda na svet oko sebe. Kao pojedinci – nule, kao copor – vrlo neugodni. Ponekad bi zasli i u sam grad, razume se samo u krdu i sa kojekavim lancima i slicnim rekvizitima. Motali bi se oko bioskopa, igranki i slicnih priredbi. Obicno bi u takvim prilikama izasla jedna grupa milicionera, razume se u civilu, sa elegantno umotanim pendrecima u kakve novine ili casopise. Milicijska akcija bi po pravilu kratko trajala, gradjani koji su bili udaljeni 20-30 metara nisu nista ni primetili. Pohapsili bi uvek tacno onaj broj tabadzija koji je mogao da stane u "Maricu". Nakon toga je bilo mira sve dok nije stasala nova generacija, pa onda opet sve iznova. To je tako islo sve dok nije proradio Ekonomski fakultet i Zeljeznicka industrijska skola. Tada su nas grad pocastvovali u prilcno velikom broju momci "Iz onijeh brda" koji uopste nisu bili raspolozeni da se vijaju oko i preko zeljeznicke pruge, nego su udarali dok god je zrtva pokazivala i najmanji znak zivota. Time je siledzijstvo u Subotici dobilo jedan novi kvalitet, a autohtoni dripci su presli u jedan nizi rang takmicenja odnosno podsaveznu ligu.
Hm, rodjen sam sredinom 80-ih ali su mi u pamcenju ostala urezana imena bandi poput 'hajcara', 'zorkasa', 'buckasa' i sl. i cini mi se da su postojale ranih 90-ih. Da li se neko mozda seca i moze da napise nesto vise o tome?
Uzeo si mi reč sa tastature. Gangovi koje si spomenuo su bili česta tema u čaršijskim aktuelnostima devedesetih . Devedesetih su počele da se formiraju ' kaste' tj.društveni slojevi . Radnička klasa tj. nekada jak srednji sloj polako je postajao deo istorije i rađale su se nove vrednosti. Ove promene su se osetile u svim sferama. Mislim da je @ Kertvaros lepo opisao nekadašnje gangove, to je uglavnom bio talog koji je težio da izađe na površinu. Devedestih su pored ' momaka sa periferije ' delovali i ' fensi ' gangovi . Upoznao sam člana jednog ' fensi ' ganga. Momak je poticao iz bogate porodice, lepo se oblačio i bio je pametan. Pričao mi je da su njegovi ' saborci ' bogati momci sa jakom zaleđinom.Moj drug nažalost ima stalan boravak na groblju ali priča se da su njegovi drugari ostavivši krvave obračune iza sebe legalizovali poslove i postali poslovni ljudi. Raspitaj se kod taxista i policajaca u penziji ako Te interesuju detalji, oni sve znaju. Pozdrav ! 🙂
Osamdesetih su bili aktuelni obračuni rokera i pankera. Nekadašnji učesnici pankersko – rokerskih obračuna pričaju da su i pored obaveznih milicijskih intervencija obračuni u to vreme bili viteški tj. da su to uglavnom bile ' fer' tuče tj. odmeravanje snaga. Da li je zaista bilo tako to oni najbolje znaju . Međutim, devedesetih je duh nacionalizma izašao iz boce a mnogo oružja iz magacina JNA je završilo u rukama ' ratnika podzemlja'.
Zasto bas Stevicinu sliku {radi u mup} a prica se o bandama? No salu na stranu u ono vreme pijan covek je mogao da zaspi u kanalu i tu da se probudi.A danas?.
Увек је постојала подела на квартове међу адолесцентима. Ја се сећам како је деведесетих Прозивка важила за " опасно " подручке. Будући да сам део детињства провео у овом насељу могу да кажем да ми је то било најлепшње раздобље одрастање. Иако сам се у почетку радовао кад се моја породица преселила у једно друго мало удаљеније насеље убрзо сам схватио да ми Прозивка много недостаје и да је у то време сигурно била најурбанији део Суботице.
Ни у другим градовима није другачији. Ко је био у Новом Саду зна да су рецимо Детелинарци на " лошем " гласу а опет ко је био и живео у том насељу зна да су то пренадуване приче. Битно је не провоцирати, у сваком насељу на свету постоји нека докона екипа која тражи начин да убије време, али све је то део одрастања 🙂
The Gangs of Subotica 😀
Subotica je uvek bila zajeban grad. No retko ko se zamajavao zvanjem milicije u ta neka „srecna“ vremena, a i oni bas nisu bili tako revni i brzi tada kao sto se ovde pricaju bajke.
1979. i 1980. godine na teslinom naselju bila je moda ulaziti u zgrade i seci telefonske kablove svim stanovima posto je kutija za celu zgradu bila u prizemlju, to se desavalo dva ili tri puta godisnje i naravno milicija nista nije uradila po tom pitanju niti pocinitelji nikad nisu pronadjeni.
1981. ispred zgrade pored nase neko je nocu probusio rezervoar jednog stojadina i benzin je tako kapao vise sati po ulici, nije bilo zezanje jer je bila sredina jula, prvi stanari koji su izasli iz zgrade primetili su da nesto cudno smrdi, milicija je zvana i receno je samo da se nasipa pesak ispod automobila, niti su dosli niti napravili zapisnik….extra resenje.
1982. je vec bila moda da se ostecuju automobili sa tablicama iz drugih republika, kad zovete narodnu miliciju te 1982. godine oni vele da su se to deca igrala i da se ne izlazi za takve slucajeve…..ima toga ohohoho…
U Kertvarošu su u moje vreme osnovne škole, bile 2 grupe, jednu sam vodio ja. Bilo je pravih tuča sa letvama, ciglama i slično, obično subotom u dogovoreno vreme.
Detalje ne mogu reći jer su motivi bili takvi da bi danas stigli na Dnevnik u 19,30h kao smak vojvođanske kulture. Zapravo roditelji nisu vodili računa šta dečaci rade.