Subotički slavuj i torta

Reindl Sandor, 19-o godišnji maturant je stupio u carsku vojsku. Veoma brzo je  u Nyiregyhazi  postao daleko poznat po svojim pesmama i prijatom dubokom glasu. Tokom jednnog izleta upoznao je mladu glumicu Ponti Lujzu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Roditelji su se uveliko protivili braku ali kao što to biva, nasuprot volje roditelja brak je sklopljen 24. februara 1948. godine u županiji Szabolcsmegye.

Vihor revolucije 1848-e je prohujao celeom zemljom.  Mladi oficir se  shodno njegovoj obavezi prijavio u carsku konjicu za husara. Nakon revolucije, poput mnogih njegovih sunarodnika bio je prinuđen da se krije. Tako je upoznao Lang Boldizsar-a koji je bio vođa putujuće pozorišne družine. Prihvatili su ga, te je pod lažnim imenom Varai Sandor sa suprugom zajedno putovao sa pozorištem.

8. septembra 1850. godine su stigli do Rimavská Sobote (Slovakia) gde je trudna Ponti Lujza u kući Marczel Jozsef-a obućara rodila svoju kćerkicu Reindl Ludoviku.

Tepajući joj po majci zvali su je Lujzi (tj. Lujza) što je kasnije zadržala do kraja života. Putujuća družina, kasnije  pozorište je Lujzu smatralo svojim detetom. Sa pet godina već dobijala male kratke dečije uloge. Detinjstvo joj protiče putujući sa pozorištem, nastupa sve više i pokazuje interesovanje za muziku. Zahvaljujući predivnom bogatom glasu postaje sve popularnija kod publike.

14-o godišnja Lujzi  sa  pozorištem stiže u Suboticu. Ljubitelji pozorišta bogatog vojvođanskog grada, a također i tadašnji direktor subotičkog pozorišta Sipos Karoly, veoma brzo prepoznaje njen prirodan talent i potencijal. Sama njena pojava, prijatan glas, privlačio je publiku kao magnet. Ređali su se šlageri za šlagerom. Jedna od tada popularnih “Svira muzika” je zahvaljujući njoj postala popularna širom zemlje, i kako su onomad govorili – čak su je i  svi šegrti pevali.

Subotičke predstave je pratio vojni orkestar pod vođstvom  Jana Blahe (Blaha Janos). Austrijski oficir, poreklom čeh, nije govorio mađarski ali muzika ne poznaje granice. Lujza je upoznala 37-mo godišnjeg, od nje mnogo starijeg ali veoma privlačnog českog dirigenta koji je se zaljubio u ljupku, raspevanu mađaricu i oženio je u Subotici 1865.  Mladi suprug je u svojoj čarobnoj supruzi  prepoznao izvanredan talenat.

Po legendi, za venčanje, gospodin Blaha je hteo da obraduje i iznenadi svoju mladu suprugu, te je  potražio, na žalost do danas nepoznatog subotičkog  poslastičara, i zamolio ga da  napravi jednu izuzetnu do tada nepoznatu i nikada neprobanu tortu. Naglasio je da njegova mlada obožava džem od malina, tako da to ne izostavi, da joj je omiljena boja roza  i da voli cveće. Mašta anonimnog subotičkog poslastičara je bila zaista bogata, a njegovo umeće još veće. Napravio je remek delo pod imenom Blaha Lujza torta, ružičastu tortu koja je kasnije postala veoma poznata i popularna širom Evrope. Subotica je u to doba imala puno poznatih poslastičara koji ne samo da su bili poznati u zemlji, nego i u mnnogim susednim zemljama. Na opštu žalost kreator ove torte je ostao nepoznat. Tako je Lujza torta krenula na svetsku turneju.

Gospodin Blaha se, pored toga što je bio veoma dobar dirigent, pokazao i kao veoma uspešan menedžer svoje supruge. Sa 16 godina 1866. Gospodja Blaha postaje član pozorišta u Debrecenu. Na žalost brak nije bio dugog veka, Lujza sa 19 godina 1869 godine tragično gubi supruga. Sa 21. godinom 1875 g. postaje član Mađarskog Nacionalog Pozorišta i upoznaje Soldos Sandora, veleposednika iz Miskolca. Na vrhuncu svoje karijere uz veliki odjek u štampi i interesovanje njenih obožavaoca, glumica i pevačica sklapa brak. 1875. je izgrađeno novo Narodono Pozorište, na mestu današnjeg trga Blaha Lujza koji su nazvali po njoj  1920. g.  na njen 70. rodjendan.

Lujzin glas, ličnost, temperament i  tehnika pevanja je začarala publiku koja je u tadašjoj Mađarskoj bila pretežno nemačka. Uspela je da ih zainteresuje za mađarsku kulturu i muziku, sa čime je iz pepela podigla mađarku pozorišnu scenu. Pozivali su je sva poznata pozorišta Monarhije. Gostovala je u mnogim evropskim gradovima, među ostalom i u Zagrebu, Zadru, Opatiji.

Pored pozorišnog života i muzičke scene bila je veoma poznata po ručkovima i večerama na kojima je prisustvovala bukvalno cela madjarska velikaška i umetnička elita. Lujza je volela da kuva, bila je izvanredna domaćica, spremala je razne specijalitete, kolače i pekmeze. Sa još većim zadovoljstvom je primala goste. Njeni prijemi su naširoko bili poznati po izvanrednoj hrani. Na podsticaj svojih prijatelja izdala je i više kuvara koji su i dan danas veoma popularni.

Stare dane je provela na obali Balatona, uživajući u miru svoje vile i jahte. Preminula je u 76. godini, 18. januara 1926. Njenom poslednjem ispraćaju prisustvovalo je više stotina hiljada ljudi, iz svih krajeva Monarhije. Stigla je i desetočlana delegacija iz Subotice da oda poslednju počast mađarskom slavuju koji je poleteo krilima muzike i slave iz našeg pozorišta. 200 članski ciganski orkestar je pratio na njen poslednji put. Sahranjena je bila sa svim državnim počastima kao npr. Kossuth-a ili poznatog pisca Jokai-a.